Srbi sada mogu da nađu posao u Nemačkoj brže sa kraćim radnim vremenom: Ovo su 4 uslova koja morate da ispunite!

Nemačka - obećana zemlja, tako je shvataju ne samo ljudi iz Srbije koji tamo žive i rade godinama, nego i radnici iz regiona. A kako i ne bi, kada nemački poslodavci daju plate koje se mere hiljadama evra mesečno za deficitarna zanimanja koja su kod nas plaćena trostruko manje. Pritom, ona je u konstantnoj potrazi za radnicima sa Balkana, pa zato često olakšava uslove za boravak i rad na njenoj teritoriji, posebno otkad je uvela "kartu šansi".

Nemačka je u junu ove godine uvela „kartu šansi“ odnosno nova pravila koja kvalifikovanim radnicima sa Balkana znatno olakšavaju da brže pronađu odgovarajući posao.

Prema informacijama sa portala Germany-Visa.org, „karta šansi“ je dozvola boravka koja omogućava građanima zemalja van Evropske unije da borave u Nemačkoj do jedne godine kako bi pronašli posao.

Za razliku od šestomesečne vize za traženje posla, ova karta omogućava duži boravak i rad sa skraćenim radnim vremenom ili probne poslove (do 20 sati nedeljno). Odnosno, oni kojima je dodeljena karta, mogu da žive u Nemačkoj do godinu dana dok traže posao, umesto da zahtevaju od poslodavca da ih prethodno sponzoriše.

Kartica takođe omogućava ljudima da legalno rade skraćeno radno vreme dok traže nešto trajnije.

Uslovi za dobijanje karte

Karte šansi funkcionišu tako što se radnicima dodeljuju bodovi po različitim kriterijumima, kao što su znanje jezika, radno iskustvo, starost. Ona važi za one sa najmanje dve godine stručne obuke ili univerzitetskom diplomom priznatom u zemlji u kojoj je kvalifikacija stečena. Takođe je potrebno poznavanje nemačkog ili engleskog jezika.

Kandidati moraju pokazati dokaz o sposobnosti da pokriju troškove života tokom traženja posla, odnosno moraju mesečno imati najmanje 1.027 evra.

Kada se karta odobri, podnosilac zahteva može da uđe u Nemačku i traži posao do godinu dana, što znači da više ne mora da podnosi ugovor sa nemačkom kompanijom pre nego što mu bude dozvoljeno da uđe u Nemačku da radi.

Inače, nova pravila su uvedena sa ciljem da se smanji birokratija i skrate procedure, a deo su sveobuhvatnog zakona koji ima za cilj da reši nedostatak kvalifikovanih radnika u Nemačkoj.

Najtraženija zanimanja

Naši ljudi koji već žive u Nemačkoj najčešće se bave fizičkim poslovima, pre svega građevinom, a veliki broj njih zaposlenje u zdravstvenim sistemima, kao što su negovatelji, medicinski tehničari, fizioterapeuti, farmaceuti,a otišao je i veliki broj naših doktora.

Direktorka jedne srpske agencije za zapošljavanje u Nemačkoj Emina navela je ranije za Nova.rs da su medicinari godinama unazad bili među najtraženijim profilima u Nemačkoj, međutim njih trenutno najmanje odlazi iz Srbije. Zapravo – gotovo svi koji su želeli su i otišli.

„Taj talas medicinskih radnika je već otišao, a onih koji žele da odu je jako malo. To su, znači, medicinske sestre, tehničari i doktori. Međutim, u prethodnom periodu veoma traženi su fizioterapeuti i mislim da će, kako se čini, njihova era tek sada doći do izražaja. To nam pokazuju i naši klijenti koji nam dolaze s diplomom fizioterapeutskog tehničara“, rekla je ona.

Prema njenim rečima, Nemačka traži i varioce, električare, molere i automehaničare koji su u Srbiji veoma deficitarni. Dok im Nemci daju i do 3.000 evra, kod nas ovi majstori zarađuju oko hiljadu evra. Oglasi koji su istaknuti na sajtu srpskih agencija za zapošljavanje u Nemačkoj pokazuju da tamošnjim firmama fale i profesionalni vozači.

Tražene su i spremačice koje mogu dobro da zarade, a obezbeđen im je i smeštaj u hotelu u kom rade.

Na ceni su i konobari, kuvari, zatim osoblje za rad u kuhinji i proizvodnji hrane, kao i radnici za održavanje higijene objekta.

Sagovornica je objasnila da čitavu proceduru zapošljavanja u Nemačkoj obavlja agencija, jer proces ume da bude komplikovan i dugo traje.

Brže dobijanje boravišne dozvole za one sa plavom kartom

Vlasnici takozvane plave karte EU sada mogu još brže da dobiju dozvolu za naseljavanje (27 meseci zaposlenja sa ovom karticom). Ako kandidat ima dovoljno znanja nemačkog jezika (nivo B1), ovaj period se smanjuje na 21 mesec (ranije 33 meseca).

Kako prenosi German-Visa.org, dozvola za naseljavanje se takođe naziva dozvola stalnog boravka ili na nemačkom „Niederlassungserlaubnis“ (važno je napomenuti jer se često pogrešno shvata).

Sa stalnom boravišnom dozvolom možete raditi u Nemačkoj i putovati u i van zemlje kad god vam zatreba. Ako imate stalnu boravišnu dozvolu, vašoj deci i supružniku je dozvoljeno da vam se pridruže. Oni će prvo dobiti dozvolu za privremeni boravak, a posle nekoliko godina moći će da dobiju i stalnu.

Nema odricanja starog državljanstva

Podnosioci zahteva da postanu naturalizovani državljani više neće morati da se odriču svog prethodnog državljanstva da bi postali državljani Nemačke.

Ljudi će moći da podnesu zahtev za nemačko državljanstvo nakon što su u zemlji zakonito živeli pet godina, umesto prethodnih osam.

Naturalizacija će biti moguća nakon samo tri godine za nešto što nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova naziva „posebnim dostignućima u integraciji“. Takva dostignuća mogu uključivati ne samo učenje nemačkog, već i izvrsnost u školi ili u profesionalnom životu, angažovanje u građanskom životu ili kandidovanje za političku funkciju.

Inače, državljanima Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije znatno je olakšan boravak u Nemačkoj, pošto je ta zemlja odlučila da udvostruči broj radnih viza za građane ovih zemalja.

Preciznije, oni će imati povlašćen položaj na tržištu rada u toj državi, koja „vapi“ za radnicima različitog stepena obrazovanja – od onih sa fakultetskom diplomom do „fizikalaca“. A plate, zaista, mogu biti ogromne.

Karta šansi vs. zelena karta

Kako je „karta šansi“ uvedena tek ove godine, često se meša s američkom „zelenom kartom“ i tradicionalnom nemačkom vizom za traženje posla.

Dok „karta šansi“ omogućava jednogodišnji boravak bez potrebe za ponudom posla, ugovorom ili porodičnim vezama, već na osnovu sistema bodova, „zelena karta“ u SAD-u nudi put do državljanstva u roku od tri do pet godina kroz lutriju ili stroge uslove.

S druge strane, prema Germany-Visa portalu, važno je naglasiti da se viza za traženje posla i kartu šansi u Nemačkoj razlikuju.

Ta razlika ogleda se u kvalifikaciji. Viza za traženje posla zahteva univerzitetsku diplomu ili priznato stručno obrazovanje, dok Karta šansi zahteva najmanje dve godine stručnog obrazovanja i relevantno radno iskustvo.

Zatim u trajanju vize – viza za traženje posla važi do šest meseci, dok karta šansi može trajati do jedne godine.

Razlika je i u dozvoli za rad. Viza za traženje posla ne dozvoljava nikakav rad tokom trajanja, dok Karta šansi omogućava rad sa skraćenim radnim vremenom (do 20 sati nedeljno).

Nemačka, sa niskom stopom nezaposlenosti i brojnim poslovnim prilikama, privlači tražioce posla iz celog sveta. Ove prilike su posebno korisne za građane Zapadnog Balkana i drugih zemalja koji traže zaposlenje u inostranstvu.

Osim toga, Nemačka nudi mnoge pogodnosti, uključujući 24 dana plaćenog odmora godišnje, kao i minimalnu satnicu koja iznosi 12,41 evro, a plata može biti viša u zavisnosti od industrije i radnog iskustva.

Bonus video:

(Espreso/Nova)