Danas čim ustanete za zdravlje samo jedno morate da uradite! Običaj za veliki praznik je jasan i strogo se poštuje!

Sprska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan Sveta 33 mučenika u Melitini i Prepodobnog Lazara Galasijskog.

Rođen u gradu Tijani kapadokijskoj od dobre i blagočestive majke Stratonike, koja beše slepa. Beše Jeron vrlo revnosan hrišćanin i sa velikom sinovskom ljubavlju služaše slepoj majci svojoj Stratoniki.

Iz ta dva razloga ne htede ići u vojsku, nego istuče i otera one, koji behu poslati da ga uzmu. Jer žao beše Jeronu ostaviti svoju bespomoćnu slepu majku, i jer teško mu beše i pomisliti, da će kao vojnik biti prinuđen, da se klanja i žrtvoprinosi idolima.

Najzad bi Jeron uhvaćen i sa još nekim hrišćanima odveden pred kneza u grad Melitinu. Kada behu na putu, jedne noći javi se neko Jeronu u belom odelu i reče mu: "Evo, Jerone, javljam ti spasenje: Nećeš vojevati za cara zemaljskoga, nego ćeš za Cara nebesnog podvig svršiti i skoro k Njemu preći da primiš od Njega čest i slavu."

I od te vesti ispuni se srce Jeronovo radosti neiskazane. Kad stigoše u Melitinu, behu svi bačeni u tamnicu. Tu Jeron s velikim žarom utvrđivaše u veri sve zatvorene, moleći ih da niko ne otpadne no svi da dragovoljno predadu telesa svoja na muke i smrt za Hrista. Pred knezom svi jednoglasno izjaviše veru u Hrista Gospoda, samo jedan rođak Jeronov, po imenu Viktor, otpade od vere. Jeronu bi odsečena ruka, po tom bi šiban i različno mučen, dok najzad ne bi, zajedno sa ostalima, mačem posečen. Idući na gubilište njih 33 mučenika pevahu psalam: Blaženi neporočni na putu hodeći po zakonu Gospodnjem.

Da spomenemo i po imenu ove česne mučenike, čija su imena upisana u Knjigu Života: Isihije, Nikandr, Atanasije, Mamant, Varahije, Kalinik, Teogen, Nikon, Longin, Teodor, Valerije, Ksant, Teodul, Kalimah, Evgenije, Teodot, Ostrihije, Epifanije, Maksimijan, Dulkitije, Klavdijan, Teofil, Gigantije, Dorotej, Teodor, Kastrihije, Anikit, Temelije, Evtihije, Ilarion, Liodot i Amonit. Neki Hrisant otkupi odsečenu glavu Jeronovu i česno je sahrani, a docnije nad njom podiže crkvu u ime sv. Jerona. A odsečena ruka mučenikova bi odnesena njegovoj slepoj majci. Postrada sv. Jeron sa družinom 298. god., i pređe u slavu Hristovu.

Stub od svetlosti javio se nad kućom, gde se on rodno. Iz svog sela Magnezije otišao u Jerusalim na poklonjenje svetinjama, i tamo se zamonašio u manastiru sv. Save Osveštanog. Posle 10 godina nastanio se na gori Galasijskoj, i podvizavao se na stolpu kao stolpnik: Čudotvorac za života i po smrti. Veliko uvaženje prema njemu imao car Konstantin Monomah. U starosti preselio se Lazar sveti u večnost, krajem XI stoleća.

Običaj kaže da danas treba izgovoriti molitvu za koju se veruje da donosi dobro zdravlje i svima daje oproštaj grehova.

Neprestalnim molitvama i potocima suza stub si orosio, i uzdasima iz dubine duše umnožio si velikim trudom svoje talante, svima dajući oproštaj grehova, prepodobni oče naš Lazare, moli se Hristu Bogu da spase duše naše.

Bonus video:

(Espreso/Srbija Danas/Vladan Milosavljević/Prenela: N.J)