"Teško je kad padne sneg": Plavokosa Viktorija živi izolovana na Goliji, do škole mora pešice 4 kilometara (VIDEO)

Plavokosa devojčica sa fudbalskim dresom, kopačkama i loptom, krasi zabačen ivanjički zaseok Đopići. Priča o Viktoriji, čiji je duh jači od svake oluje koja može zadesiti planinu u blizni koje živi, sija jače od svake zvezde. Na put njenoj ljubavi prema fudbalu i školi ne može stati ništa, a hrabrost i upornost ove devojčice može služiti za nauk čak i starijima.

Svako jutro sa prvim zracima sunca Viktorija se priprema za put dug četiri kilometara do škole u Devićima. Njene oči sjaje poput zvezda, iako zna da je put težak, a svaki povratak iz škole predstavlja ne samo fizički izazov, već i emocionalno putovanje.

Ipak, srce joj je ispunjeno ljubavlju prema školi i fudbalu, sportu koji joj daje snagu da izdrži sve prepreke.

Fudbal zavolela nakon Svetskog prvenstva

- Zovem se Viktorija Radovanović i živim u selu Đopići. Fudbal sam zavolela tako što sam gledala Svetsko prvenstvo i onda počela da treniram - kaže Viktorija za Ivanjički radio.

Kada se spusti noć, a hladan vetar nosi miris snega, Viktorija se sprema za trening u fudbalskom klubu u Ivanjici. Dva sata vožnje do kluba, dva sata nazad, sve to preuzima njen mladi duh jer zna da je svaka sekunda provedena na terenu dragocena.

- Trener mi kaže da treba nekada još bolje da treniram i da uvek dajem sve od sebe i tako nastavim. Na trening idem dva, tri puta nedeljno - priča ova nasmejana devojčica.

Viktorija i njena sestra jedini đaci u školi

Njenu sobu krase brojne diplome na zidu, svaka uramljena i svaka priča svoju priču o upornosti i snazi.

- Ovde su moje diplome, imam za najkulturnijeg đaka, za odličan uspeh i za maskenbale - pokazala je ona.

Selo se nekada ponosilo mnoštvom dece, ali sad su ona i njena sestra jedini đaci, što stvara nostalgiju za vremenima kada je žagor dece ispunjavao sokake.

- U školu idemo ja i sestra. Idemo i zimi, ali nekada ne možemo zbog snega, ako padne baš veliki sneg nekad ne možemo - napominje Viktorija.

Snežne mećave nekada ne dozvoljavaju odlazak u školu

Zime su okrutne, a snežne mećave nekada ne dozvoljavaju, kako je i Viktorija reka, odlazak u školu. Kada sneg prekrije planinu Goliju, otac se bori sa prirodom čisteći put, ali ona nikada ne gubi iz vida svoje obaveze. Uzdiže se iznad svih izazova jer zna da je obrazovanje ključno za njen san.

- Do osmog razreda ići ću u Deviće u školu, a posle toga u Ivanjicu ili Čačak - otkriva devojčica.

"Imam sve što poželim, ništa mi ne fali"

Svaka životinja koju neguje, svaka ovca koju čuva dodaje još jedan sloj ljubavi u njen život. Juče se jedno tele otelilo, a radost u njenom srcu bila je neizmerna. Njen pas, verni prijatelj, sa njom deli te trenutke sreće stvarajući neraskidivu vezu između njih.

- Šta god poželim imam sve, ništa mi ne fali. Pomažem mami po kući, babi da zatvori ovce i tako - priča ona.

Kao da je pred njom otvoren beskrajni horizont Viktorija sanja o budućnosti, planira da nastavi školovanje u Ivanjici ili Čačku, pa onda možda i dalje, gde će joj svet otvoriti vrata puna mogućnosti, ali u srcu nosi svoju planinu, prirodu i ljude koji su je oblikovali.

Njena priča je tek na početku, a svaka nova stranica nosi miris izazova, ali i njene neizmerne ljubavi prema životu koji se odvija na ovoj čarobnoj planini.

Bonus video:

(Espreso / Ivanjički radio / Prenela: J.N.)