Ispovest Srpkinje o turističkoj zamci u Egiptu: Ne nasedajte na ovu "žvaku", izbiće vam pare iz džepa "na eks"

Egipat svi povezuju sa visokim temperaturama i ogromnim pustinjama. Svakako možemo da priznamo da je ovo mesto gde su vremenske prilike prilično konstantne tokom cele godine i sa turističke tačke gledišta, promene vremena nisu toliko primetne. Ipak, kada planirate svoj odmor u Egiptu, važno je da se upoznate sa specifičnom klimom ove zemlje kako ne biste bili iznenađeni mogućim vremenskim nijansama.

Ipak, sve više ljudi tvrdi da temperature u oktobru nisu visoke kao ranije. Turisti u jesenjim i zimskim mesecima prijavljuju da ne mogu da se kupaju posle 15 časova, zbog čega prijatnih 28°C i manjak nesnosne vrućine pogoduju mirnom razgledanju. Mnogi vodiči nastavljaju sa radom i pružaju veći izbor raznovrsnih tura i aktivnosti. To je u oktobru iskoristila jedna žena, a sa željom da ostane anonimna, otkrila je turističku zamku u koju je upala.

"Iako se većina posetilaca odlučuje za organizovane ture, sami smo istražili Kairo i Aleksandriju. Tokom putovanja sreli smo meštane koji su rado započeli razgovor, dali savete i pokazali nam put. Međutim, na turističkim mestima je bilo ljudi koji su, pod plaštom dobrih saveta, jednostavno želeli da zarade. Prevare počinju uvek istom frazom, a ona glasi: 'Idete pogrešnim putem'.

Kairo je najveći grad na Bliskom istoku. Kažu da se svaki dan broj stanovnika povećava za hiljadu ljudi. Prema podacima iz 2023. godine, tamo živi skoro 22 miliona ljudi. To je grad koji vrvi od života i nikad ne spava. Sirena za taksi, pozivi na molitvu, stanovnici koji razgovaraju na ulici i prodavci koji uzvikuju imena svojih proizvoda postavljaju njegov ritam. Nije lako da ga posetite sami, ali sve ima svoju draž i moguće je, uglavnom zahvaljujući dobrom javnom prevozu, dostupnosti i pristupačnosti taksija.

Tokom putovanja, sreli smo mnogo ljudi koji su samo želeli da razgovaraju, pokažu nam put i pitaju odakle smo. Pomagali su nam na svakom koraku, čak i kada to nismo tražili. Međutim, pokazalo se da se ne može verovati svima. Sretali smo ljude ispred turističkih atrakcija koji su nas namerno obmanjivali da bi privukli kupce".

"Piramide? Idete pogrešnim putem"

"Išli smo metroom od centra Kaira do Gize. Dok smo čekali voz, prišao nam je profesor sa Univerziteta u Kairu, ušao sa nama i pokazao na kojoj stanici treba da izađemo. Kada je izašao iz voza, neko drugi je preuzeo njegovu ulogu i pobrinuo se da ne propustimo stanicu. Sve je išlo po planu. Izašli smo iz podzemlja i planirali da nađemo taksi koji će nas odvesti do piramida. Posle naših prethodnih iskustava, nismo bili iznenađeni što nam je neko ponovo prišao da nam pokaže put. Međutim, u početku smo verovali svojoj intuiciji.

Tada nas je zaustavio čovek sa dečakom i rekao da grešimo. Rekao je da je iz Aleksandrije i da ide sa svojim rođakom u Gizu kako bi prvi put u životu video piramide. Predložio je da zajedno uzmemo taksi i podelimo cenu na pola. Složili smo se. Kada smo skoro stigli, pitao je gde želimo da siđemo - na lokalnom ulazu ili na turističkoj stazi. Pa, to je bila zamka.

Pitali smo u čemu je razlika. Rekao je da je gužva na turističkoj stazi, da će nas svi maltretirati i biti agresivni. On je govorio o značajnoj razlici u ceni i kvalitetu razgledanja. Naseli smo. Po dogovoru sa taksistom, platili smo pola, a on nas je odveo da kupimo karte. Tamo nam je jedan simpatični gospodin pokazao na mapi kako će se obilazak odvijati i pitao da li želimo da jašemo konja ili kamilu. Tvrdio je da moramo da biramo i da neće biti mogućnosti da istražujemo pešice. On je naglasio da je to daleko od turističkog ulaza i da se tamo ne vredi vraćati. A čak i ako se vratimo, zažalićemo.

Niko od nas ranije nije bio u Gizi, pa smo se u početku složili. Platili smo po 40 dolara. Doveli su nam konje i onda smo odlučili da pokušamo da dođemo do turističkog ulaza i istražimo pešice. Tražili smo povraćaj novca. Nemoguće, jer je već registrovao uplatu. Naravno, priznanicu nismo dobili. Na kraju, nakon pregovora, naplatio nam je 5 dolara po osobi.

Stigli smo do zvaničnog ulaza i ispostavilo se da je blizu. Mogli smo da istražimo peške i platili smo oko 20 dolara po osobi. Naravno, kada smo već bili u prostorijama, pokušavali su da nas nagovore da se provozamo konjem, kamilom ili fijakerom, nudili su i suvenire, ali je bilo dovoljno čvrsto 'ne', toliko da su odmah tražili druge turiste.

Naučili smo vrednu lekciju za budućnost, jer se kasnije slična situacija dogodila ispred Egipatskog muzeja u Kairu. Opet su dve osobe rekle da 'idemo pogrešnim putem' i da nećemo moći da uđemo u muzej u 9:00, jer su do 11:00 dozvoljeni samo školski izleti. Kada smo mu se zahvalili na savetu i krenuli prema blagajnama, ponovo nam je pritrčao neustrašivi Egipćanin: 'Zaboravio bih. Da imate vremena, a imate, postoji odličan kafić u blizini'. Ovog puta nismo bili u iskušenju. Naravno, razgledanje od 9:00 je bilo moguće. Mislim da se ništa od ovoga ne bi dogodilo da je temperatura bila onakva kakvu sam očekivala. Sad sam 'letovala' u oktobru i nikad više".

Bonus video:

Espreso/Mondo/M.L.