Danas jednu stvar čim ustanete morate da uradite! Veliki je praznik, običaj ni pod tačkom razno ne valja prekršiti

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave sutra slave Svetog apostola Jakova prvi epski jerusalimski, svetitelja koji je odbacivao sve što telu čini zadovoljstvo.

Stalno je na telu svom nosio oštru vlasenicu, sve je noći provodio u molitvi, vrlo malo odmarajući sebe snom od čestog metanisanja njemu se koža na kolenima stvrdnu kao u kamile; do kraja života svog bio je devstvenik.

Sveti Jakov beše sin pravednog Josifa, obručnika Prečiste Djeve.

Od mladosti svoje on zavole strog život: nikada nije jeo masti ni zejtina, niti upotrebljavao razna jela; živeo je samo o hlebu i vodi; takođe nikada nije pio ni vina ni drugo kakvo piće; u kupatilo nije odlazio; jednom rečju: odbacivao je sve što telu pričinjava zadovoljstvo.

O tome pak zašto se apostol Jakov naziva bratom Gospodnjim, bratom Božjim, postoji ovakvo predanje. Kada otac njegov Josif deljaše deci svoju zemlju od svoje prve žene, on htede da jedan deo dodeli i Gospodu Isusu, sinu Presvete Djeve Marije, koji tada još beše malo dete, ali se svi sinovi Josifovi usprotiviše tome, jedini Ga Jakov uze na svoj deo kao sunaslednika.

Zbog toga se i stade nazivati bratom Gospodnjim. A postoji još jedan razlog tome. Kada se Gospod Isus Hristos ovaploti, i Prečista Djeva Bogorodica bežaše s Njim u Egipat, tada i Jakov bežaše zajedno s njima, kao saputnik Prečistoj Bogorodici i svetome Josifu, ocu svome.

Kada Božanski Mladenac Isus Hristos stiže u zreo uzrast i stade učiti ljude o Carstvu Božjem, pokazujući sebe kao istinitog Mesiju, sveti Jakov poverova u Njega. I slušajući Božansko učenje Njegovo, on se još silnije zapali ljubavlju k Bogu i stade provoditi još strožiji i pobožniji život. I Gospod naročito zavole svetoga Jakova. To se vidi iz toga što se Gospod Hristos posle dobrovoljnog stradanja Svog i vaskrsenja javio ljubljenom bratu Svom Jakovu odvojeno od drugih apostola. To spominje apostol Pavle, govoreći: Potom se javi Jakovu, pa onda svima apostolima (1 Kor. 15, 7).

Videći pravedno i bogougodno življenje Jakovljevo, svi nazivahu svetog Jakova pravednim, i on bi uvršten u Sedamdesetoricu apostola. Od samoga Gospoda Hrista on bi postavljen za episkopa i naučen sveštenoradnji; i njemu prvom episkopu i pastiru bi poverena novoprosvećena crkva Jerusalimska.

Jakov čitavog života nije jeo ni mast niti zejtin, već je živeo isključivo na hlebu i vodi.

Nakon vaskrsenja, Isus se po predanju javio upravo njemu.

Jakov je bio episkop u Jerusalimu 30 godina, a nakon ukazanja Isusa sastavio je prvu liturgiju, koju su kasnije skratili Sveti Vasilije i Sveti Jovan Zlatoust.

Posebno je upozoravao bogataše da budu ponizni, inače će proći kao "cvet travni", koji uvene kad ogreje sunce.

Jakov podseća da je Bog izabrao "siromahe ovoga sveta" da budu bogati verom, i naslednici Carstva. Svoju braću u veri je opominjao da ne ukazuju čast bogatima, podsećajući ih:

"Nisu li bogataši ti koji vas ugnjetavaju i zar vas oni ne vuku na sudove?"

On podseća bogataše "naslađivaste se na zemlji" i tvrdi da će njihove nevolje doći, da će im nagomilano bogatstvo istrunuti, odeću pojesti moljci, a zlato i srebro zarđati. A do Boga će dospeti samo vapaj neplaćenih radnika:

"Gle, vapije plata radnika koji su požnjeli njive vaše, koju ste im zakinuli i vapaji žetelaca dođoše do ušiju Gospoda Savaota".

I sami Jevreji divili su se njegovoj pravednosi sami Jevreji divili su se njegovoj pravednosti, i nazivali su ga Jakovom Pravednim.

Međutim, kada je za prvosveštenika postavljen Anan, on je sa drugim jevrejskim starešinama smislio da ubije Jakova kao Hristovog propovednika. Prilikom proslave Pashe, kada se puno vernika slilo u Jerusalim, starešine su mu naložile da se popne na krov hrama i da govori protiv Hrista. Međutim, Jakov je počeo narodu da govori o Hristu kao o sinu Božjem i mesiji.

Razjareni sveštenici su ga skinuli sa krova, pri čemu je Jakov pao i gadno se povredio. Ipak, nije preminuo na licu mesta, već je na kolenima pružio ruke ka nebu i zavapio "Oprosti im Gospode ovaj greh, jer ne znaju šta čine".

Tada mu je prišao neki čovek i svom silinom ga udario po glavi, i tada je skončao u svojoj 63. godini.

Običaji i verovanja

Narodni običaji kažu da neudate devojke danas trebalo da se umiju hladnom vodom, kako bi zaštitile telo od zlih duhova i obezbedile sebi zdravo potomstvo.

Danas takođe treba oprostite "zlim jezicima"i praštati greh klevete.

Jakov podseća da je Bog izabrao "siromahe ovoga sveta“ da budu bogati verom, i naslednici Carstva. Svoju braću u veri je opominjao da ne ukazuju čast bogatima, podsećajući ih:

"Nisu li bogataši ti koji vas ugnjetavaju i zar vas oni ne vuku na sudove?"

Bonus video:

(Espreso/Srbija Danas/Marija Aćimović/Prenela: N.J)