Ako sveštenika nazovete ovako, može se uvrediti, Srbi ne znaju za negativno značenje: Da li se kaže pope ili oče?

Svako se makar jednom našao u nelagodnoj situaciji pri susretu sa sveštenim licem ne znajući kako pravilno da mu se obrati. Postoji nekoliko načina.

Sveštenik se pozdravlja pri susretu: "Pomozi Bog oče, blagoslovite!" Svešteniku se celiva ruka bez obzira na godine sveštenika i onoga koji celiva. Sveštenik se u razgovoru oslovljava sa "oče", recimo "oče Marko", ili ako je prota, može "oče proto".

Vladika se oslovljava rečima: "Vaše Preosveštenstvo", ili "Preosvećeni Vladiko", ili ako je neformalni razgovor samo "Preosvećeni". Patrijarh se oslovljava sa: "Vaša Svetosti", ili “Svjatjejši Vladiko” ili samo: "Svjatjejši".

Monahinje se oslovljavaju sa "sestro", a igumanija sa "mati". Od ženskog monaštva se ne traži blagoslov i ne ljubi se ruka. Monaška lica se takođe oslovljavaju sa "oče". Mlađima se kaže "oče" i njegovo ime, a starešini manastira se može reći "oče igumane" ili "oče arhimandrite". Iskušenici se oslovljavaju sa "brate".

U svakodnevnom govoru često se može čuti da neko za sveštenika kaže da je „pop“. Ova reč potiče od iskvarenog izgovora grčke reči „papas“, što znači – otac.

U korenu ove reči kod većine jezika u regionu za sveštenika se koristi reč „otac“, naravno, u duhovnom smislu, baš kao što je na grčkom – „papas“.

U svom iskvarenom obliku reč „pop“ se kod nas koristila od davnina. Ova reč koristila se u pozitivnom kontekstu. Međutim, sa osmanskim osvajanjem poprimila je negativno i uvredljivo značenje. Turci su od Grka preuzeli ovu reč i sa „pope“ počeli da oslovljavaju kaurske sveštenike. Ekvivalentno duhu našeg jezika, to bi bilo slično reči „ćale“, samo na turskom.

"Naš jezik je izuzetno bogat drevnim izrazima, koji polako padaju u zaborav, a prednost se danas daje raznim novim kovanicama i pozajmljenicama koje degradiraju isti. Reč “pop” je iskrivljen izgovor grčke reči “papas” koja znači “otac” (kao i u mnogim drugim jezicima), a koju su Turci upotrebljavali u negativnom tonu - kaurski pop i slično. Narod je zadržao ovaj neprikladan naziv u govoru, iako postoji i naša staroslovenska i srpska reč “otac”, kojom oslovljavamo sveštenika kao duhovnog oca", objašnjava za Istorijski zabavnik Ivan Neđić, profesor pripravnik Bogoslovije Svetog Arsenija u Sremskim Karlovcima.

Negativnoj konotaciji reči “pop” je svakako doprinela i upotreba te reči od strane komunista u pejorativnom smislu. Slično, kod Rusa “pop-popvi“ jeste pogrdna reč, sa izrazom nepoštivanja prema svešteniku.

Reč se odomaćila u našem jeziku i danas je koriste i oni koji ovim ne misle ništa loše niti žele da uvrede svešteno lice. Ipak, kaže profesor Neđić, nju treba izbegavati.

"Sveštenika u svakodnevnom obraćanju, ukoliko je nekome neprijatno da mu kaže oče, možemo osloviti i imenom ili sa svešteneniče, a ukoliko je stariji sveštenik i sa proto, što je skraćeno od čina koji većina starijih sveštenika nosi - jerej, protojerej... U Vojvodini i Slavoniji i dalje najčešće sveštenika oslovljavaju sa gospodine što je isto jedan od načina na koji se možemo obratiti svešteniku", zaključuje on.

(Espreso/Kurir/DČ)