Gorštak sa Golije poklanja 10 ari zemlje uz jedan jedini uslov: Zauzvrat ne traži ništa, ali ima caka

Vid Luković (54), gorštak sa Golije, odlučio je da pokloni 10 ari svoje zemlje. Na prvi pogled, to je izuzetna ponuda, ali postoji jedan ključni uslov: novi vlasnik mora da ostane na imanju tokom cele godine, živeći u harmoniji s prirodom, daleko od buke i užurbanosti gradskog života.

„Živeti u gradu je kao biti u predvorju pakla,” kaže Vid, koji je godinama radio u Nemačkoj i Austriji, pre nego što se odlučio da se vrati u svoje rodno selo. „Mnogo sam trpeo poniženja tamo, ali nisam mogao više. Rekao sam sebi: ‘Idem da čuvam ovce, da me budi petao, a ne da mi neko lupa o glavu'”.

Vid živi sa suprugom, sedmero dece i šestero unučadi, okružen prirodom, čistim vazduhom i mirnim brdima Golije. Iako je život u selu težak, posebno zimi, smatra da je svakodnevni kontakt sa prirodom vredniji od komfora gradskog života. Njegova ponuda zemlje nije samo čin velikodušnosti, već i poziv na povratak prirodi, gde, kako kaže, „ima vode, vazduha i drva, ali ljudi su postali robovi centralnog grejanja i limuzina.”

Jedinstven uslov: Život u selu, a ne vikend avantura

Vid nije zainteresovan za one koji bi povremeno dolazili da uživaju u prirodi. Njegov jedini uslov da pokloni zemlju je da novi vlasnici ostanu u selu tokom cele godine, deleći životne zadatke i međusobno pomažući jedni drugima.

„Tražim ljude koji su spremni da rade, da se posvete životu ovde, da imaju ljubavi prema zemlji i radu. Sve što se ovde poseje, to i nikne. Ali treba raditi. Čovek mora da pokaže da je spreman na život ovde – leto i zima, kiša i sneg,“ objašnjava Vid.

Njegova deca su odlični jahači, a porodica poseduje čak deset konja, koje koriste za organizaciju jahačkih tura po divljim predelima Golije. Vid smatra da ovaj deo Srbije nudi ogromne potencijale za one koji su voljni da rade i uživaju u jednostavnom životu u prirodi.

„Golija je božija lepota, božiji dar. Ima ovde toliko neistraženih lepota koje ne možeš da vidiš dok ne dođeš ovde ne živiš,“ kaže on sa osmehom.

Apel za spas škole i budućnost dece

Vid je takođe zabrinut za budućnost seoske škole, koja trenutno ima samo jednog učenika – njegovog sina. Preti opasnost da se škola zatvori za dve godine ukoliko ne bude više dece.

„Imamo decu, živi smo. Nemamo ih – propali smo,“ poručuje Vid, naglašavajući koliko je važno da se mladi vrate selu i ožive zajednice.

Kritikuje i moderni način života, posebno upotrebu tehnologije među decom: „Otkako smo deci dali telefone i poslali ih u vrtiće, a roditelje u domove, crno nam se piše.“

Vid Luković je čovek jednostavnih vrednosti, ali velikih reči. Njegova ponuda zemlje je mnogo više od materijalne vrednosti – to je poziv za povratak korenima, za život u skladu s prirodom i na zajedništvo koje se u modernom društvu sve više gubi.

(Espreso/telegraf/Sandžak danas/prenela PV)