Dragica je ostala na selu i nikada se nije pokajala: Svako jutro ustaje u 4 sata, sve što ubere to i proda (FORO)

Da uz vredan rad i uloženi trud na selu i te kako može lepo i kvalitetno da se živi od svojih deset prstiju dokazuje i porodica Dimitrijević iz Užica. Punih dvadeset godina oni se bave povrtarstvom i proizvodnjom rasada, a sve što uberu oni i prodaju. Važnu ulogu u svakom poslu ima domaćica Dragica od koje mnogo toga zavisi.

- Imamo oko šest hektara zemlje, plus zemlja koju uzimamo pod zakup. Bavimo se plasteničkom proizvodnjom paprike i paradajza, ali i rasada. To nam je takođe jako važno, jer imamo veliki broj kupaca koji su nam zagarantovani, a to je najvažnije kad se bavite poljoprivredom, započinje priču za RINU Dragica iz Lunovog sela kod Užica.

Dodaje da rad na selu jeste težak, ali kako kaže, svaka zarada je najlepša kad znate da radite na svom imanju i za sebe. Ono što joj otežava posao, svakako su sve nepredvidljiviji i lošiji vremenski uslovi.

- Pod kupusom imamo tri njive, a u dve smo morali da stavimo sistem navodnjavanja kap po kap, jer to je jedini način da biljke opstanu. Mi smo se odlučili za plasteničku proizvodnju, jer nam je tu rod ipak izvesniji nego da imamo fabriku pod otvorenim nebom. Ne mogu da kažem da je uvek lako, ima puno truda i odricanja, ali ipak život u Lunovom selu ne bih menjala ni za jedan veliki grad. Ta priroda, ta sloboda zaista nemaju cenu, kaže Dragica.

Svoju robu prodaje na užičkoj pijaci, ali i prodavnicama u Užicu i na Zlatiboru. Kad je sezona u punom jeku, onda radni dan neretko traje i dvocifren broj sati. Ova vredna poljoprivrednica samo dodatno potvrđuje da je žena stub kuće, naravno uz vrednog domaćina.

- Često se dešava da ustajemo pre svitanja, oko 4 sata ujutru kako bi spremili sve za pijac i spremno dočekali kupce. Tokom procesa proizvodnje takođe noćima smo budni, kako bi obišli biljke, čuvamo ih od mraza, ložimo vatru. Obaveze se posle samo gomilaju, oko ručka, kuće i dvorišta. Ali, žene su poznate po tome da su multifunkcionalne, samo je važna dobra organizacija i sve se stiže, rekla je ova vredna meštanka Lunovog sela.

Takođe, mišljenja je da je položaj na selu uprkos svim izazovima sa kojima se sureću, danas ipak bolji nego što je to bilo pre nekoliko decenija.

- Nikada se nisam pokajala što sam ostala na selu. Sada su ženama poljoprivrednicama dostupne brojne subvencije kako bi unapredile svoju proizvodnju. Ja sam do sada iskoritila određene podsticaje koje je dao grad Užice, ali i jednu od države. Sada i žene češće voze automobile nego ranije i sve ono što ima u gradu im je lako i brzo dostupno, pritom imaju svoj raj i svoj posao u prirodi, na selu. Važno je samo biti istrajna, vredna i ne odustajati od svojih ciljeva. Ukoliko zaista volite ono što radite, uspeh je zagarantovan, zaključuje Dragica.

Bonus video:

(Espreso/RINA/Preneo D.M.)