Evo kako se prenosi krsna slava: Da li je može naslediti ćerka? Srbi ne znaju za ovo, a crkva kaže...

Jesen je u Srbiji period kada počinje i sezona krsnih slava, neke od najvećih padaju baš u narednim mesecima. Zbog toga je veoma važno znati kako se ona obeležava i ko može da je nasledi.

Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve koji je doneo 15. maja 1985. godine ovu odluku: "Budući da je krsna slava praznik "Male crkve", to jest porodice, to i najmanja porodica treba da je slavi. Kad se sin odvoji u posebno domaćinstvo, pogotovo kad se oženi, dužan je da proslavlja krsno ime, bez obzira na to što ga otac slavi u starom domu. U znak poštovanja roditelja, tako važnu stvar, kao što je osnivanje porodice i samostalnost slavljenja krsnog imena, sinovi su dužni da o tome obaveste oca i zamole ga da im to blagoslovi. Ako bi otac odbio ili ne bi hteo "predati" slavu, sinovi treba da se obrate svešteniku u mestu gde žive, za savet i blagoslov".

Prema ovoj odluci ukoliko je sin u mogućnosti da dolazi u roditeljski dom, onda i nije obavezno da on sam obeležava slavu dokle god mu je otac ne preda.

Šta se dešava nakon predaje slave sa oca na sina

Po dobijanju blagoslova sina od strane oca, to ne znači da otac prestaje da slavi slavu u svom domu. Naprotiv, on nastavlja da slavi zaštitnika doma dok god je u mogućnosti, a sin počinje da slavi slavu u okviru svoje porodice radi blagostanja i svakog napretka članova svoje porodice.

Crkva predodređuje običaj da otac predaje komad kolača svom nasledniku, pa mnoge zanima kako izgleda to predavanje - gde ono treba da se obavi.

Prve godine, kada sin zasnuje samostalno domaćinstvo, on dolazi kod roditelja na slavu. Kad se slavski kolač iseče, otac iz svoje desne ruke predaje sinu deo slavskog kolača, jedan drugom čestitaju slavu, a otac uz najlepše želje i blagoslove poželi sinu da sa svojom ženom i decom, dugo u zdravlju i dobrom raspoloženju slavi slavu. Blagosiljanje slavskog kolača i njegovo rezanje je najbolje da se obavi u crkvi od strane sveštenika, ili pak ako je sveštenik u mogućnosti da dođe u dom slavara, ali deo slavskog kolača sin svakako dobija na blagoslov od oca, a ne od sveštenika. Sin dobija jednu četvrtinu slavskog kolača i taj deo nosi kući, podeli ga sa svojom porodicom, i već naredne godine počinje da sprema kolač u svom domu i da slavi slavu koju je nasledio.

Šta ako u porodici nema muških naslednika, već ženskih

"Poznato nam je, kako ranije tako i danas, da, kako se prenosilo prezime sa oca na sina, tako se nasleđivala i slava. Ali isto tako moramo da znamo koliku važnu ulogu ima žena u Crkvi. Presveta Bogorodica je bila izabrana od Boga Oca da rodi Sina Božijeg radi spasenja svakog od nas. Ima li veće i važnije uloge od ove? To ne smemo nikada zaboraviti i moramo imati uvek na umu. Međutim, ako nema muških potomaka, nema razloga da žena ne može da nastavi da slavi slavu roditelja, sve do momenta kada se uda za supruga kada zajedno počinju da slave krsnu slavu koju je suprug nasledio od svog oca. Ali i tada, s obzirom na to da nema muških naslednika, kćerka neće pogrešiti ako ima želju da obeleži slavu koju su slavili njeni dedovi i otac. Uz slavsku sveću, slavski kolač i žito, u krugu porodice ili i prijatelja i gostiju, uvek može da prinese blagodarne molitve zaštitniku doma u kojem je odrasla sa svojim roditeljima", govorio je svojevremeno diplomirani teolog i psiholog Darko Nikolić za portal Ona.

Bonus video:

(Espreso/Kurir.rs/M.J/Preneo D.M.)