Tajne ljubavnog života Iva Andrića: Ove žene su bile fatalne za njega, tek se posle smrti pojavile informacije...

Milica Babić bila mu je najveća ljubav. Na nju je Ivo Andrić čekao 30 godina, ali, ko čeka – taj dočeka. Pre ili kasnije. Ljubavni život velikog pisca i našeg jedinog nobelovca bio je jednako dramatičan i uzbudljiv kao njegova dela, kroz koja su prošla mnoge žene. No, u onom stvarnom zadržala se samo jedna, koja je tako dugo bila strogo čuvana tajna.

Veruje se da je Ivo Andrić pišući priču o "Jeleni, ženi koje nema" na umu imao baš suprugu Milicu, inače prvu školovanu kostimografkinju, koju je platonski voleo pune tri decenije jer je bila udata. Međutim, jedna Jelena zaista je postojala u njegovom životu, pišu Novosti.

U osvit Prvog svetskog rata, 1914. godine, dok je studirao u Poljskoj, tada 22-godišnji Andrić upoznao je šest godina mlađu Jelenu Iržikovsku, prelepu Poljakinju, u koju se i zaljubio. Bila je iz porodice Iržikovski kod koje je odseo kada je došao iz Beča u Krakov. Ona mu nije uzvratila ljubav, ali je ostavila dubok trag u njegovom stvaralaštvu.

Jelena, žena koje ima

"Kada je otvorio vrata, Andrić je ugledao više devojčicu nego pravu devojku "neodređenih godina". A ona je – odmah je to primetio – i u izgledu imala nečeg božanskog, nečeg anđeoskog. I kao da je bila poslata odnekud, od nekog i sa nekom porukom. Prvo što mu je privuklo pažnju i palo u oči bile su njene oči. Bolje reći tamnoplava jezerca – lepa, pametna, nasmejana!". Ovako je istoričar književnosti Dragoljub Vlatković opisao njihov susret u knjizi "Jelena u životu i delu Ive Andrića".

U Krakovu je kratko boravio, ali je ljubav iz ovog grada dugo nosio u srcu. Ona mu je bila velika inspiracija, a Vlatković dalje kaže da Jelenu srećemo u liku Anike iz pripovetke "Anikina vremena", zatim Mare Milosnice, kao i u romanu "Na Drini ćuprija" u liku Jevrejke Lotike i Fate u pesmi opevane, Saide, žene Omer paše Latasa u istoimenom romanu. Ali osim Ćorkanove Švabice, po liku i sudbini najbliža Jeleni je Rifka iz pripovetke "Ljubav u kasabi".

U pismu profesoru Tugomiru Alaupoviću 1920. godine Andrić poručuje:

"Znam poljski i poznajem i volim taj narod i pada mi na pamet ne bi li bilo kakvo mjesto za mene kod našeg budućeg poslanstva u njih. Čekanje je naša rasna vrlina, ali ja više ne mogu da čekam. I znam da i najbolji mornar zavisi o vetru. A ja sam kao onaj slavni Marko Antonije srce svoje svezao za sva vremena za krmu jedne poljske Kleopatre koja takođe ima jedno kraljevsko ime – Jelena. Moj brod tone i jedino ga vi možete spasiti. Ostanem li bez te carice i kraljice mog srca, nikad više neću pružiti ruke za ženom!"

Neostvarena ljubav mu je, 40 godina kasnije, poslala čestitku kada je čula da je dobio Nobelovu nagradu. To bi trebalo da bude neoboriv dokaz da je "Jelena, žena koje nema" ipak postojala.

"Dragi Ivo! Ne znam da li se sećate Krakova, ul. Bonerovske i familije Iržikovski. Ja sam Jelena Iržikovska (Puca), sada stara udova Lutavska. Moram vam poslati srdačne čestitke za vašeg Nobela. Mnogo sam zaboravila izraze, ali ako mi hoćete otpisati, pišite možda vam mogu pisati poljski. Čitala sam sve vaše knjige koje su prevedene na poljski, ali drago bi mi bilo da ih čitam u originalu. Neću više pisati, samo vas srdačno pozdravljam i čekam na odgovor. Vaša stara prijateljica Jelena".

Fatalna Persida

Ostavio je Andrić iza sebe još ljubavnih tajni. Pričalo se, tako, da je iz masonske lože izbačen zbog prisnih veza sa ženom svog kuma Gustava Krkleca. S obzirom na to da su oba pisca tada bili članovi društva slobodnih zidara, morali su da poštuju kodeks koji, između ostalog, zabranjuje preljubu, kao i bliske veze sa ženama ostalih članova jer, ako su se oni među sobom nazivali braćom, one su smatrane sestrama.

U zapisniku koji se čuva u Arhivu Jugoslavije objašnjen je ceo problem. Andrić, koji je tad imao 43 godine, uhvaćen je na delu sa Krklecovom suprugom Persidom. Naime, pesnik ga je zamolio da mu pripazi na porodicu i da se njegovoj ženi nađe pri ruci dok je on na putu. Izgleda da je to preozbiljno shvatio… Krklec se od Perside razveo čim je saznao za aferu, a sa Andrićem je kasnije izgladio odnose.

Milicu je čekao 30 godina

Bilo je raznih tračeva koji su kolali čaršijom kada je u pitanju intimni život čuvenog pisca. Iako se on o tome nije izjašnjavao, pričalo se da je imao mnogo "prijateljica" i ljubavnica još od ranih dana. Takođe, kasno se oženio, u 66. godini.

U to vreme svi su ga smatrali "starim neženjom". Imao je iza sebe velike uspehe, bio je i diplomata, uvek kulturan, rečit i odmeren, ali u tom životnom dobu mnogi su verovali da se neće pojaviti žena koja će uspeti da osvoji njegovo srce. Nisu ni slutili da je ono decenijama pripadalo dami koju nije mogao da ima jer je bila udata za njegovog prijatelja.

Voleo ju je u tišini. I ona njega, kažu. Tada je bila udata Jovanović. Tek kada je postala udovica, mogli su da ozvaniče ljubav. Venčali su se 1958. i ostali zajedno do 1968, do njene smrti. Andrić je tvrdio da su mu godine provedene sa Milicom bile najsrećnije u životu. Ona je bila "žena koje ima".

Bonus video:

(Espreso/Žena/Nikola Golubović/prenela:B.S.)