KOPNENA OFANIZVA IZRAELA I IRANSKI RAKETNI ODGOVOR: Sastanak Saveta bezbednosti UN zbog situacije na Bliskom Istoku

Sukob na Bliskom istoku ušao je u novu fazu nakon ubistva ključnih lidera- Hasana Nasralah, vođe Hezbolaha i Ismaila Hanija političkog šefa Hamasa, u izraelskim vazdušnim napadima. Iran je odgovorio velikim raketnim napadom na Izrael 1. oktobra 2024. godine, drugim po redu od meseca aprila, ispaljujući 180 raketa na različite izraelske gradove, uključujući Tel Aviv. Ovi napadi su prouzrokovali povrede, uništenje infrastrukture i zatvaranje aerodroma. Pre raketnog napada, izraelska vojska je već pokrenula kopnenu operaciju na jug Libana, ciljajući infrastrukturu Hezbolaha. Sa druge strane Teheran je upozorio da će bilo kakve dodatne izraelske vojne akcije izazvati još oštriji odgovor. Amerika je osudila iranski raketni napad, upozoravajući Iran na "teške posledice" ako se sukob intenzivira. Američki zvaničnici su naveli da pružaju defanzivnu podršku Izraelu. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš apelovao je na deeskalaciju sukoba u Libanu. A s obzirom na to da je Gutereš propustio da “nedvosmisleno osudi” iranski napad na Izrael, izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac je to video kao podršku terorističkim organizacijama i proglasio ga je personom non grata i nazvao ga je “mrljom u istoriji UN”. Ova eskalacija predstavlja jednu od najopasnijih faza u sukobu između Izraela, Irana i Hezbolaha, sa potencijalom da uvuče susedne zemlje u širi regionalni rat. Sve strane ostaju pri svojim stavovima, a međunarodni napori za deeskalaciju zasad nisu dali značajnije rezultate. U Usijanju pitamo: Kako bi Izrael mogao da odgovori na iranski raketni baraž? Da li će Izrael napasti nuklearna postrojenja Irana? Ima li uopšte prostora za diplomatiju i kakva je uloga UN, osim “izražavanja zabrinutosti”? Gosti Usijanja: Dr Rajko Petrović, Institut za evropske Sofija Tasić, spoljnopolitički komentator Luka Marošanin, politički analitičar urednica i voditeljka: Jelena Pejović