Danas slavimo dva velika praznika, ovo nikako ne valja prekršiti! Verovanje se tiče zdravlja i nije dobro da...

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dva sveca: Svetog Evmenija Gortinski i Svetu mučenicu Ariadnu.

Oni označavaju prvi dan oktobra, koji prema srpskom običajnom kalendaru nosi određenu simboliku.

Sveti Evmenije episkop Gortinski, rođen na Kritu. Od mladosti svedušno pošao za Hristom, oslobodivši se od dva teška bremena: od bremena bogatstva i od bremena tela. Prvog bremena oslobodio se razdavši sve svoje imanje ništim i ubogim, a drugoga velikim postom. I tako prvo sebe isceli, pa onda poče drugima davati isceljenje. Bestrastan i ispunjen blagodaću Duha Svetoga Evmenije zasija svetlošću, koja se ne mogaše sakriti. Pa kao što je pisano ne može se grad sakriti kad na vrhu gore stoji (Mat. 5, 14), ne može se ni Evmenije sveti sakriti od sveta. Videše ga ljudi i izabraše za episkopa u Gortinu.

Kao episkop on upravljaše stadom Hristovim kao pastir dobri. Beše otac sirotim, bogatstvo ništim, uteha žalosnim, iscelitelj bolnim, i predivan čudotvorac. Molitvom je činio čudesa mnoga: opaku zmiju umrtvio, demone izgonio, bolesnike mnoge iscelio; i to ne samo u svome mestu nego i u Rimu i u Tivaidi. U Tivaidi molitvom kišu isprosi u Boga u vreme suše; i tamo najzad i skonča zemni život svoj i preseli se u večne obitelji Gospoda svojega. Živeo i delovao u VII stoleću.

Molitva Svetom Evmeniju:

Postom si ukrasio svoj život, siromašne zavolevši, i njima razdavši sve svoje imanje, u vrlinama si zasijao kao sunce, tešeći, plačuće i veseleći nevoljne. Zato i nama isprosi, molimo te, molitvama tvojim, sveti oče Evmenije.

RASUĐIVANjE na današnji dan kaže:

Kad učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste, reče Gospod. Slično biva pri davanju milostinje kao i pri Pričešću. U Pričešću pod vidom hleba i vina mi primamo u se samoga živoga Gospoda Hrista, pri davanju milostinje dajući bedniku mi dajemo, samome živome Gospodu Hristu.

Sveta mučenica Ariadna

Ariadna devica klanjaše se Hristu Spasitelju, idolima se ne hte pokloniti. U gradu Promisi u Frigiji za vreme cara Adrijana beše neki vlastelin Tertil neznabožac.

Ariadna devica beše mu robinja, i hrišćanka. Na dan rođenja svoga sina Tertil uredi veliko žrtvoprinošenje idolima, na koje blagočestiva Ariadna ne pođe nego osta doma moleći se Bogu istinome.

Gospodar njen razgnevi se na nju zbog toga i poče je prisiljavati da se odrekne Hrista i pokloni idolima. No kako se Ariadna otkaza to učiniti, on je namuči bijenjem i drugim ljutim mukama, pa je baci u tamnicu. Onda je pusti iz tamnice i najuri od kuće; no ubrzo se raskaja, što je pusti, te posla sluge da je uhvate i vrate. Ariadna se beše već udaljila iz grada. Kada vide gonitelje ona se pomoli Bogu pri jednoj velikoj steni, i stena se rastvori i sakri Ariadnu. Sluge se od toga zbuniše, među sobom zavadiše i pobiše, te izgiboše jedan od drugog.

Hrišćani veruju da je nakon toga Ariadna otišla Bogu i da ga i danas moli za sve unižene i nemoćne da ih zaštiti od njihovih neprijatelja. Zato naš narod veruje da se danas treba pomoliti za zdravlje i milost ovoj svetiteljki.

Bonus video:

(Espreso/Srbija Danas/Marija Aćimović/Prenela: N.J)