Vojnik sa KiM pričao sudbini Zorana Mijatovića: "Imao je 18 godina, sutradan je pao u ruke neprijateljima"

U emisiji "Crna hronika" koja se emituje na programu Kurir televizije, Darko Anđelković, vojnik koji se borio na KiM krajem 20. veka, dao je svoju potresnu ispovest i podelio sve strašne prizore koje rat nosi sa sobom.

On je tokom svoje ispovesti ispričao priču o Zoranu Mijatoviću, mladom momku koji je, kako kaže Anđelković, doživeo najgoru sudbinu koju vojnik može da doživi.

- Nema ništa gore u ratu nego pasti živ neprijatelju u ruke. On je uhvaćen živ, a šta se sa njim desilo možemo samo da pretpostavimo. Sigurno je umro na teškim mukama. Digao sam mu spomenik, uvek me kroz život to tinjalo i padalo mi je na pamet - rekao je Anđelković, i dodao:

- To su bili dvadesetogodišnjaci koji su bili spremni da život daju za otadžbinu, a posle rata su zaboravljeni. On je kao mlađi vojnik došao i pitao ima li nekog iz Raške ili Leposavića, tražio je zemljaka. Bio je vidno uplašen. Rekao sam mu da će sve biti kako treba, imao je 18 godina. Sutra sam čuo od njegovih drugara da je pao živ šiptarima u ruke.

Istakao je i potresnu činjenicu da su porodici ostaci ubijenog predati tek 2004. godine, a da se drugi saborci vode kao nestali.

- Mi smo imali podatke da se zna gde je ta masovna grobnica, ali da Priština nije raspoložena za pregovore. Ja to gledam kao da su oni i dalje na toj večnoj straži i da čekaju da se mi vratimo. Njihovim porodicama je najteže jer nemaju kosti svojih najmilijih. To je najgore što može da se desi vojniku.

Anđelković je rekao da bi se ponovo vratio da brani svoju otadžbinu, a istakao je i činjenicu da je samo iz njegovog rodnog grada, Raške, poginulo čak 78 vojnika.

- Kada ste patriota i rodoljub saosećate se sa svim lošim stvarima koje zadese vašu zemlju. Mi smo ratovali za majku Srbiju, i uvek bi stali u stroj ako do toga dođe. Ja uvek kažem Kosovo je srce Srbije. Svaki kvadratni metar je tu natopljen krvlju, to je naša zemlja. Uvek smo branili svoj prag, nikada nismo išli u osvajačke ratove. Svaki dan smo gledali u nebo, bez Božje pomoći ne bi uradili to što smo uradili. Njih 6.000 vojnika je napalo naših 800 vojnika, a oni su imali više gubitaka od nas.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Preneo D.M.)