U petak je Krstovdan, vernici ne znaju da je samo jedna stvar dozvoljena: Crveno je slovo, ovo se ne oprašta nikome

Krstovdan je veliki praznik koji se slavi dva puta godišnje: 18. januara i 27. septembra. Na ovaj dan, običaj nalaže da se strogo posti. Tokom dana, jede se samo grožđe i hleb.

Narod veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema.

Još jedno veliko pravilo je da se na jesenji Krstovdan iskopa velika rupa i u nju posadi voćka, kako bi se grane što više razgranale. Istina je da je upravo ovaj dan najpogodniji za sadnju voća.

U mnogim krajevima se na dan jesenjeg Krstovdana predskazuje i vreme:

- Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.

- Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.

- Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.

- Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.

- Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

Običaj je da se na Krstovdan bere i osvećuje bosiljak.

Post je obavezan i to suhojedenje koji se prema strogosti ili načinu uzdržavanja nalazi na drugom mestu svih postova, nakon potpunog uzdržavanja od svake vrste jela i pića

Bonus video:

(Espreso / Alo / Prenela: J.N.)