upozorenje
Stiže li katastrofa u Srbiju? Poplavni talas na Dunavu sutra na vrhuncu, evo gde će prvo da udari
Sve stanice na našem delu toka od Bezdana do Novog Sada ući redovnu odbranu od poplava, ali neće preći granicu vanredne odbrane
Vodostaj Dunava u Srbiji je u porastu sa tendencijom stagnacije do Bezdana, nizvodno porasta, navodi se u stanju voda i hidrološkim izgledima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ). Vrh poplavnog talasa, koji je najavljen za sutra, za sve hidrološke stanice ostaje u granicama redovne odbrane od poplava i krajem ove nedelje i prvog dana vikenda biće u opadanju.
Nakon katastrofalnih poplava koje je u srednjoj Evropi izazvao ciklon „Boris“, hidrolog RHMZ Dejan Vladiković je rekao za „Blic“ da poplavni talas ide ka nama i da će zbog toga sve stanice na našem delu toka od Bezdana do Novog Sada ući redovnu odbranu od poplava, ali neće preći granicu vanredne odbrane.
- Pošto su u okviru ciklona bile jake snežne padavine i velika količina snega je jako rano već u Alpima, on će se topiti narednih dana i to će usporiti opadanje ovog talasa. Dakle, ovaj talas će biti malo produžen zbog snega. Ali, posle skoro dva meseca suše nikakve alarmantne situacije neće biti –poručio je hidrolog.
Upozorenje RHMZ
U hidrološkom upozorenju RHMZ se navodi da se vrh talasa na Dunavu očekuje.
- kod Bezdana i Apatina 25. septembra
- kod Bogojeva 26. septembra
- kod Novog Sada 27/28. septembra
Dunav je na ovoj hidrološkoj stanici:
- danas 671 cm
- u sredu će biti 673 cm
- u četvrtak 658
- u petak pada na 620
- u subotu na 570 cm
Granica redovne odbrane kod Bezdana je 500, a vanredne 700 cm.
Vodostaj Dunava kod Apatina do subote
Kod Apapatina Dunav je:
- danas 705 cm
- u sredu se očekuje da bude 715 cm
- u četvrtak 713
- u petak 690
- u subotu 660 cm
Granica redovne odbrane na hidrološkoj stanici Apatina je 600 cm, a vanredne 750 cm.
Vodostaj Dunava kod Bogojeva do subote
Dunav je kod Bogojeva u visini od:
- danas 626 cm
- u sredu se očekuje 655 cm
- u četvrtak 670 cm
- u petak 671 cm
- u subotu 652 cm
Granica redovne odbrane od poplava kod hidrološke stanice Bogojevo je 600 cm, dok je granica vanredne odbrane od poplava 700 cm.
Vodostaj Dunava kod Bačke Palanke do subote
Visina reke Dunav kod Bačke Palanke je:
- danas 525 cm
- u sredu će biti 574 cm
- u četvrtak 612 cm
- u petak 632 cm
- u subotu 632 cm
Redovna odbrana od poplave je na snazi kada Dunav na ovom mestu pređe 530 cm, a vanredna ako voda bude iznad 650 cm.
Vodostaj Dunava kod Novog Sada do subote
Poplavni talas je kod hidrološke stanice Novi Sad dostigao:
- danas 460 cm
- sutra će biti 498 cm
- u četvrtak se očekuje 540 cm
- u petak 572 cm
- u subotu 600 cm
Vodostaj,hidrološke stanice i granice redovne i vanredne odbrane od poplava
Prema podacima sa sajta RHMZ, visina granice redovne odbrane od poplava kod Novog Sada je 450 cm, a vanredne odbrane 700 cm.
Šta je uzrok ekstrema u svetu i našoj zemlji
Klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević kaže da klimatske promene direktno utiču da meteorološki ekstremi budu još ekstremniji nego u prošlosti, zbog čega su i padavine bile znatno jače širom Evrope. Naveo je da je razlog i to što je danas atmosfera toplija nego pre i može da primi veću količinu vodene pare. Zato je ima 7 odsto više u atmosferi, i automatski svaki put kada padne kiša možemo da očekujemo kišu koja će da bude jača nego u prošlosti.
Zbog snega na Alpima ovaj talas je malo produžen, ali neće izazvati ozbiljne poplave u Srbiji
- Klimatske promene doprinose da cirkularni sistemi, kao što su cikloni i anticikloni češće budu tromi u smislu njihovog premeštanja, tako da se duže zadržavaju nad određenim područjem, što je i sada bio slučaj. Ciklon „Boris“ se zadržao malo duže na području centralne Evrope nego što je prosečna priča. Obično cikloni putuju od zapada prema istoku, ali u ovom slučaju ostao je zaglavljen i imali smo ogromne akumulacije kiše. Da je padala kiša samo jedan dan i da je ostala kiše ispadala istočno od Poljske i Češke, verovatno se ne bi desilo sve što se, nažalost, desilo– kaže za "Blic" prof. dr Đurđević.
Svake godine deo Evrope bude poplavljen
Istovremeno, zbog tromosti vazdušnih masa dešava se da temperaturni gradijenti budu izraženiji i da se naglo pređe iz jako toplog vremena u jako hladno i da se onda opet brzo vratimo u toplo. Sve je povezano jedno s drugim.
- Kada se pogleda zadnjih 10-15 godina u Evropi, nije da su svake godine bile katastrofalne poplave, ali su vrlo učestale. Prošle godine su bile u Grčkoj, a posle je ciklon otišao u Libiju i napravio je ogroman problem. Isto je došlo do pucanja brane i 10.000 ljudi je stradalo. U Nemačkoj su 2021. bile velike poplave sa više od 100 žrtava. Vidi se da svake godine neki deo Evrope bude pogođen razornim poplava koje su bile daleko ređe i imale su daleko manje posledice sredinom prošlog veka, pre nego što se klima promenila. Ovakve promene svake godine su pogubne i po infrastrukturu, po ljude i za funkcionisanje privrede – zaključuje Đurđević.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
