"Ja ću da pomognem tati" - cela Srbija je ustala da pomogne maloj Nini: Sada ima novi cilj koji će vas rasplakati

Ponosimo se genijalcima, mladim matematičarima, fizičarima, naučnicima priznatim širom sveta, najuspešnijim studentima na jednom Kembridžu ili Oksfordu, ali budućnost Srbije predstavljaju i mnogi "obični" heroji koji su svuda oko nas. Jedna od njih svakako je i Nina Ninković, koju je ceo region zapamtio kao Ninu sa krofnama.

Pre nešto više od godinu dana tada jedanaestogodišnja Novosađanka Nina izašla je na ulicu i prodavala krofne kako bi prikupila novac za lečenje oca koji je iz dana u dan sve više gubio vid. Bila je to priča o devojčici koja je dovela do suza, ali i uspela da pokrene celu Srbiju, ceo region i šire. Bila je to priča o Nini Ninković.

Kako za "Blic" posle više od godinu dana od neverovatne akcije i potpunog životnog preokreta objašnjava Ninina mama Nataša, suprug i ona su na sve načine gledali da poštede decu činjenice da je bolest koja se pojavila još pre 2016. uzela maha. Sedam godina tražili su izlaz iz bezizlazne situacije, sve dok im Nina nije osvetlila put.

- Da tata gubi vid Nina je počela da shvata kada su ga oči do te mere "izdale" da više nije mogao svakog jutra da joj ostavlja crtane i pisane poruke na papirićima, što je bila njihova tradicija. Nije više mogao ni da je vodi u školu, a dani po bolnicama su bili sve duži i više nije bilo prostora da krijemo pravo stanje - priseća se Nataša, još ne verujući koliko su se stvari od tada promenile.

Samo je rekla: "Ja ću da pomognem tati"

Prema njenim rečima, ublaženo koliko je to bilo moguće, Nini je rečeno da je tata ozbiljno bolestan, a ona je sa lakoćom sa kojom i sve drugo radi rekla prosto: "Ja ću da mu pomognem, prodavaću nešto".

- Nije tu bilo nikakvog plana, nikakve organizacije. Nina je to izgovorila, baka je kao nastavak te ideje dodala samo "krofnice" i ostatak priče znate - kaže kratko Nataša.

A taj ostatak, poput knjiga kakve samo život piše, ne može se ni prepričati.

Apelovala je porodica Ninković i do tada skromno i nenametljivo da im se pomogne finansijski, ali kada je trebalo objaviti Nininu prodaju krofnica ispred obližnje prodavnice, nije im bilo nimalo lako.

- Dva puta sam objavu za Fejsbuk pisala i brisala. Nisam želela Ninu da izlažem težini svega što suprug i ja prolazimo, ali sam u isto vreme bila svesna da će, bez obzira na ishod, njoj samoj biti lakše da zna da je pomogla, da je dala sve od sebe. Na kraju, objavila sam dve slike uz kratak apel. Na jednoj Zoran i Nina, na drugoj ona sama ispred improvizovanog štanda sa keceljicom i krofnicama. Nisam mogla ni da slutim šta će to izazvati - iskrena je naša sagovornica.

Cela Srbija je stala u red za krofnice

Dok to priča, prisećamo se fotografija koje su obeležile Nininu borbu za zdravlje oca. Prebiramo arhivu iako nam je pogled i osmeh devojčice sa krofnicama i posle godinu dana sveže urezan u memoriju. Zeleno-bela karirana keceljica i detalj koji prvi put zapažamo - natpis na majici na engleskom jeziku: "Ovo je jednostavan izbor". Zaista, tako je i bilo.

Kako sada sa određene vremenske distance vidimo, čini se da je upravo ta jednostavnost čitavog postupka porodice Ninković i nasušna borba za život dovela do toga da Nina postane simbol iskrene ljubavi ćerke prema ocu, ali i dokaz da dobro ipak pobeđuje.

Ubrzo je, simbolično rečeno, cela Srbija stajala u redu za krofnice.

- Da se dete ne optereti, a kako je vreme bilo letnje i vrućine velike, prodavale smo krofne svega dva sata. U ta dva sata dešavala se magija. Nismo uspevali da napravimo toliko krofni koliko su se brzo prodavale - kaže Nataša.

Motoristi, žandarmi, sveštenici, sportisti

Ubrzo je više ljudi stajalo iza štanda nego ispred, u pravljenju su se masovno pridruživali i pojedinci i organizacije. I opet bi sve bilo prodato. Red za krofnice pružao se kilometrima od prodavnice do kružnog toka, ulice su blokirali automobili koji su u naletima pristizali do improvizovanog štanda.

Sledeća stanica bio je novosadski Trg slobode i nezapamćen odziv koji je preokrenuo sve.

- Doživeli smo to da se odjednom na našem kućnom pragu stvori tolika količina krofni da nemamo gde sa njima. Po predlogu iz lokalne prodavnice, smeštali smo ih tamo do prodaje narednog dana. Do naše adrese ni poštari nisu znali da dođu, a odjednom su se u talasima tu stvarali ljudi svih uzrasta, zanimanja, nacija, vera... Dolazili su nam motoristi iz Banjaluke, čitav odred žandarmerije, sveštena lica, poznate ličnosti, humanitarci, sportisti, naši ljudi iz inostranstva - u dahu priča Nataša, a spisak je beskonačan.

Ninu su fenomenom nazivali mediji iz Hrvatske, Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Svi su želeli da je lično upoznaju, a oni koji su u tome uspeli iskreno su plakali dirnuti susretom.

Porodici Ninković stizali su pozivi i iz Slovenije, Češke, pa čak i Grčke, kada je do Ninine mame uspela da dođe i porodica sa kojom se upoznala prilikom razmene đaka kada je bila godina svoje ćerke.

Bilbord u Nemačkoj i poziv čak iz Japana

Vest o prodaji krofnica za tatino lečenje došla je i do Japana, gde godinama živi i radi naš priznati doktor koji je izrazio želju da besplatno pomogne, ali nažalost nije mogao jer nije bila u pitanju njegova oblast rada.

Za to vreme, Nina je ostajala skromna i prizemna kakva je bila od rođenja, a njena porodica od pravljenja krofnica nije stizala ni da postane svesna brzine kojom se sve dešavalo.

- Nije se imalo vremena za strah i bojazan. Sve vreme dok je trajala ta euforija bili smo svesni šta je najvažnije i nismo gubili fokus. Zoranovo zdravlje je bilo prioritet, a kada nisam pekla krofne, bila sam u komunikaciji sa klinikama iz Moskve. Sa ove vremenske distance mislim da je upravo zbog toga sve i bilo uspešno. Znali smo šta nam je najbitnije i nismo dali da nas neočekivana pažnja i medijska pompa ponesu. Nina je bila zaslužna za takav stav, jednako kao i za emociju koju je izazvala probijajući granice našeg regiona - ističe ponosna mama.

Jedan nemački preduzetnik odlučio je da stipendira mlade talente, buduće fizičare, matematičare i hemičare. Njihova lica, imena i zasluge našli su se na bilbordima kraj auto-puteva. Jedan takav krasi i Nina, jer je, dirnut njenim zalaganjem za oca rešio da se i ona nađe među njima, uz donaciju umesto stipendije.

Nina je sada odlučila da pomogne drugima

Na svakom koraku nizala su se dobra dela izazvana Nininim činom. Pored toga što je i sama dala doprinos brojnim akcijama, poput one za malenog Lava, devetočlanu porodicu Krstić ili prodaje krofnica uz humanitarne organizacije koje su je prošle godine svojski podržale, Nini i dalje stižu pokloni.

- Ljudi je prepoznaju, ali nikada ne prilaze nametljivo. Frizerka nije htela da joj naplati šišanje, zubarka popravku zuba. Umetnici je slikaju, pesnici pišu stihove o njoj, pokloni i dalje stižu, donacije se nastavljaju i nakon više od godinu dana - navodi Nataša.

To im, kako kaže, dobro dođe jer uprkos dobrom oporavku i činjenici da je Zoran mnogo bolje, reč je o autoimunoj bolesti za koju se nikada ne zna kako će reagovati na promenu ili prestanak terapije. U Moskvu se išlo više puta, a na poslednjim putovanjima im se pridružila i sama Nina.

Ipak, značajno je lakši i rasterećeniji život sada, pa im aju vremena da se posvete i pomoći drugima koji se nalaze u sličnoj ili istoj situaciji. Tako Nina planira da obiđe dečiju onkologiju, doprinese prikupljanju pomoći za one kojima je ista najpotrebnija.

Tata opet može da je isprati do škole

Njena najveća želja se ispunila. Tata ponovo može da je isprati u školu, a iako je dovoljno velika da ide sama, upravo to je ono o čemu je maštala. Od njegovih jutarnjih porukica napravila je svojevrsnu knjigu, a pisma i pokloni oduševljenih ljudi iz celog sveta pažljivo se čuvaju da ih ima i kada poraste.

A Nina... Za godinu je koji centimetar porasla, ali sve nas odavno prerasla. Kako tada, tako i sada i uvek - ista. Sa neverovatnom lakoćom uspeva da istraje u dobroti, ljubavi za druge i nastojanju da pomogne kome kog je pomoć potrebna. Njen mir, dečije srce i ljubav koji su pomerili svet ostali su isti.

Nije je iskvarila iznenadna pažnja, činjenica da je dobijala poklona skoro koliko i donacija za tatino zdravlje. Zato i nismo zamerili kada nije imala vremena da se sretne sa nama jer je morala da se još malo igra sa drugarima. Raspust se bližio kraju, nove školske obaveze su je čekale. "Pa šta ćeš iskrenije i lepše od toga" - pomislili smo.

Uz tatu da je otprati do škole, mamu da je usmerava jednako mudro kao i do sada, drugare koji je iskreno vole i okruženje koje joj se divi, Nina nastavlja sa istim iskrenim pogledom na svet. Učestvuje u tuđim humanitarnim akcijama, verujući u čuda i znajući da su moguća, kao i tada kada je jednostavno odlučila da pomogne svom tati. A učinila je mnogo više - uspela je da ubedi sve nas u to. Opstaćemo zahvaljujući deci.

Bonus video:

(Espreso/Blic/M.L.)