"Ružne stvari se potisnu kroz život, lepe ostaju": Evo koliko će uvođenje obaveznog vojnog roka koštati Srbiju!

Sada kada je gotovo izvesno da se u Srbiji vraća obaveza za služenje vojnog roka, nameću se pitanja - za šta je vremenski dovoljna obuka od 75 dana, da li država ima kapacitete za to, koliko će to da nas košta i kada možemo da očekuje da prva klasa uđe u kasarne.

Najpre je predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao saglasnost, a Vlada Srbije usvojila zaključak kojim se nalaže pokretanje procedure za vraćanje obaveznog vojnog roka.

Sada je na redu nadležno ministarstvo koje treba da pokrene proceduru, a konačna odluka biće pred narodnim poslanicima u republičkom parlamentu. Prema najavama, vojni rok bi trebalo da traje 75 dana i biće obavezan za muškarce, dok će žene i dalje moći da služe dobrovoljno. Vojni analitičar Vlade Radulović kaže da je država - u odnosu na prethodne najave - sada otišla najdalje u konkretizaciji vraćanja obaveznog služenja vojnog roka.

"Ostaje tu mnogo nekih stvari koje su još uvek nejasne, odnosno nedostupne javnosti, koje se tiču samog programa obuke i drugih stvari. Ali to su stvari o kojima ćemo pričati kasnije. Iz ove perspektive sada, ono što je najznačajnija promena u odnosu na sve ranije godine, jeste da imamo konkretnu odluku koja je u nekom formatu, u nekoj formi već stupila na snagu, ali i očekuju nas ostale procedure, pre svega Vlade i Skupštine", objašnjava Radulović.

Šta sve može za 75 dana?

Govoreći o tome da li je najavljenih 75 dana dovoljno za obuku, vojni analitičar kaže da će "vreme pokazati, odnosno rezultati prve, druge, treće, klase kada ovaj format zaživi".

"To će pokazati šta je zapravo rezultat služenja roka od 60 + 15 ili 75 dana. Ako bismo posmatrali po toj nekoj matrici onako kako ona izgleda, to znači osnovna, odnosno individualna obuka, nakon toga obuka po VES-u i nakon toga obuka u jedinici. To za 75 dana ne možete i niko ni ne govori o tome, dakle ne razmatra se ta opcija", ističe Radulović.

Dodaje da će vojnici kasnije kroz vežbe, na osnovu ocena koje su dobili, dalje razrađivati po jedinici.

"Ovo sada, bar na osnovu informacija koje imamo, jeste individualna, osnovna ili kako se to kaže, pešadijska obuka. Dakle, da vojnik nauči da rukuje ličnim naoružanjem, strelačkim ili pešadijskim naoružanjem. Nije to samo puška već i sve ono što to prati. Da nauči da ukaže prvu pomoć sebi ili nekom od vojnika, da nauči da izgradi određeni zaklon, dakle, da nauči da se kreće po bojištu, da nauči neke osnovne taktike i tehnike postupanja u ratu. Dakle, to su neke osnovne bazične stvari. Sve nakon toga, kažem, to je ovaj drugi segment kada vi prosto dobijete VES-u, odnosno vojno evidencijom specijalnosti, i nakon toga kreće posle neko vaše dalje pozicioniranje. Kako će se to urediti, ja opet iz nekih opravdanih i razumljivih razloga neću govoriti o tome u medijima", ističe Radulović.

Analitičar napominje i da je ovaj program je bio jedan od ponuđenih i predloženih.

"Dakle, on je samo jedan koji je izabran kao najoptimalniji u datom trenutku. Nekoliko je bilo na stolu, nekoliko opcija je bilo u razmatranju, vremenski dužih i kraćih", ističe on.

Koliko će to da košta?

Tačna cifra koliko će nas koštati uvođenje vojnog roka za sada nije poznata, dodaje Radulović.

"Godinama se spekulisalo o različitim ciframa. Nekada su te cifre paušalno izricane u javnosti. Pa su se pominjale cifre od čak 600 miliona pa do nekoliko desetina. Istina uvek bude negde između", objašnjava sagovornik dodajući da je ministarstvo sigurno izračunalo koliko će iznositi početna cifra.

Ističe da u celoj priči postoji nekoliko problema, a da je pitanje finansija samo jedno od njih.

"Tu je pitanje logistike, smeštaja i svega onoga što čini život vojnika u kasarni, ali i zarada odnosno plata vojnika koji se nalaze na obuci. Kada sve to imate na jednom mestu, i kada imate činjenicu da po svemu sudeći - to je moje mišljenje - imate više lica na koje se odnosi obaveza služenja, negoli kapaciteta i sistema, a tu ne mislim samo na kasarne i krevete, već i na oficirski i podoficirski kadar, jer sa tim ljudima neko mora da radi. Postoji varijanta da se pozivaju rezervni oficiri", ukazuje Radulović.

On je uveren da suma, koja će biti neophodna za finasiranje vojne obuke, "sigurno nije mala", ali i da su proračuni ministarstva "odrađeni dobro".

Početak već idućeg leta?

Na pitanje kada bismo mogli da očekujemo početak obaveznog služenja vojnog roka, Radulović navodi da to zavisi od toga kada zakon stupi na snagu i spremnosti sistema.

"Ja verujem da sistem to može da uradi već danas", dodaje, navodeći da vojni rok možemo očekivati već narednog leta.

"Vidim da se u određenim krugovima, otprilike, to negde pominje kao termin, ili ćemo kao što su Hrvati uradili, zvanično bar kako Zagreb kaže - od 1.1.2025. Da li ćemo mi ići od 1.1.2026. sada ostaje da se vidi, ali leto nekako zvuči kao možda i najrealnije", zaključuje on.

Kako izgleda vojna obuka u Srbiji danas?

Novinar reporter Euronews Srbija Dušan Ilić nedavno je dobrovoljno odslužio vojni rok, navodeći da je imao pozitivno iskustvo.

"Ono što je specifično u tim sećanjima starijih ljudi koji su služili vojsku jeste da se uvek sećaju lepih stvari. Ja nikada nisam čuo nekog ko je služio vojsku da se seća nekih ružnih stvari, verovatno se to kroz život potisne, i u osnovi ostanu samo lepe stvari i drugarstvo", dodaje on.

Ipak, kaže i da u vojsci nije sve idealno, ali da ne postoji razlog za strah.

"Nije u vojsci uvek hrana idealna, ali je sasvim korektna. Ali prosto u životu nije sve idealno, mora da se preživi", navodi naš kolega.

Nakon toga se vratio u Beograd gde je imao ispite.

"Imamo deo koji se odnosi na opšte vojne ispite, poput međunarodnog humanitarnog prava, vojnog morala, taktike itd. Naoružanje i ovaj stručni deo, pošto smo mi četiri petine klase bili intendantska služba, pa smo imali predmete koji se tiču uniformnog načina odevanja u vojsci, ishrane, vodosnabdevanja i ostalih predmeta. I kada se to završi, ideš dva meseca u Valjevo na praksu, tu smo služili u četi opšte logistike. U Valjevu smo bili dva meseca, nakon toga se položi promocija. Sadašnji premijer, tadašnji ministar odbrane Miloš Vučević, nas je promovisao u rezervne oficire i tako to izgleda", ispričao je naš Dušan Ilić.

Dušan je bio u klasi za rezervne oficire, što predstavlja malo drugačiju obuku i uslove u odnosu na pešadiju, pa nam je objasnio kako je izgledala njegova šestomesečna obuka.

"Da bi ušao u klasu za rezervne oficire, moraš da imaš završen fakultet u civilstvu i to je uslov. I zbog toga klasu za rezervne oficire služe, uslovno rečeno, stariji ljudi, dakle 24-25 godina, pa do 29, jer prosto tih 4-5 godina od punoletstva, pa kasnije izgubiš u studiranju i onda tek tako ulaziš u tu klasu. Nama su uslovi bili stvarno dobri, mi smo imali odličan objekat na Vojnoj Akademiji, on je sređen pre 3-4 godine i mogu slobodno da kažem, nadam se da se kadeti Vojne Akademije neće naljutiti, da je mnogo bolji objekat i da su bolji uslovi za rezervne oficire nego za kadete i nadam se da će kadeti dobiti još bolje uslove. Tu smo bili četiri meseca na Banjici na Vojnoj Akademiji, povremeno smo odlazili u Pančevo na pet dana na taktičku obuku i u Valjevo na gađanje, u jedno selo pored Valjeva, Sedlar, gde postoji strelište Vojske Srbije. Tu smo gađali iz automatske puške M21 i pištolja CZ-99 i bacali bombe".

Zapadne demokratije imaju obavezan vojni rok, što ne bismo i mi

I politički analitičar Cvijetin Milivojević navodi da je za uvođenje vojnog roka.

"Ono ima smisla, pogotovo za muškarce, ali i za žene. I u moje vreme kada sam ja služio vojni rok, kada sam imao 18 godina, devojke su tada mogle dobro da nas služe. Koji su išli u vojsku i imali beneficije pri upisu na fakultet, pri zapošljavanju, govorimo o damama i tako dalje. Ja mislim da je to dobra stvar", kazao je on.

Međutim, ocenjuje da je 75 dana nedovoljno za obuku.

"Mislim da je optimalan rok četiri meseca. Četiri meseca se može nešto naučiti. Na kraju krajeva, muškarci mogu da odrastu. Da nauče da naprave krevet, da ne moraju mame ili sestre da im prave krevet, da im spremaju doručak i tako dalje. To je jedna dobra stvar. I drugo, te zemlje u koje mi želimo da se ugledamo, govorimo o zapadnim demokratijama, imaju obavezan vojni rok. Švajcarska ima obavezan vojni rok. Pa Austrija ima obavezan vojni rok. To nije spremanje za rat. To je spremanje za nešto. To je prevencija. Vojska postoji da bi odvratila potencijalnog napadača naroda s kim bismo mi mogli da ratujemo u ovom trenutku", zaključuje Milivojević.

Bonus video:

(Espreso/Euronews)