Rođena prva beba iz doniranih spermatozoida nastala u laboratoriji bolnice u Valjevu

Rođena je prva beba iz doniranih spermatozoida nastala u laboratoriji Centra za vantelesnu oplodnju bolnice u Valjevu, a „singl“ majka iz Šapca na svet je donela zdravog dečaka. Do kraja godine očekuje se rođenje i bebe nastale iz donirane oocite, takođe iz postupka koji je rađen u bolnici u gradu na Kolubari.

Centar za vantelesnu oplodnju (VTO) bolnice u Valjevu, kao prvi u Srbiji van nekog državnog kliničkog centra, počeo je da radi 2012. godine, a do sada su zahvaljujući stručnjacima ovog centra rođene 622 bebe „iz epruvete“, 321 dečak i 301 devojčica.

Od pre dve godine, u valjevskom Centru za VTO na raspolaganju i usluga biomedicinski potpomognute oplodnje sa darovanim reproduktivnim materijalom, pa se tako krajem avgusta rodila i prva beba iz doniranih spermatozioida, nakon uspešne procedure koja je sprovedena u laboratoriji ovog odseka Zdravstvenog centra Valjevo.

- U pitanju je bila „singl“žena, dakle žena bez partnera, sada mama, i mi joj čestitamo od srca. Ovo je naša prva beba iz donacije spermatozoida. U toku je i trudnoća iz donacije oocita i mi očekujemo i tu bebu sa velikom radošću – rekla je embriolog Centra za VTO Ana Matić.

Po njenim rečima, trudnoća iz doniranih ćelija više nije tabu tema, pa je i interesovanje potencijalnih majki da na taj način zatrudne, veliko posebno kod žena bez partnera.

Usluga moguća za žene i parove iz cele Srbije

U Zdravstvenom centru Valjevo kažu da osim žena iz Kolubarskog i Mačvanskog okruga, koje mu gravitiraju, Centar za VTO mogu izabrati i ostali osiguranici iz Srbije.

- Biomedicinski potpomognuta oplodnja (BMPO) sa darovanim reproduktivnim materijalom, usluga je koja omogućava put do roditeljstva parovima kod kojih muškarac ima problem sa azospermijom pa nema svoje spermatozoide, već se radi postupak donacije. Na ovaj način za ostavarivanje majčinstva se takođe omogućuje zakonski i ženama koje nemaju partnera da apliciraju za donaciju. Dakle, u dve solucije se radi sa doniranim spermatozoidima, kod parova koji nemaju svoje spermatozoide i žene koje nemaju partnera. Sa druge strane postoje i donacije oocita i odnose se na parove kod kojih žena nema svoje ovarijalne rezerve već se oslanja na donaciju u postupku BMPO – objašnjavaju u valjevskoj bolnici.

Procedura može potrajati mesecima

Sama procedura BMPO sa darovanim reproduktivnim materijalom od konsultacija i ulaska u proces, zavisi od mnogih faktora i može potrajati mesecima.

- Nakon konsultacija i izbora dostupnog donora, koji je odgovarajući, bilo da se radi o spermatozoidima ili oocitama, na dostupnoj platformi se bira donor iz banke. Platforma za izbor nudi razne parametre od laboratorijskih analiza, pa sve do fizičkog izgleda donora. Od momenta izbora donora čeka se dostupnost tog materijala, posebno ako su u pitanju oocite jer može da se desi da nisu dostupne u tom trenutku, dok je to sa spermatozoidima lakše – objašnjava embriolog Ana Matić.

Kako dodaje, nakon dolaska u laboratoriju, sledi slanje zahteva za dozvolu za rad koja se čeka oko mesec dana. Potom, u roku od četiri meseca od momenta slanja dozvole za uvoz, materijal treba da stigne u laboratoriju valjevskog Centra za VTO.

- Sam rad sa doniranim materijalom je tehnički zahtevna procedura i zahteva obučen tim, koordinaciju i saradnju, a sve u cilju rađanja zdrave bebe – zaključila je ona.

(Espreso/ Blic/M.L.)