"Mi ovde u to ne verujemo": Amerikanac se požalio srpskoj doktorki na poremećaj, njen odgovor ga šokirao (VIDEO)
Tokom prethodnih godina, Čarls je stekao i priličnu publiku na Jutjubu, kanalu na kojem je postao popularan i na kojem često deli razne dogodovštine iz svog srpskog života
U međuvremenu je dobio i dugoočekivani srpski pasoš što je proslavio i javno na Jutjubu, ne skrivajući radost uz poruku da mu je trebalo 10 godina, ali da je najzad i to dočekao ispunivši svoj srpski san!
U čast tog događaja, uradio je i tetovažu da se tako nešto nikad ne zaboravi.
Tokom prethodnih godina, Čarls je stekao i priličnu publiku na Jutjubu, kanalu na kojem je postao popularan i na kojem često deli razne dogodovštine iz svog srpskog života.
Jedna od takvih jeste i ona kada je po dolasku iz Amerike, a živeo je u užurbanom Čikagu, otišao kod lekara i tamo sreo majku svoga drugara, inače poznatu doktorku u Zrenjaninu.
Ona ga je upitala u čemu je problem, a on njoj rekao da pati od ADHD, odnosno poremećaja pažnje kod odraslih.
- I ona kaže: Ooo, to je američki poremećaj, mi ovde u to ne verujemo! Mi verujemo u pravilnu ishranu, vežbanje, i to, i to... Otad nisam koristio "aderal" (lek za taj poremećaj)... otkad sam se doselio, ispričao je Čarls sa osmehom i pomalo i dalje u neverici.
- Za poneti... this, za poneti... that, ispričao je Čarls gostujući na Jutjub kanalu Empire State Balkan i prisećajući se svog previše užurbanog i stresnog života u Čikagu još otkad je bio dete što je doprinelo tome da na lekovima za poremećaj pažnje bude još od detinjstva.
Ali, dodaje, kad je došao ovde, posle nekog vremena primetio je kod sebe osećaj olakšanja i unutrašnjeg mira.
- Još postoji taj nedostatak znanja o Srbiji, mnogi ljudi misle da je u Srbiji rat pa pitaju jel bezbedno, kako možeš da budeš tamo..., priča Čarls a onda iznosi još jedan neverovatan podatak...
- Maturirao sam, završio fakultet a ime Nikole Tesle tokom mog školovanja niko nije pomenuo - kaže Čarls koji otkriva još jednu svoju želju...
- Daće Bog... Jednog dana imaću i srpsko dete! Hoću da unesem deo tih srpskih gena u porodicu Kater... Ja sanjam, jedem, živim kao Srbin!
I dan-danas pamti dan kad je sleteo Srbiju - 28. maj 2010. U Americi je, kaže, dilovao najbolje američke automobile i jednog dana mu je u kancelariju ušao zaposleni i rekao da li zna za grupu na Fejsbuku "Zašto mrzim USA"
- Fejsbuk je tada bio novina za mene, ipak je to 2010, bilo je na grupi raznih prepucavanja ali da skratim priču desilo se da sam se sprijateljio s trojicom-četvoricom iz Zrenjanina koji su me u januaru 2010. pozvali da dođem u Srbiju.
Čarls je to i uradio već u maju kada je imao dve nedelje godišnjeg.
Inače, povezali smo se i na Skajpu, raspravljali se o američkom intervencionizmu ovde 1999, globalnoj politici...
- Odlučio sam se na to da dođem, došao sam, spremio se najgore od najgoreg a onda... Zrenjanin, Ečka, Subotica, Melenci, Niš, Pirot... - nabraja Čarls mesta koja je posetio objašnjavajući koliko mu se sve dopalo, kultura, gostoljubivost...
- Promenilo mi je čitav život, vratio sam se kući, dao otkaz na poslu i došao ovde, kaže Čarls koji je, dodaje, i veliki sportski fan koji je znao i voleo Vlada Divca.
- U ovom trenutku više sam Srbin nego Amerikanac, najbolji prijatelji su mi Srbi, kaže Čarls.
Čestitam, vi ste srpski državljanin!
Još jedan datum neće zaboraviti do kraja života a to je 6.6. 2020. kada je dobio poziv iz kancelarije predsednika Srbije. Pozvao ga je jedan od advokata i rekao: Čestitam, vi ste srpski državljanin!
Reč je o počasnom državljanstvu koje je dobio zahvaljujući više od 1.000 videa na Jutjubu u kojima govori o srpskoj hrani, običajima, gostoljubivosti na čemu mu se vlada Srbije i zahvalila.
Amerikanac sa srpskim dokumentimafoto: Facebook printscreen
Kad je reč o srpskim ženama, s njima mogu da pričam o politici, geografiji, svemu, obrazovanje je potpuno drugačije... Devet od 10 žena ovde koje vidite su privlačne, vitke, doterane, sređena kosa... Ni u pekaru ne idu u trenerci, a moja nekadašnja devojka u Americi išla je u radnju u trenerci a kosa joj je bila haos...
Ono što mu se sviđa jeste što se ovde ljudi druže, sede u kafiću, pričaju o svojim problemima, a ne kao u Americi u kojoj mnogi pate od depresije i otuđenosti i mnogo ih je na lekovima... Bezbedno je i mogu u 3 noću da se prošetam, odem na bankomat, to tamo ne bih mogao...
