Danas će se hiljade hodočasnika pokloniti velikom svecu: Vernici izgovaraju moćne reči molitve

Danas se praznuje Sveti Roman Đuniški Čudotvorac, veliki podvižnik i molitvenik iz 10. veka. Hiljade hodočasnika dolazi na poklonjenje Manastiru Svetog Romana u Đunisu, sa hramom posvećenim Blagovestima Presvete Bogorodice, u kome se nalazi Grob Svetitelja.

Ovo je jedan od najstarijih srpskih manastira, jedan je od 77 svetinja Mojsinjske Svete Gore, u blizini Južne Morave, u čijim se šumama podvizavao Sveti Roman Đuniski. U manastirskom kompleksu, nalazi se Zvonik, koji je do početka 20. veka bio bolnica za duševne bolesnike, dok je u vreme Deligradske bitke, početkom 19. veka bio bolnica za ranjenike. U Porti manastira nalazi se Spomen-ploča ruskim dobrovoljcima i grofu Nikolaju Rajevskom, sahranjenom u Gornjem Adrovcu, metohu Manastira Sveti Roman.

Svetitelj se upokojio u devetom veku, a prvi sačuvani zapis o manastiru datira s početka jedanaestog veka, tako da se ubraja među najstarije manastire u Srbiji. Nalazi se na desnoj obali Južne Morave, nedaleko od sela Đunis, i pripada Eparhiji niškoj.

„Tebi, ugodniče Boga živoga, Romane čudotvorče, koji si ispunio zakon Boga i spasa našega Isusa Hrista i dobio od Njega život večni; klanjamo se s ljubavlju i blagodarimo Ti sa smirenjem, za premnoga Tvoja čudesna dela, kojima si pomogao nemoćnim ljudima, i proslavio ime Gospoda i spasa svoga. Amin.“

Ovu molitvu Svetog Romana 29. avgusta, na istoimeni praznik, u manastiru u Đunisu, s verom u Boga i iskrom nade u srcu, izgovara na hiljade vernika.

Među nebrojenima, koji na ovaj sveti dan pohrle u manastir na desnoj obali plahovite Južne Morave da se poklone moštima Svetoga Romana, jednog od najpoštovanijih podvižnika i svetaca pravoslavnih, po pravilu je i zdravih i bolesnih, i starih i mladih…

Svi oni prilaze ovom svetom domu, verujući u isceliteljske i čudotvorne moći isposnika i pustinoslužitelja Romana, kojem je i posvećena ova crkva, smeštena u nedrima Mojsinjskih planina.

Smatra se da je manastir nastao u desetom veku i vezuje se za Svetog Romana učenika Svetih Ćirila i Metodija. Po geografskom položaju spada u grupu mojsinjskih crkava i crkvišta, koje su u velikom broju rasute u ruševinama po obližnjoj Mojsinjskoj Gori. Prema nekim predanjima tu je nekada bilo dvadesetak bogomolja a za Sveti Roman neki misle da je star čak 1000 godina, da potiče iz perioda od pre Nemanjića. U povelji Vizantijskog cara Vasilija II pisanoj 1019. ili 1020. godine Ohridskoj Arhiepiskopiji pominje se ovaj manastir. Ne može se pouzdano reći kada je zapusteo ali se zna da ga je obnovio nepoznati sluga kneza Lazara uz kneževu pomoć…

U zvoniku je decenijama postojala bolnica za pacijente obolele duše… Sve vreme u 19. i na početku 20. veka manastir Sveti Roman bio je bolnica, pribežište stanovnika pred progonom od okupatora, a jedno vreme i ratni štab srpskih oslobodilačkih vojski…

Kako se za ovu svetinju osnovano veruje da je predhodila i samom Hilandaru, tako se kroz dugi niz vekova, s kolena na koleno, crkveno-narodnim predanjem prenose i čudotvorna dela koja je činio prepodobni Roman. Mnogo je onih, i danas se pripoveda, koji su u manastir dolazili bolesni. I pošto bi ničice pali pred moštima Romanovim i molitvama zaištili pomoć svedržitelja i bogoslužitelja Romana, ustajali bi preporođeni, u licu vedriji, u telu jači, a u duši krepkiji no ikada. Valjda i zbog činjenice da je, tokom svoga monaštva, ugodnik božiji Roman danonoćno ispaštao, provodeći život u bdenju i rukodelju.

Bonus video:

(Espreso / RTK / Prenela: A.P)