Direktorka RFZO najavila lepe vesti: "Danas će dvoje dece leptira primiti svoju prvu terapiju"

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) zaključuje okvirni sporazum za nabavku lekova za lečenje dve retke bolesti za decu leptire i eozinofilni ezofagitis. Novac koji će država izdvojiti iznosi 143,9 miliona dinara. O retkim bolestima, inovativnim lekovima, vakcinama za rak pluća govorila je prof. dr Sanja Radojević Škodrić.

Kada je reč o retkim bolestima, Radojević Škodrić ističe da budžet od 2012. godine, kada je prvi put i formiran iznosio 130 miliona, a sada 2024. iznosi 7,2 milijarde. Uvećan je čak 55 puta.

A danas će dvoje dece leptira primiti svoju prvu terapiju.

Lek od 600.000 evra

- Mi smo se među prvima prijavili za lek za decu leptire, to je u stvari genetska krema. Radi se o specifičnom retkom oboljenju, deca trpe bolove 24 časa. Upravo smo zbog toga aplicirali za lek, za nama su aplicirali Francuska i Nemačka pa i ostali. Lek je stigao 15. avgusta, vršila se obuka lekara i već danas bi trebao početi sa primenom u Srbiji. Dvoje dece će danas započeti svoje lečenje. Srbija je kupila lek za dvoje dece, taj lek košta u proseku 600.000 evra - rekla je profesorka Sanja Radojević Škodrić.

Da li imamo dovoljno antibiotika

- Što se tiče antibiotika, kada je u pitanju antibiotik Palitrex, odnosno sirup o kome su pričali, ovaj antibiotik se već tri godine se ne proizvodi. Dakle, pre tri godine smo javno izašli, rekli da je proizvođač prekinuo proizvodnju Palitrexa sirupa i odmah obezbedili zamenu i to postoji više iz grupe cefalosporina antibiotičkih sirupa. Kada je u pitanju palitretska kapsula, njih ima sasvim dovoljno na tržištu, cefaleksin, antibiotika, kapsula ima sasvim dovoljno. Kada je u pitanju sirup, njega ima, ali nema dovoljno. I zbog toga se kao zamena koristi Pancef. Kada je u pitanju cefalosporin, antibiotik koga su takođe naveli, on postoji i u obliku sirupa i u obliku kapsula, i njega ima sasvim dovoljno - rekla je prof. dr Radojević Škodrić.

Lekovi izbačeni iz proizvodnje

Govoreći o hormonima utrogestan i progesteron, Radojević Škodrić ističe da je progesteron izbačen iz proizvodnje u svim zemljama Evrope i Amerike. Kako je navedeno, lek progesteron (hidroksiprogesteron), koji se inače koristi za sprečavanje prevremenog porođaja, više nije u upotrebi jer su epidemiološke studije pokazale da jedna komponenta tog leka povećava rizik od nastanka karcinoma.

Iz toga razloga se on, naravno, ne proizvodi, ali postoji zamena. To je novi oblik progesterona. Stavili smo ga na listu lekova i on će biti dostupan, lista je sada na vladi. Čim se usvoji od strane vlade Republike Srbije, potrebno je Republičkom fondu dva meseca da sprovede nabavku i da se lek nađe u apoteci. Dakle, od momenta usvajanja, u roku dva meseca, on će biti dostupan pacijentima u apoteci. Dakle, da smirimo sve trudnice da jednostavno ovaj problem je rešen stavljanjem novijeg leka na listu lekova.

Utrogestana ima dovoljno i potrošnja je prosečna.

Nestašica hormona rasta

- Kada je u pitanju treća grupa lekova za koje se spominju nestašice, to je hormon rasta, za njega postoji nestašica. Hormon koji se najčešće koristi jeste tzv. Novotropin od kompanije Novo Nordisk. Ovaj lek se prekida sa proizvodnjom, ne u Srbiji, već globalno u celom svetu. Dakle, kompanija je donela takvu odluku. Ali postoji rešenje, mi smo to rešili, odmah ću da objasnim. Postoji novi lek od druge kompanije, namenjen u nazivu kompaniji Pfizer, zato što svi znamo da je to jedna od najpoznatijih farmaceutskih kompanija da ne brinu da je lek nekog lošeg kvaliteta ili da je od nepoznate kompanije. Stavljen je na listu lekova i on će takođe, kao i progesteron, čim se usvoji lista, u roku od dva meseca biti dostupan pacijentu - rekla je prof. dr Radojević Škodrić.

Inovativni lekovi

U periodu od 2016. do 2024. stavljeno je ukupno 100 lekova na listu prioriteta zdravstvenog sistema. Ukupno za sve te lekove dato je 16 milijardi.

- Kažem 16 milijardi samo prve godine kada su uvedeni ti lekovi. To podrazumeva da će za svake naredne lekove se dati mnogo više, zato što se povećava broj pacijenata. Poređenje radi u periodu od 2000. do 2012. stavljeno je samo 49 lekova. Koliko je finansija tada dato, nema podatka, ali mogu da kažem da je to mnogo manje nego što bi za isti broj lekova sada bilo dato. Najskuplji lek je tada bio 500.000 evra, a sada je najskuplji lek kao što znamo 2 miliona. Tako da za novac koji je dato u ovom periodu, je moglo u tom periodu da se dalo u periodu od 2000. do 2012. da se nabavi mnogo više inovativnih lekova. Tako da je svima jasno da je napravljena prava revolucija u stavljanju inovativnih lekova - rekla.

Novine u inovacijama

- Zatim za kolorektalni karcinom, u 29 bolnica širom Srbije se daje već dve godine. Novina je da od 1. oktobra kreće decentralizacija terapije za reumatske bolesti. Ukupno za reumatske bolesti smo stavili na listu lekova 11 inovativnih lekova. Od toga dva leka samo neće moći da se daju lokalnim bolnicama, zato što je zaista specifična primjena. Ja ću odmah reći koji su to lekovi da bi građani znali. To je Rituximab i Infliximab. Uveli smo gotovo sve inovativne lekove za karcinom dojke. Dakle ne postoji zemlje na svetu gde možete dobijati terapiju koja nema u Srbiji za karcinom dojke. Tako da se to završava i to će biti vrlo skoro, objavićemo čim krene, kao što smo za reumatoidni artritis, a ono na čemu radimo u budućnosti to su hematološka oboljenja i psorijaza. Eto, kad ste i pomenuli karcinom dojke, uopšte, hajde da se dotaknemo i na kliničkih ispitivanja prvih vakcina protiv raka pluća. Dakle, da se razumemo, to će biti vid preventivne mere. Još uvek se sprovode kliničke studije, ali čim je klinička studija krenula da se sprovodi na čoveku, znači da je prošla sve prethodne provere - rekla je prof. dr Sanja Radojević Škodrić gostujući na Prva TV.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Marija Lekić/Preneo D.M.)