Gorštak Milan napustio Beograd, pa započeo nov život u dedovini: Dobio ćerku, sada je najsrećniji otac! (VIDEO)

Gorštaku Milanu Vasiljeviću koji je, pre nekoliko godina odlučio da napusti Beograd i preseli se na dedovinu, uz samu administrativnu granicu s Kosmetom, ispunila se najveća želja - postao je otac!

Njegova supruga Jovana, devojka koja je takođe iz grada i koja je rešila da ostatak života provede na selu, pre četiri meseca se porodila i na svet donela prelepu devojčicu Kalinu. Zanimljivo je da je bebu donela na svet kod kuće, baš kao što se nekada radilo, vracajući se korenima, tradicije i života u skladu s prirodom.

Podsetimo, gorštak Milan iz Beograda živi u Šatri, ali ne svadbarskoj i cirkuskoj, nego onoj topličkoj - u selu Šatra, lepom, ali zapuštenom.

Iako je rođeni Beograđanin, gde ima, kako je ranije pričao, i roditeljsku kuću i stan, pre nekoliko godina se odlučio za povratak na dedovinu jer je, veli, život u Beogradu već video kakav je. Sebe više nije mogao da zamisli da radi od 9 do 5 u nekoj kancelariji i firmi.

Jednom prilikom je rekao: "Tebi je sloboda najvažnija".

Na selu je shvatio da čovek može da živi od svog rada, svog imanja i svoje zemlje. Međutim, u ovom mestu, on je jedini stanovnik.

Ovom momku, sa vrednostima i stavovima koji se razlikuju od modernih i opšteprihvaćenih, kada se vratio tamo nedostajao je samo topao zagrljaj žene i dečija graja.

Međutim, i ta želja mu se ispunila kada je upoznao Jovanu.

- Rodila nam se naša ćerka Kalina kod kuće. Dete se rodilo u Šatri posle 40 godina. Moj otac se rodio ovde, u ovoj kući, pre toga i sada naše dete - ispričao je Milan ponosno za jutjub kanal "Povratak na selo".

On kaže da je ćerka plod njegove ljubavi sa Jovanom.

Sudbina

Milana videla u video prilogu

Jovana je ranije otkrila šta je presudilo da se preseli na selo.

- Uvek sam volela životinje i mislim da je to presudilo. Iz Lazarevca sam se preselila u Beograd, radila, bila na betonu i nedostajale su mi životinje. Kada se korona desila to je presudilo. Nisam zamišljala da odgajam decu u gradu i to me je odvelo na selo - pojasnila je Jovana i dodala:

- Grad mi nedostaje tek toliko da odem da vidim roditelje, sestriće, društvo. Ništa specijalno, volim selo, zato sam i tu - ispričala je i otkrila da je Milana videla u video prilogu te je tako stupila u kontakt sa njim.

Sada je vrlo srećan. Na svom imanju, sa svojom malom porodicom je pronašao mir.

Materijalne vrednosti mu uopšte ne nedostaju kada je na svom imanju.

- Verujem da mnogo ljudi mašta i čezne za mirom. Materijalna stvari mi nikada ne nedostaju kada sam ovde. Međutim, eto, desilo se da smo nedavno otišli na more u Bar. Pozvao nas moj brat. Bilo nam je lepo, bili smo nekoliko dana. I onda kad si tamo, kad izađeš malo odavde, malo te taj komfor ušuška, tamo gledaš ljude, smeju se... Međutim, čim sedem u auto i krenem kuci, ne mogu da dočekam da se vratim ovde, jer ovde je ono što imam meni dovoljno. Ja sam prezadovoljan. Svaki taj korak je prelep. Ja u svemu tome uživam, ne bih nikada voleo da je to drugačije - prića ovaj vredni mladić.

Ovde je naučio, kaže, da nisi bogat ako imaš puno, već ako ti malo treba.

- Što tebi manje treba, ti si bogatiji čovek.

Milan kaže da je zajedno sa suprugom potpuno posvećen detetu, ali da zbog novih obaveza teže postiže sve oko imanja.

Vredno rade

Pune ruke posla

Milan i Jovana inače imaju veliko imanje. Imaju oko sedam hektara obradive zemlje, plastenik, pčele, kokoške... Skupljaju lekovito bilje, a plan im je da uskoro prodaju i domaća jaja.

- Pogledajte ovde gde živimo u potpuno netaknutoj prirodi, gde kokoške stvarno žive onako kako treba da se živi prirodno, pa eto možemo da ponudimo domaća jaja već od sledeće godine - kaže. Ova porodica ima i brojne voćke, a sakupljaju i lekovito bilje.

- Veći mi je izazov da budem roditelj ovde nego da održavam imanje - kaže on i dodaje šaljivo da bi im ponekad dobro došlo da neko pridrži bebu na 15-20 minuta, ali to ovde nije moguće.

Ipak, sloboda nema cenu.

Važno je da probiješ te barijere straha koje svi nameću. Mislim da su mnogi strahove koje imamo nametnuti. Mnogi misle: "Jao, kako ću ja kad nemam gde da kupim hleb?!", "Jao, kako ću ja ako nemam stalna primanja?!". Vidim da se to se dešava i ovde s ljudima u okolini, koji žive na selu. Oni traže neki drugi vid zarade, zapuštaju svoje imanje jer kažu da od poljoprivrede ne može da se živi. I onda često nailazim na neka čudna pitanja - "Kako ćeš ti?!", "Moramo da ti nađemo neki posao"... Oni bi svi da me uposle, da mi nađu neki posao, da kao budem siguran, a ja nikad sigurniji nisam bio u životu. Svoj na svome! - kaže ovaj neobični gorštak.

Bonus video:

(Espreso/Kurir.rs/R. K./ Preneo D.M.)