Evo u kojoj situaciji vozilo može biti trajno oduzeto: Najavljene izmene uskoro stižu, vozači u Srbiji - oprez!

Pre šest meseci su usvojene nove odredbe Zakona o bezbednosti saobraćaja, a jedna od njih je i ta da vozačima, koji treći put ponove težak prekršaj, policija može privremeno da oduzme vozilo. Od početka primene, u Srbiji je oduzeto 188 vozila, ali sada će zakonodavac otići dalje i novim izmenama biće omogućeno da bahatim i nedisciplinovanim vozačima vozilo bude trajno oduzeto.

Namera je jasna – da se stane na put bahatim vozačima i da se zakon mora poštovati. Dok privremeno automobil oduzima policija, sud može doneti odluku o trajnom oduzimanju, a čemu su govorili iz Uprave saobraćajne policije.

„Kada policijski službenik procesuira prekršaj prilikom kontrole ili nadzora saobraćaja, on od područne policijske ispostave ili dežurne službe najpre traži proveru evidencije za lice zatečeno u prekršaju. Ukoliko se radi o prekršaju iz članova 329 i 330 ZOBS-a, a ispostavi se da je to lice u prethodne dve godine dva puta pravosnažno osuđeno za dva teža saobraćajna prekršaja, predmet izvršenja prekršaja mu se privremeno oduzima po članu 295 ZOBS-a“, rekao je ranije za medije Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne policije.

O trajnom oduzimanju pita se sud.

„Prekršajni postupak pred sudom može da traje do dve godine, ali obično se završava u roku od tri do pet meseci. Po članu 52 Zakona o prekršajima, sud može da izrekne zaštitnu meru oduzimanja predmeta izvršenja prekršaja od učinioca. Do usvajanja Izmena i dopuna ZOBS-a kod nas nismo imali takvu meru kod saobraćajnih prekršaja, ali sada postoji zakonski osnov da sud može trajno oduzimati i vozila“, rekao je on ranije.

Zasad nije precizno definisano od čega će zavisiti trajno oduzimanje vozila. Mera kojom bi se trajno oduzimala vozila izazvala je veliku buru u javnosti, a interesantno je da ona zapravo i ne bi bila novina u Srbiji, kaže Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

„Od 2006. godine trajno oduzimanje vozila obavezno je za prekršaj nelegalnog taksiranja, samo Prekršajni sud u Beogradu je od tada trajno oduzeo više od 110 automobila. Pred Ustavnim sudom je 2012. godine iniciran postupak ustavnosti odredbe o trajnom oduzimanju vozila takozvanim „divljim“ taksistima, a sud je stao na stanovište da se radi o meri koja je usklađena sa Ustavom i zakonima. U tom smislu, nema sumnje da se radi o meri koja je u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije“, naglašava Okanović.

Naglašava da je mera trajnog oduzimanja vozila predviđena za učinioce najtežih prekršaja.

„Ako pričamo o tome da li je takva mera preterana, treba imati u vidu da govorimo o najtežim prekršajima protiv bezbednosti saobraćaja odnosno vozačima koji drastično ugrožavaju živote ostalih učesnika u saobraćaju. Postoji mišljenje da ne treba oduzimati vozilo već dozvolu, ali dosadašnja praksa u Srbiji je pokazala da se vozila najčešće oduzimaju upravo onima kojima je vozačka dozvola već oduzeta. Smatram da ta mera sama po sebi nije sporna, ali u praksi bi moglo da bude sporno dokazivanje prekršaja koji vode oduzimanju vozila. Zbog toga je veoma važno da saobraćajna policija bude opremljena savremenom opremom za video i audio snimanje ponašanja učesnika u saobraćaju i tokom intervencije, kako sudije ne bi imale dilemu u pogledu postojanja prekršaja kada se odluče da nekome trajno oduzmu motornog ljubimca“, ističe on.

Ono što takođe buni građane jeste i to da li će se mera oduzimanja vozila primenjivati i na vozila koja nisu u vlasništvu vozača koji je uhvaćen u bahatoj vožnji.

„Što se tiče vlasništva nad automobilom, svakako bi trebalo da postoje određeni izuzeci ako vozač nije vlasnik vozila. Na primer, ako je vlasnik vozila rent a kar agencija, ako je vozilo ukradeno i slično. Ukoliko, pak, komšija da na poslugu automobil komšiji, to neće uticati na izricanje mere oduzimanja vozila, jer automobil nije kišobran pa da se pozajmljuje tako olako“, objašnjava Okanović.

Po njegovim rečima, nije od značaja kolika je novčana kazna zaprećena za prekršaj koji je učinjen u odnosu na vrednost oduzetog vozila.

„U obzir se uzima opasnost koja nastaje izvršenjem prekršaja a ne visina novčane kazne. Radi se o zaštiti života, a život nema cenu“, zaključuje Okanović i dodaje:

„Pravo na život je najvažnije pravo. Onaj ko drastično ugrožava tuđe pravo na život, gubi pravo da se poziva na nepovredivost privatne svojine. To su prepoznale mnoge evropske države pa i Srbija“.

Bez vozila, za sada privremeno, ostaju vozači koji u poslednje dve godine trći put počine težak preškršaj a da su već dva puta pravosnažno osuđeni za jedan od najtežih prekršaja. Ovo je spisak najtežih „grehova“ koje vozači mogu počiniti.

Za šta se privremeno oduzima vozilo?

1. Vožnja pod dejstvom alkohola sa više od 1,2 promila;

2. Odbijanje alkotestiranja ili testiranja na opijate;

3. Prekoračenje brzine za više od 100 km/h u naselju;

4. Prekoračenje brzine za 90 km/h u naselju;

5. Prekoračenje brzine za više od 60 km/h u zoni škole ili zoni „30“;

6. Prekoračenje brzine za više od 50 km/h u zoni usporenog saobraćaja;

7. Prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu suvozača;

8. Prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu koje nije predviđeno za sedenje (prtljažnik, instrument-tabla, zadnja polica, spoljnji delovi vozila i sl.);

9. Prolazak kroz najmanje dva crvena svetla na semaforu u razmaku kraćem od 10 minuta;

10. Preticanje kolone vozila preko pune linije;

11. Vožnja bez položene ijedne vozačke kategorije;

12. Vožnja tokom mere zabrane upravljanja vozilom;

13. Vožnja nakon oduzimanja vozačke dozvole zbog nakupljenih kaznenih poena;

14. Vožnja za vreme privremenog isključenja iz saobraćaja;

15. Vožnja noću na neosvetljenom putu bez ijednog uključenog svetla na vozilu;

16. Preticanje ili obilaženje vozila koje se zaustavlja ili se zaustavilo radi propuštanja pešaka na pešačkom prelazu;

17. Preticanje kolone pod pratnjom;

18. Nepropuštanje vozila pod pratnjom.

Bonus video:

(Espreso/Nova/Miloš Ž. Lazić/Preneo D.M.)