Službe u Srbiji znaju vlasnika svakog pripejd broja: Veliki udar na privatnost, a šta kaže Šabić?

Ministarstvo telekomunikacija je najavilo zakonske izmene kojima će se izvršiti registracija svih postojećih i budućih pripejd korisnika kako bi službe bezbednosti, po potrebi, mogle efikasno da dođu do identiteta korisnika ovih brojeva.

Mnogi ovo smatraju udarom na privatnost, pa će službe uskoro, ako se najavljeno i ostvari, znati vlasnika svakog mobilnog broja u zemlji. Ono što je u Srbiji najavljeno, u pojedinim zemljama je uveliko na snazi.

Crna Gora je ovu normu uvela još 2011. godine, kada je objavljen datum posle koga neregistrovani brojevi prosto neće raditi. Jedna osoba može imati neograničen broj pripejd brojeva na svoje ime, a registracija pripejd korisnika se obavlja na jednostavan način, popunjavanjem već pripremljenog formulara, uz ličnu kartu ili pasoš.

- Postpejd sam korisnik, pa ne paranoišem puno oko toga što sam registrovan. Ne vidim u čemu je problem da se registruju i pripejd korisnici. A država i službe uvek mogu da nađu način da vas prate, pa ljudi i Gugl nas prati non stop, ne budite naivni - kaže nam jedan sugrađanin kog smo pitali šta misli o najavljenim promenama.

No, šta kažu oni koji brinu o našoj privatnosti i zaštiti ličnih podataka? Na prvom mestu to je posao Rodoljuba Šabića, poverenika kome je javnost i tajnost podataka opis posla.

- Ideja o obaveznom registrovanju korisnika pripejd kartica nije nova. Još pre 4 godine, u maju 2013, ja i tadašnji zaštitnik građana Saša Janković, razgovarali smo sa direktorom BIA-e i njegovim saradnicima koji su je tada inicirali, kaže Rodoljub Šabić za Espreso.

- Kao argumente su navodili razloge borbe protiv kriminala. Ocenjivali su da veliki broj pripejd kartica, u Srbiji ih ima preko 5 miliona, otvara širok prostor za vršenje raznih krivičnih dela, poput pretnje ili ucene, pa do ubistva ili terorizma, npr. u slučajevima kada se eksplozivne naprave aktiviraju daljinski, telefonskim pozivom. Navodili su takođe, da praksa obavezne registracije korisnika pripejd kartica nije nepoznata ni u svetu ni u EU, navodeći kao primere, Nemačku, Francusku, Španiju, Dansku, Bugarsku - kaže poverenik.

On ocenjuje da realizacija ideje o obaveznom registrovanju korisnika pripejd kartica nije nimalo jednostavna, naprotiv.

- Pored usvajanja novih normativnih rešenja ona zahteva i rešavanje niza faktičkih pitanja, na prvom mestu organizovanje potpuno novog, bitno drugačijeg načina prodaje.

Lično, nisam uveren da će, ako ideja bude realizovana, to bitnije doprineti ostvarivanju navedenih ciljeva, ali to je stvar procene nadležnih, odnosno odluke većine u Narodnoj skupštini - kaže on.

On kaže da ovo mora da se sprovede poštujući dva uslova:

- Prvo, da se po Ustavu to može uraditi isključivo zakonom, nikako podzakonskim aktom, i drugo, da je obavezno poštovanje svih ustavnih garancija tajnosti komunikacija, odnosno da je presretanje razgovora ili pristup zadržanim podacima moguće isključivo na osnovu odluke suda. To što sam onda rekao, važi i danas - zaključuje on.

(A.K.)