Da li je piletina puna hormona, lekova, antibiotika? Dobro obratite pažnju na ovo! Vreme je da otvorite oči!

Sanja Čelebićanin iz Zajednice živinara ističe da potrošači treba da znaju da su hormoni rasta i antibiotici zabranjeni.

Pileće meso, iako veoma traženo, pogotovo u letnjim danima, već godinama prate predrasude i sumnje jer ga bije loš glas da je puno hormona i antibiotika.

Sanja Čelebićanin iz Zajednice živinara ističe za RTS da potrošači treba da znaju da su hormoni rasta i antibiotici zabranjeni i da se sprovodi stroga kontrola proizvodnje pilećeg mesa. Precizirala je da se ne mogu koristiti antibiotici, ukoliko životinja nije bolesna. Ali, uvek postoje zloupotrebe lekova.

Sanja Čelebićanin tvrdi da su neutemeljene izjave kako je domaće pileće meso puno hormona i antibiotika i ističe da je kao i uvek potrebno slušati stručnjake.

Naglašava da građani prvo treba da znaju da su hormoni zabranjeni. Drugo, ova država, a i prethodna, od 1972. godine radi nacionalni monitoring hrane, dakle živih životinja.

"I sve to što se stavlja na tržište proverava se na nedozvoljene supstance ili na supstance koje se mogu koristiti prilikom lečenja, ali da je proteklo vreme karence, odnosno vreme potrebno da se određeni lek izluči iz organizma", precizirala je ona.

Kada se živini daje antibiotik

Dodaje da se sve ređe koriste antibiotici zato što se mnogo radilo na drugim merama.

"To su mere preventive. Dakle ono što su naši farmeri radili, uvodili su jako visoke standarde, prvo nove tehnologije, zatim podizali biosigurnosne mere. Dakle zabranjeno je da se koriste antibiotici kao promotori rasta", naglasila je Čelebićanin.

Pojašnjava da se oni ne daju, kako kaže, "tek tako kao što je to bilo ranije".

Naglašava da su od 1997. godine, antibiotici u potpunosti zabranjeni, a da se od 2006. sprovodi stroga kontrola. To znači, da se ne mogu se koristiti antibiotici, ukoliko životinja nije bolesna.

"Ako se radi o bolesnim životinjama, one tada moraju da se leče iz humanih razloga, dakle i po zakonu o dobrobiti, ali takve životinje ne ulaze u lanac hrane ljudi. Mora da protekne potrebno vreme karence. Govorim sada o drugim životinjskim vrstama kao što su goveda, svinje, dakle leči se životinja koja mora u datom trenutku nakon uspostavljene dijagnoze o kojoj bolesti se radi, antibiograma kao i kod ljudi, koja je to terapija koja će pomoći životinji da ne pati i da bude izlečena", ukazuje Čelebićanin.

Međutim, navodi i da niko ne može garantovati da li će neko to zloupotrebiti i raditi ilegalno.

Zato, ističe, postoje nadležne institucije kao što je uprava za veterinu, službena kontrola inspektora, naših veterinara.

"Ne smemo zaboraviti da smo mi sistem koji ima 12 veterinarskih instituta, naučnih, specijalističkih", zaključuje Čelebićanin.

Bonus video:

(Espreso/RTS/24sedam/Preneo: V.Š)