Danas je Ivanjdan, a strogo je zabranjeno raditi ove stvari: Vernici ih ne znaju, a verovanje i običaji kažu...

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas 7. jula proslavljaju veliki praznik Ivanjdan - dan posvećen rođenju Svetog Jovana Krstitelja.

Jovan se naziva Krstiteljem, jer je u reci Jordan krstio Gospoda Isusa Hrista, te Pretečom, jer je najavljivao dolazak Hristov i pozivao ljude na pokajanje. Za ovaj praznik vezuju se mnogi običaji, a neki od njih i za noć Ivanjdana.

Običaji za Ivanjdan

Za praznik Ivanjdan se pletu venci od ivanjskog cveća koji podsećaju mlade da razmišljaju o venčanju. Devojke u vence stavljaju crvenu ružu. Misli se da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se sunce tri puta zaustavi tog dana.

Ivanjdan se može nazvati i Devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivanjdana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence. Devojke iz Gruže palile su s večeri živu vatru ili kres, a s vencima ivandanjskog cveća celu noć su igrale i pevale.

Kojim god povodom da danas napravite venčić uoči Ivanjdana, sutra ga okačite iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Veruje se da će on štititi vaš dom od nesreće tokom cele naredne godine.

Vlasi i Srbi u Timočkoj krajini, čim svane Ivanjdan, odlaze na livadu i zarivaju glavu u rosnu travu da bi obezbedili dobro zdravlje tokom cele godine, piše Telegraf.

Kako da nerotkinje zatrudne

Prema verovanju, kroz vence od upletene jovanove trave, na Ivanjdan, treba da se provuku i žene koje nemaju decu.

One se potom kupaju u reci da voda odnese urok, zli usud ili bolest. Ukoliko je žena imala nekoliko uzastopnih pobačaja, na dan Svetog Jovana posećuje osobe koje nose ime Stana ili Stanka.

Ako ih ima više, obilaze svaku kuću, uzimaju strukove trave iz venčića i prave svoj venac. Sa njim na glavi kupaju se u reci i veruju da će im sledeća trudnoća uspeti.

Prema starom verovanju i običaju na Ivanjdan ne treba raditi sledeće tri stvari kako ne biste izgubili novac i privukli lošu sreću: Veruje se da ne treba pozajmljivati novac, poklanjati stvari i da ništa ne treba prodavati.

U ranu zoru su se razilazile, a svaka je nosila ugarak iz vatre, a ispleten venac bi stavljala na vrh kapije. Slično se radilo i u čačanskim selima.

Sve se to radi u šali, pa je devojački smeh i cika odzvanjao u noći. Takođe se veruje da noćas treba hvatati svice i nositi ih kući, piše Telegraf.

Bonus video:

(Espreso/BlicŽena/Aleksandra Isailović/Telegraf/Prenela: N.J)