VAŽNO JE SA OSMEHOM DOLAZITI NA POSAO I NASMEJAN ODLAZITI SA POSLA

Danijela Čergić ima 42 godine i od 2009. godine radi u kompaniji McDonald’s. Trenutno je na poziciji trenera u Mek restoranu Piramida. Pored uobičajenih poslova koje svakodnevno radi u restoranu: priprema hrane, posluženje, pomoć gostima, njena pozicija podrazumeva i da pomaže novim kolegama, da im prenosi znanje, daje podršku, bodri, prolazi sa njima prilagođavanje i pomaže im da usvoje pravila i procedure na kojima se zasniva rad u McDonald’su. Kako navodi, oseća posebnu „čast i ponos, kada novozaposleni postanu sjajne kolege“.

U nastavku teksta pročitajete kako je Danijela došla u Mek i zbog čega je već 15 godina deo velike Mek porodice.

„Moji sinovi su oduvek voleli McDonald's, a ja sam bila zainteresovana i razmišljala kako li je raditi u Meku. Prilikom jedne posete sa sinovima, baš restoranu Piramida, dok sam kupovala omiljeni dupli čizburger, slučajno sam primetila plakat sa oglasom za posao. To je bio momenat u kom su se u meni borile želja i strah, momenat u kom je ipak ono nešto jače prevagnulo, popunila prijavu i tako postala deo Mek priče i ove velike porodice.

Na poslu najviše volim timski rad i svoje kolege. Volim to što zaboravim sve svoje probleme koje eventualno imam ili sve ono što me muči onog momenta kada uđem u prostoriju svog restorana, moje druge kuće (pre bih rekla). Tu je uvek neko da sasluša, razume i podrži, nasmeje... Stvarno volim svoje divne kolege! U takvom radnom okruženju ništa teško ne padne, i ponekad izazovni dani brže prođu. ☺

Ono što je meni posao u Meku doneo, s obzirom da sam u Mek došla kao mlada mama, na prvom mestu jeste da sam stekla radne navike, smirenost i poletnost, što je sad teško steći bilo gde. A onda naučila sam mnogo o poslu i o ljudima. Tokom svih ovih godina imala sam priliku da upoznam zaista različite profile ličnosti, pa sam dosta naučila i o samoj psihologiji čoveka i, naravno, u svemu tome stekla prijatelje za ceo život, pa čak i kumove. Kad nešto volite, onda je lako da uskladite poslovne i privatne obaveze.

Pored posla rekla bih da bi moj hobi mogao biti rad domaćih zadataka mom sinu. Šalim se, vreme van posla uglavnom provodim sa svojom decom, porodicom i šetnjom psa. Što se tiče hobija jako volim da kuvam i uživam u tome.

Mek pre svega nudi jedno opušteno radno okruženje, jako dobar kolektiv, uvek raspoložene kolege, više mogućnosti za napredovanje, a po potrebi fleksibilno radno vreme. Preporučila bih pre svega mladim ljudima koji tek počinju svoju radnu karijeru da se oprobaju u Meku, a podrazumeva se da bih rad u Meku preporučila i članovima porodice i prijateljima. Svi koji su voljni da rade, imaće šta da nauče kroz rad u Meku.

Hop-hop! Godina po godina, stepenik po stepenik stigla sam do 15-godišnjice rada u kompaniji. Od uplašene devojke koja briše tacne do trenera koji uči druge, motiviše i bodri nove kolege. Da, bilo je svega u ovim godinama. I smeha, suza, padova, uspona, promena restorana, kolega...ali kad sve to sagledam, vredelo je, iz svega sam izlazila kao bolji čovek, i bolji kolega. Naučila sam mnogo toga o poslu, ljudima, ali i o životu. I na sve to ja gledam sa osmehom i zadovoljstvom. U restoranu sam mladim naraštajima KEVA, a kod kuće mama tri dečaka, i sve pod okriljem mog Meka, moje druge kuće. Jer šta smo mi drugo, do jedna velika porodica! I sve dok je tako, dok dolazim i odlazim sa osmehom, dok sam okružena pozitivnim ljudima, dok imam mogućnost da učim i napredujem, ja ću da nižem svoje godine pod ’’krilima ove kompanije“ zaključuje Danijela.

(Espreso / Promo)