"UPISUJU INFORMATIKU PO SAVETU RODITELJA": Psihološkinja za Espreso o izazovima MALE MATURE, evo kako izbeći stres!

Više od 66.000 osmaka polagalo je juče ispit iz maternjeg, odnosno srpskog jezika, danas iz matematike, a sutra ih još čeka i polaganje iz jednog od izbornih predmeta.

Kraj osnovnog obrazovanja biće krunisan proverama znanja, čekanjem rezultata testa, popunjavanjem lista želja. Mala matura nije stres samo za učenike, već i za roditelje koji često stvaraju čak i veću paniku od dece. Ipak, ovi stresni dani mogu proći i u manje napetoj atmosferi, a psihološkinja Snežana Repac u razgovoru za Espreso daje savete roditeljima kako da postupaju sa decom, a učenicima kako da budu pribrani i daju svoj maksimum.

Iako bi najidealnije bilo da su se tokom cele godine pripremali i svaki dan razmišljali o tome kako će mala matura da izgleda, osmaci zbog obaveza u školi pripremu za malu maturu ostavljaju za kraj školske godine. Što im manje vremena ostane za učenje, veći je i stres. Zato psihološkinja smattra da je najvažnije da đaci normalno spavaju.

"Učenici često zbog straha ostanu celu noć budni, pa zbog zamora često i ne urade test najbolje što mogu. Najvažnije je da održe redovan režim spavanja odnono da rano legnu i rano ustanu", savetuje sagovornica.

Da bi se sačuvao mir, smatra psihološkinja, neophodno je i da prilagode način razmišljanja.

"Trebalo bi da usmere misli ka tome da postoji izlaz iz svake situacije, ali i da se pomire sa činjenicom da je mala matura zapravo pokazatelj njihovog celokupnog prethodnog rada. Kako ima dovoljno mesta u školama, uglavnom će većina upisati ono što žele", kaže Repac.

Smatra i da je koncept male mature odlično osmišljen i da učenicima, osim znanja, proverava i kognitivne sposobnosti i daje dovoljno vremena za pripremu.

Iako je na učenicima najveća odgovornost, jer od njih najviše zavisi da li će uspeti da upišu željene škole, ne sme se zanemartiti i uloga roditelja koji moraju svoju decu usmeravati prema njihovim, a ne sopstvenim željama i afinitetima.

Kako kaže sagovornica, roditelji često greše kada vrše selekciju da li će im dete upisati gimnaziju ili stručnu školu.

"Postoji stereotip kod mnogih roditelja da je bolje da im deca upišu stručnu školu, jer ako jednog dana ne bi upisali fakultet, onda sa gimnazijom neće moći da rade ništa. Ovim shvatanjem oni nesvesno vrše pritisak na decu, pa mnogi učenici pre biraju stručne škole pod uticajem roditelja, čime sužavaju prostor za odlazak na fakultet. Činjenica je da nije isti kurikulim u gimnaziji i srednjoj stručnoj školi. Drugačije je gradivo, kao i predmeti i formalna disciplina. U srednjim stručnim školama se deca ne osposobljavaju za duže učenje gradiva i školsko učenje već za veštine od kojih mogu odmah posle srednje škole da zarađuju", tvrdi Repac.

Smatra da je ovakvo ramišljanje pogrešno jer je svakom gimnazijalcu veoma lako da, jednog dana, ako želi da se bavi zanatom, uvek može vanredno da douči određeni kurs ili zanat.

Uticaj roditelja svakako ne treba biti apsolutno isključen, jer, prema rečima sagovornice, dosta dece tog uzrasta nije pokazalo određeno interesovanje ili talenat, te ne mogu samostalno da odluče o svom obrazovanju.

Deca u tom slučaju potpuno prepuštaju svoju odluku roditeljima, a ako se roditelji nisu dovoljno bavili svojom decom i ne umeju da osluškuju njihove želje i potrebe niti mogu da procene kapacitet svog deteta, onda bi deca trebalo bi da idu na profesionalno orjentisanje kod stručnjaka odnosno kod psihologa", savetuje Repac.

Sagovornica nadovi i čest primer u praksi da deca upisuju informatički smer po savetu roditelja jer je to "jako plaćen posao".

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

(Espreso)