NIŠLIJA NAPRAVIO PRVI SRPSKI FILM U VIRTUELNOJ STVARNOSTI: Miloš Tasić pokupio nagrade na svim krajevima PLANETE!

Veštačka inteligencija postala je jedna od glavnih tema današnjice i gotovo da nema osobe na svetu koja nema kakvo-takvo mišljenje o njoj.

Dok se jedni zgražavaju na pomen AI-ja i virtuelne stvarnosti, strepeći šta će budućnosti doneti (ili bolje reći odneti?), drugi su iskoristili priliku i istražili mogućnosti koje nude.

Jedan od njih je i režiser Miloš Tasić, autor prvog srpskog animiranog filma u virtuelnoj realnosti.

Miloš je diplomirao na Fakultetu umetnosti u Nišu na odseku za grafički dizajn, a master studije završio je na Fakultetu dramskih umetnosti, na odseku za filmsku i televizijsku produkciju.

U konkurenciji VR filmova iz čitavog sveta na "Japanskom međunarodnom filmskom festivalu”, njegov film "Oneiro" proglašen je za najbolji.

Ovo je samo jedno od priznanja koje je ovaj mladi Nišlija dobio za kratko vreme, a za Espreso je otkrio kako je uopšte došao na ideju da među prvima iskoristi nove mogućnosti koje VR nosi sa sobom i primeni ih u sedmoj umetnosti.

Film "Oneiro" je za sada, koliko nam je poznato, prvi srpski animirani film u VR tehnologiji. Takođe, jedan od par desetina takvih koji postoje u celom svetu. Kako ste došli na ideju da napravite takav film?

- Čim sam se prvi put susreo s tehnologijom virtuelne realnosti, zaljubio sam se u to iskustvo i odmah poželeo da stvorim narativno delo koristeći tu tehnologiju. Dolazeći iz sveta filma i animacije, jedan od mojih primarnih ciljeva je da što više uronim gledaoce u narativ svog dela, a smatram da virtuelna realnost to najbolje postiže jer potpuno uranja publiku u novi svet, pružajući pregled okruženja od 360 stepeni i ambisonički zvuk koji prati kretanje objekata u tri dimenzije. Osećaj imerzije koji virtuelna realnost pruža teško je opisati nekome ko ga nije doživeo ranije. Po mom mišljenju, može se uporediti jedino s nekom vrstom indukovanog digitalnog sna. Taj nivo uživljavanja u delo prevazilazi tradicionalne filmove namenjene ekranima i bioskopskim platnima, pa verujem da predstavlja sledeći korak u razvoju narativne umetnosti.

Koliko vremena je prošlo od same ideje do potpune realizacije filma i kako je tekao taj proces stvaranja?

- Kako je rad na delima virtuelne realnosti izuzetno kompleksan, prošlo je više od dve godine od inicijalne ideje do završetka filma. Veći deo tog vremena proveo sam u učenju kako tehnički izvesti određene segmente, jer je rezolucija preko 16 puta veća od filmova namenjenih običnim ekranima, što je proces izrade učinilo znatno zahtevnijim od ranijih projekata na kojima sam radio. Najveći izazov predstavlja to što je ova tehnologija veoma mlada, pa na internetu još uvek nema dovoljno dokumentacije o tome kako tehnički realizovati pojedine delove. Zbog toga sam mnoge segmente morao više puta da radim pogrešno dok nisam savladao ispravne metode. Takođe je važno pomenuti da sam ceo film izradio sam, od scenarija do realizacije finalnog proizvoda, što je dodatno doprinelo tome da proces izrade traje ovako dugo.

Koje tehnike izrade ste koristili i koja je glavna tema filma?

- Narativ filma “Oneiro” satirično prikazuje interakciju programa veštačke inteligencije sa prosečnim korisnikom, upravo iz perspektive programa, gde dobijamo uvid u to kako on doživljava ljude, njihov odnos prema planeti i međusobne odnose. Inspiracija se rodila iz činjenice da poslednjih godina nije moguće pristupiti internetu, a da ne naletimo na neku vest o razvoju veštačke inteligencije. Iako su mnogi zabrinuti zbog vrtoglavog razvoja AI programa, pokušao sam da na tu temu gledam iz humorističnog ugla. Zapitao sam se: ako bi program veštačke inteligencije postao svestan, šta bi mislio o ljudima, kako bi posmatrao naše ponašanje i kako bi izgledao njegov unutrašnji svet, pa sam poželeo da to svoje razmišljanje pretočim u film. Film je realizovan tehnikom 3D animacije koju sam izradio samostalno, dok je jedino za potrebe glasa programa veštačke inteligencije korišćen AI program kako bi zvuk glasa bio u skladu sa glavnim karakterom.

Iako je u pitanju animirani film, nije namenjen mlađima od 12 godina- Zbog čega?

- Kako su uređaji za virtuelnu realnost zabranjeni za mlađe od 12 godina upravo zbog visokog nivoa imerzije, jer se dešava da ljudi dok ih nose padaju, udaraju u zidove i objekte oko sebe, želeo sam da narativ i sadržaj filma prilagodim odrasloj publici. Iz tog razloga, film se bavi satirom i sadrži dosta crnog humora koji je direktno usmeren ka starijoj publici, dok povremeno koristi i jezik koji nije prikladan za decu. Na ovaj način želeo sam osigurati da ljudi koji nisu upoznati sa restrikcijama VR uređaja za mlađe od 12 godina ipak neće puštati ovaj film deci zbog njegove sadržine.

Koje su prednosti, izazovi i ograničenja VR tehnologije kada je u pitanju filmska umetnost?

- Najveća prednost virtuelne realnosti je upravo nivo uživljavanja u delo koji pruža a koji se ne može uporediti sa ostalim medijumima. Do sada sam video kako ljudi dok posmatraju ovaj film viču, plaču, gromoglasno se smeju i slično. Nakon skidanja VR uređaja, potrebno im je nekoliko minuta da se reorijentišu i psihički vrate u realni svet. Takve ekstremne reakcije do sada nisam video kod drugih vrsta umetnosti. Ograničenje virtuelne realnosti je što je još uvek mlada tehnologija, pa veliki broj ljudi još uvek ne poseduje VR uređaje, zbog čega je broj publike za ovakvu vrstu sadržaja ograničen. Uz to, još uvek ne postoji dovoljan broj događaja gde bi se emitovale ovakve vrste radova jer za razliku od filmova namenjenih bioskopskom platnu, nije moguće istovremeno projektovati film velikoj grupi ljudi. Umesto toga, VR sadržaji su namenjeni individualnom gledanju, za koje je na javnim događajima potrebno obezbediti veliki broj VR uređaja koji su još uvek vrlo skupi. Još jedno od ograničenja ove umetnosti je to što još uvek postoji jako malo sadržaja u ovoj tehnologiji, što potencijalno usporava njeno širenje. Upravo iz tog razloga želim da radim na kreaciji narativnog sadržaja kako bi ova vrsta umetnosti mogla da raste i da se dalje razvija. Takođe, primetio sam da je kod pojedinih ljudi još uvek prisutan strah od ove tehnologije jer smatraju da može postati oblik zavisnosti ili da na neki način može otuđiti ljude. Međutim, svako ko se susreo sa ovom tehnologijom uvideo je da se VR uređaji ne mogu koristiti duže od sat do dva jer nakon toga izazivaju diskomfort. Po meni, VR predstavlja novu vrstu medijuma za distribuciju sadržaja koja će potencijalno u budućnosti postati standard kao što su danas ekrani.

Osvojili ste brojne nagrade za ovaj film- u Tokiju, Atini, Rimu... Da li ste očekivali da će Vaš rad biti prepoznat za tako kratak vremenski period?

- Film “Oneiro” je do sada (tokom prvih 5 meseci festivalske distribucije) dobio 9 nagrada, a to su:

• Prvo mesto u kategoriji za najbolji film u virtuelnoj realnosti na “Japan International Film Festival”-u, u Tokiju (Japan) – februara 2024.
• Prvo mesto u kategoriji za najbolji film u virtuelnoj realnosti na “TITAN International Film Festival"– u, u Sidneju (Australija) - marta 2024.
• Prvo mesto u kategoriji za najbolji film u virtuelnoj realnosti na “Toronto Indie Filmmakers Festival”-u, u Torontu (Kanada) - marta 2024.
• Prvo mesto u kategoriji za najbolji film u virtuelnoj realnosti na “Ecovision Global Film Festival"–u, u Sidneju (Australija) - Aprila 2024.
• Prvo mesto u kategoriji za najbolji rad u virtuelnoj realnosti na festivalu “Castle Film & Media Awards” u Rimu (Italija) - januara 2024.
• Prvo mesto u kategoriji za najbolji kratki animirani film na festivalu “New Jersey Film Awards” u Nju Džerziju (Sjedinjene Američke Države) – Maja 2024.
• Nagrada za najivoativniji film na “Barcelona Independent Film Festival”-u, u Barseloni (Španija) - Juna 2024.
• Specijalno priznanje žirija (Honorable Mention Award) u kategoriji za najbolji eksperimentalni film na “Athens International Art Film Festival”- u, u Atini (Grčka) – februara 2024.
• Specijalno priznanje žirija (Honorable Mention Award) u kategoriji za najbolji 360 ° / VR film na “Barcelona Planet Film Festival”-u, u Barseloni (Španija) - februara 2024.

Sem gorepomenutih projekcija na kojima je film nagrađen, takmičiće se na:

- “The Fine Arts Film Festival”-u, u Los Anđelesu (Sjedinjene Američke Države) – gde će se takmičiti 8. juna 2024. Gde će u sklopu istog festivala biti prikazan u Bridportu (Velika Britanija) i u gradu Kose u Estoniji.

- “Prague Actors And Filmmakers Film Festival”-u. u Pragu (Češka) - gde će se takmičiti 14. juna 2024

Uz to, do sada je bio prikazan na festivalima:

- Kao finalista na "Lichter Filmfest Frankfurt International" festivalu u Frankfurtu (Nemačka) - aprila 2024.

- “Madrid International Short Film Festival”-u, u Madridu (Španija) – maja 2024.

- “New York Tri-State International Film Festival“ – u, u Njujorku (Sjedinjene Američke Države) - marta 2024.

- “Tokyo International Short Film Festival“ – u, u Tokiju (Japan) - februara 2024.

- “Roma Short Film Festival“ – u, u Rimu (Italija) - marta 2024.

- “Munich New Wave Short Film Festival”-u, u Minhenu (Nemačka) – maja 2024.

- “Seoul International Short Film Festival” – u, u Seulu (Južna Koreja) – maja 2024.

- “River Film Festival” –u, u Padovi (Italija) – juna 2024.

- Moram da priznam da sam stvarno iznenađen kako je film prihvaćen i reakcijama publike. Već nakon prvih testova, kada sam puštao prijateljima segmente filma, mogao sam po njihovim reakcijama da naslutim da će se ovaj rad svideti ljudima ali sam to pripisivao činjenici da se većina njih prvi put susreće sa VR tehnologijom. Tek nakon prvih nagrada postao sam svestan da ovaj rad stvarno dopire do ljudi na različitim nivoima i za to sam veoma zahvalan. Dosadašnji uspeh ovog filma definitivno je podstrek da nastavim da se bavim ovom vrstom umetnosti i nadam se da ću sledećim radovima postići sličan, a možda i veći uspeh.

Kada i gde ćemo moći da pogledamo film "Oneiro"?

- Film će biti dostupan za javno gledanje nakon festivalske distribucije, koja će trajati do prve polovine 2025. godine. Do tada ne sme biti javno objavljen jer bi time mogao izgubiti pravo na učešće na festivalima. Nakon toga, biće objavljen na nekoj od platformi za distribuciju VR sadržaja, a potencijalno ću u istom periodu objaviti i verziju namenjenu običnim ekranima. U međuvremenu, planiram da organizujem javni događaj na kojem ću emitovati film korisnicima na više VR uređaja istovremeno. Trenutno radim na planu i logistici samog događaja, jer u našoj zemlji još uvek nijedan festival ne poseduje kategoriju za VR filmove. Ovakav događaj najverovatnije ću organizovati u Nišu, gde postoji prilično jaka VR scena, uzimajući u obzir da iz tog grada dolazi nekoliko svetski poznatih VR projekata kao što su 3D Srbija i nekoliko VR igara kreiranih od strane lokalnih studija. Plan je da ovako nešto bude organizovano tokom jeseni ili zime 2024. godine, ali je sve još u fazi planiranja, tako da je prerano prognozirati bilo šta više.

Kakvi su Vaši planovi za dalje i da li trenutno radite na nekom sličnom projektu?

- Trenutno pripremam svoj sledeći film u virtuelnoj realnosti, koji će takođe biti crna komedija, ali će se više baviti ekološkom temom. Dokumentacija i scenario su završeni i trenutno sam u fazi prikupljanja budžeta za njegovu izradu. Kroz taj sledeći VR film, cilj mi je da podignem vizuelni stil i umetnost narativne virtuelne realnosti na viši nivo, tako da su i narativ i vizuelni izgled znatno kompleksniji od filma “Oneiro”, dok će taj novi film i trajati znatno duže. Želja mi je da ovoga puta uključim više ljudi u njegovu izradu, pa sam za sada okupio tim najtalentovanijih animatora iz zemlje koje lično poznajem. Zbog toga prikupljam budžet kako bih mogao da priuštim taj fenomenalni tim. Cilj nam je da tim filmom, ukoliko sakupimo budžet, zapečatimo mesto naše zemlje na mapi velikih ostvarenja iz ove nove umetnosti koja je tek u svom začeću.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

(Espreso/ Pripremila Marina Letić)