"GAĐAJU ME KAMENJEM, TO MI JE SVAKODNEVICA": Valerian je otkrio kako je biti NEBINARNA OSOBA U SRBIJI

Evrovizija je gotova, ali, kao po običaju, prašina koju je ove godina podigla neće se još dugo spustiti. Pored jasnih poruka pojedinih predstavnika da ubijanje civila u Gazi treba da prestane, diskvalifikacije takmičara koji je stav povodom rata izneo javno, u fokusu je bila i tema rodnog identiteta. Predstavnici Švajcarske i Irske izjašnjavaju se kao nebinarne osobe, odnosno ljudi koji se ne identifikuju ni kao muškarci ni kao žene nego se nalaze u spektru između.

"Predivno je što znamo da nismo sami ove godine i da smo zajedno u ovome. Znamo koliko su nama kvir ikone značile tokom života. Drago nam je što smo deo toga", ovim rečima Švajcarac Nimo skrenuo je pažnju na položaj nebinarnih osoba. Kakav je položaj nebinarnih u Srbiji?

- Za vikend sam imao dva napada. Jedan u petak, jedan je bio juče. Da, to je moja svakodnevica. Znam da vas to šokira, ja sa osmehom pričam o tome, ali da. Dva fizička napada, gađanje kamenjem - kaže za "Blic" TV Valerian Savić, nebinarna osoba.

Rodno nebinarne osobe su one koje se ne identifikuju ni kao muškarci, ni kao žene. Oni sebe vide u spektru između, a pojedine i izvan rodnih uloga. Upravo tako Valerian vidi sebe – svoj identitet ne može da svede na jedan rod.

Tokom odrastanja imala je podršku žena iz svog okruženja. Njegova majka, razredne starešine, prijateljice, odigrale su veliku ulogu u procesu samoprihvatanja.

- Nekako sam znao da odudaram od sve dece. Tu slobodu sam imao do šeste godine za lični izražaj. Međutim, onda je krenula indoktrinacija i trajala je do 21. godine. Tada mi je došlo dovde i odlučila sam da se oslobodim svega i da živim svoj život, da se oslobodim - priča Valerian.

Problem i jezička barijera

Kao jedan od glavnih problema nebinarnih osoba, pored fizičkog i psihičkog maltretiranja, navodi se jezička barijera. Nebinarne osobe u Srbiji u svakodnevnom govoru koriste različite zamenice, pa se postavlja pitanje koje koristiti u njihovom slučaju?

- Ono što je kod nas najčešće je da se koriste naizmenično muški i ženski rod. To je nešto što i nebinarne osobe same spontano koriste, a i drugi ljudi spontano koriste muški i ženski rod jer tu osobu percipiraju kao nekoga kome odgovara i muški i ženski rod - rekao je Matija Stefanović iz organizacije "Da se zna".

U engleskom jeziku nebinarne osobe koriste zamenice za množinu, što, kako Stefanović objašnjava, nije adekvatan pandan u srpskom.

- Dešava se da ljudi koriste i srednji rod, što mnoge nebinarne osobe smatraju uvredljivim zato što se često koriste za vređanje, a inače za predmete, mladunce, decu. Onda je to infantilizujuće ili potpuno dehumanizujuće - kaže Matija.

Međunarodni dan nebinarnih ljudi obeležava se 14. jula, a tokom poslednje decenije Argentina, Nepal i Holandija promenili su zakone i uveli nebinarne identitete u zvanična dokumenta.

Bonus video:

(Espreso / Blic / Nemanja Vidić / Prenela: J.N.)