"DA SE 3. I 4. MAJ NIKAD NE ZABORAVE": Potresne scene ispred "Ribnikara" - nakon zvuka sirene SVE JE UTIHNULO

Dan sećanja na žrtve masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru u Beogradu obeležen je juče ispred i u prostorijama škole, a zatim i u parku na Tašmajdanu, a u 8.40 sati roditelji, braće, sestre, bake, deke, rođaci i prijatelji ubijenih učenika položili su cveće na mestu zločina.

Ispred škole u kojoj su deca nastradala postavljene su plave table sa imenama žrtava ispod kojih su upaljene sveće, a roditelji ubijenih đaka, koji su došli zajedno i zagrljeni, položili su tu vence od belog cveća i stajali su zagrljeni i u suzama sve dok nisu ušli u školu. Na platou ispred škole, postavljen je i pano sa fotografijama ubijene dece i čuvara Dragana Vlahovića.

Kolone građana

Osim venaca, drugari dece i Draganovi štićenici doneli su crteže, a građani su palili sveće za stradale.

- Mnogo je ljudi želelo da dođe i obeleži godišnjicu, da doprinese da ta ubijena deca nikad ne budu zaboravljena. Ljudi su dolazili uplakani, želeći samo da svojim prisustvom doprinesu da se ovako nešto nikada ne ponovi - kaže izvor Kurira.

Po ulasku roditelja u školu, tačno u 8.40 sati ulicom Kralja Milutina na Vračaru odjeknuli su zvuci sirena, a onda je sve utihnulo, minut ćutanja za sve njih koje nikada nećemo zaboraviti.

- Posle toga su se kolone ljudi uputile ka Tašmajdanu gde je prisutne dočekao video-bim na kom su se smenjivali kolaži s fotografijama žrtava. Fotografije na kojima su srećni i nasmejani, a roditelji i drugi prisutni stajali su ispred i gledali sa osmehom i suzama - kaže izvor.

Na Tašmajdanu su mogle da se vide i potresne scene devojčica koje zagrljene, pod kišobranom, plaču i jecaju za svojim drugarima koji im nedostaju već godinu dana, a koji su ih napustili svi zajedno, u jednom danu.

- U malom parku na Tašmajdanu zasađeno je drveće i svako je posvećeno žrtvama iz "Ribnikara" - Draganu, Angelini, Adriani, Ani, Andriji, Bojani, Emi, Katarini, Mari i Sofiji. Njihova imena ispisana su na tablicama u obliku srca, a na Andrijinom drvetu stoje note, melodija koju bi on sa lakoćom odsvirao - kaže izvor.

Na drvetu za Dragana Vlahovića ostavljena je i potresna poruka koleginice iz škole, koja ga je nazvala svojim najboljim drugom:

- Lale moj, kad sam te upoznala 1. septembra 2013. godine, prvog radnog dana u školi, nisam ni slutila da ćeš postati moj najbolji drug, prijatelj, brat... A postao si. Nisam slutila ni da ćeš vrlo brzo osvojiti srca dece, da ćeš znati ime svakog deteta svih generacija, da ćeš postati najomiljeniji čuvar. Da ćeš nas sve zaposlene prihvatiti takve kakvi jesmo i da ćeš nas svakoga dana dočekati sa osmehom. Nisam slutila da će tvoje postojanje biti najdragocenije, a tvoj topli pogled potvrđivati svakoga dana da si jedinstveni gospodin velikog srca, plemenite duše, vedrog duha, da će deca "Ribnikara" zbog tvog postojanja školu nazivati drugom kućom, a tebe porodicom. Okupljali smo se oko tebe jer su nas tvoj profesionalizam i dostojanstvo, vedrina, tvoj osmeh, tvoj vedar duh, tvoja ljubav prema deci... privlačili kao magnet. Lale moj... Molim te da mi oprostiš, nisam i ne bih izdržala da umesto izgovorenog dobro jutro, dobrodošlice uz osmeh i čašicu razgovora za početak radnog dana gledam u prazno mesto i praznih devet mesta u školskim klupama. Hvala na svemu, pamtiću te do kraja ovozemaljskog života.

Peticija

Članovi Užeg veća Multidisciplinarnog tima za uspostavljanje Memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva i članovi Viktimološkog društva Srbije juče su pozvali sve da potpišu peticiju da 3. i 4. maj budu dani sećanja na žrtve masakara u Srbiji i odaju počast žrtvama.

- Pamtimo 3. i 4. maj kao najtužnije dane za Srbiju, da se oni ne zaborave i da se nikada ne ponove moramo da radimo na poboljšanju društva i setimo se onih koji su bili žrtve nezapamćenih zločina u "Ribnikaru", Malom Orašju i Duboni - rekla je Jasmina Nikolić iz Viktimološkog društva.

Emotivni stihovi

Na školi je postavljena tabla sa stihovima Branka Miljkovića iz pesme Tjentište.

"I neka bude kraj i početak

Sveta koji će imati njihovo ime i naše ruke

Ovde gde je istorija progovorila na sav glas

Ovde gde ostaviše svoju krv da svetli (...)"

Šta smo mogli da uradimo da sprečimo?

Specijalni pedagog Nataša Andonovski objasnila je, gostujući na Kurir televiziji, šta je veliki problem društva.

- Nešto je trebalo učiniti. Ne da bismo rekli da mi to možemo da sprečimo. To ne možete nikad garantovati nigde. Ali smo mogli da uradimo neke stvari koje bi ove mlade ljude, ovu decu mogle da opuste od tog silnog stresa, od svih vrsta nasilja kojima su izloženi da li kod kuće ili u školi - rekla je Andonovski i dodala:

- Mogu odgovorno da kažem da su nam deca toliko anksiozna, toliko sklona suicidu, toliko sklona konzumiranju raznih psihoaktivnih supstanci i alkohola i svega. Ne vide izlaz. Ne vide uportište ni kod kuće ni u školi ni među vršnjacima.

Patrijarh Porfirije

Patrijarh Porfirije obratio se juče učenicima i naveo "da odrasli nisu stvorili svet u kojem se vrlina i drugarstvo cene".

- Kako budete odrastali, draga deco, iskustvo će vas učiti da smo vam ostavili svet u kojem ima mnogo nepravde i zla. Ali nikada nemojte pomisliti da je čitava stvarnost takva. Nije! I ne mora biti - istakao je patrijarh u obraćanju deci, učenicima osnovnih i srednjih škola u Srbiji. Prema njegovim rečima, lepo vaspitanje, iskreno prijateljstvo, ljubav i požrtvovanost imaju smisla zato što ih Bog potvrđuje i zato što im se anđeli raduju.

Bonus video:

(Espreso / Kurir / Dijana Antonijević / Prenela: J.N.)