DA LI ŽENE MOGU DA SE PRIČESTE TOKOM MENSTRUALNOG CIKLUSA? Mnoge vernice su u dilemi, ovo je odgovor duhovnika

Pričešće je obavezno u životu hrišćana, a "bez njega nema spasenja" kako tvrde propovednici ove religije. Međutim, pitanje koje ih muči već vekovima glasi: Da li žene tokom menstrualnog ciklusa mogu da se pričešćuju?

Prenosimo odgovor jednog duhovnika:

Pitanje: Pomaže Bog Oče. Da li je u redu da se žena pričešćuje u toku menstruacije? Kako je moguće da sveštenici imaju različita mišljenja po ovom pitanju?

Odgovor duhovnika: Naša vera potekla je iz Jevrejskog naroda. Prvi hrišćani bili su poreklom judeji. Otuda mnogi obredi i običaji imaju svoj izvor u Starom Zavetu. Sveti prorok Mojsije je bio ne samo verski poglavar svog naroda nego i svetovni poglavar, sudija i zakonodavac. Mnoge od zapovesti koje je napisao imale su određen značaj u ono vreme kada su napisane, ali su vremenom postale prevaziđene. To ne znači da nisu bile ispravne ili da nisu bile Bogom nadahnute, već samo da je njihova vrednost bila vezana za određen problem u ondašnjem društvu. Mnoge od zapovesti su univerzalne i važe za sva vremena. Da bi se ispravno primenile ove zapovesti neophodno je utvrditi s kakvim ciljem su bile date, šta je njihova osnovna ideja. Kada shvatimo osnovnu ideju neke zapovesti, onda možemo da je pravilno primenimo na trenutnu situaciju.

U vreme kada je Mojsije pisao svoje zapovesti, položaj žene u jevrejskom društvu (a tako isto i u mnogim drugim narodima) bio je dosta težak. Žena je bila u nešto malo boljem položaju nego robinja. Kada su upitali Hrista zašto je Mojsej zapovedio da se ženi da knjiga otpusna i da se tako razvede muž od žene, Hristos im je odgovorio: “zbog okorelosti vaših srca”. Naime, isprva mužu nije bilo dopušteno da se razdvoji od svoje žene. Često se događalo da muž koji poželi da se ponovo oženi ubije svoju ženu. Jer kao udovac imao je po zakonu pravo da se ponovo oženi, ali dok mu je žena živa nije imao pravo da se ženi ponovo. Kako su mnoge žene na taj način stradale, Mojsije je dodao zapovest koja je mužu davala pravo da ukoliko nije više zadovoljan svojom ženom, napiše joj knjigu otpusnu tj dokument kojim potvrđuje da više nije njegova žena i da tako stekne pravo da se ženi ponovo. Namera Mojsijeva bila je da zaštiti ženu kako je ne bi muž ubio ako mu se prohte da se ponovo oženi. Zato je Hristos i rekao: “Po okorelosti srca vaših, dao vam je Mojsej ovu zapovest.”

U Mojsijevom zakonu postoje i zapovesti koje se tiču menstrualnog ciklusa. Shodno ovim pravilima, žena je smatrana za “nečistu” tokom ovog perioda. Takođe je smatrana za nečistu i nakon porođaja i to ako se rodi muško dete onda četrdeset dana, a ako se rodi žensko dete onda je nečista čak osamdeset dana po porođaju. Možda se nekom na prvi pogled učine ove zapovesti kao izraz muškog šovinizma, međutim i ovde je bila druga ideja kojom se Mojsije rukovodio. Naime, da je on svojim savremenicima govorio kako treba da svojim ženama daju malo predaha i prilike da se oporave od porođaja, malo bi ga ko u tome poslušao. Međutim ako im zapovedi da će i muž postati nečist ako se samo dotakne svoje žene u vreme kada je nečista, i da će u tom slučaju morati da prinese određenu žrtvu i da provede neko vreme u postu i očišćenju, onda će skoro svi da se pridržavaju tih zapovesti. Glavni dakle efekat bio je u tome da se olakša položaj žene u društvu u kome se na ženu gledalo kao na roblje, na oruđe koje govori. Otuda potiče i pravilo po kome se žene ne pričešćuju u toku ciklusa.

Koliko je meni poznato ne postoji neko drugo teološko objašnjenje zašto bi bilo zabranjeno ženi da se pričesti u toku ciklusa. Ponegde se može još čuti da je uopšte zabranjeno pričešćivati se kada na telu postoji rana koja krvari. Pristalice takvog stava smatraju da će pričešće biti na neki način oštećeno ako bi kroz krv koja izlazi iz rane dospela na nečisto mesto. Međutim ovakvo mišljenje nije utemeljeno. Pričešće kada ga primimo u sebe će se u našim crevima svariti kao i bilo koja druga hrana. Tako razgrađena jednim delom će ući u naš krvotok, a delom će biti izbačeno iz organizma u prirodnim izlučevinama našeg tela. Bilo ovako ili onako, završiće na nečistom mestu. Pričešće ne treba smatrati za neku hemijsko jedinjenje koje bi moglo da istekne iz našeg tela kroz krvavu ranu. Pričešćujući se naravno strogo pazimo da ne prospemo ni najmanju kap pričešća i na taj način ukazujemo poštovanje prema svetinji. Međutim onog trena kad smo se pričestili, primili smo u sebe samoga Hrista i On će obitavati u nama na duhovan nematerijalan način, a ne u formi neke hemijske supstance.

Dakle ni isticanje krvi na nečisto mesto nije razlog zbog čega žene u ciklusu ne bi trebalo da pristupaju pričešću. Međutim postoji jedan drugi razlog. Naime, mnoge žene će posvedočiti da tokom ciklusa osećaju izvesne promene i u svojoj glavi. Mnoge u tim danima postaju svadljive, razdražljive, iracionalne. Ovo već može biti razlog da se ne pristupa pričešću. Ne sme se pristupati svetom pričešću u stanju razdraženosti, sa osećanjem mržnje prema nekome. Pričešću treba pristupati izmiren sa svima. Ako se dakle žena uprkos ciklusa uzdrži od gneva, svađe, zavisti, i drugih ružnih osećanja verujem da bi smela da pristupi svetoj tajni pričešća. To dakle ostaje na svakoj ženi da sama sebe ispita i donese odluku. Ne može se dati generalno pravilo koje bi uvek i za sve bilo primenljivo. Otuda i razlike u stavovima po ovom pitanju među sveštenicima. Neki će jednostavno reći tako je napisano i ne treba mnogo ispitivati nego radije slušati i izvršavati ono što je napisano. Drugi će se zamisliti nad ovim problemom, i doći će do zaključka da jedino žena sama za sebe može ispravno proceniti kako treba da postupi u datom trenutku.

Bonus video:

(Espreso / TV Hram / Prenela: A.P)