SVEŠTENIK ALEKSANDAR OTKRIO ŠTA MORATE DA URADITE NA USKRS ČIM USTANETE: Pravilo crkve je strogo i svi ga poštuju

Pravoslavni vernici u nedelju proslavljaju Uskrs, jedan od najvećih hrišćanskih praznika kada je prema Bibliji Isus vaskrsnuo iz mrtvih. Ovom prazniku prethodi veliki post, brojni običaji poput farbanja jaja, a vernike najviše zanima kako bi trebalo da se ponašaju u danima pre Uskrsa, ali i na sam dan ovog praznika.

- Pravoslavni vernici dočekuju Uskrs u hramovima na svetim bogosluženjima u najvećoj radosti koju ljudska duša može da oseti jer tog dana praznujemo pobedu života nad smrću, pobedu radosti nad tugom. Najveći ljudski strah od smrti pobeđen je Hristovim Vaskrsenjem kojim je iskupljena i spasena grešna i pala ljudska priroda. Tog dana treba da se radujemo u Hristu i da tu radost podelimo sa drugima - kaže za "Blic" Aleksandar Praščević, sveštenik i paroh Stare Karaburme pri hramu Sabor Srpskih Svetitelja.

Veliki petak bez liturgije, farbaju se uskršnja jaja

Uskrsu prethode dva praznika, Veliki četvrtak kada je bila tajna večera i Veliki petak za koji se kaže da je najtužniji dan u godini kod pravoslavnih vernika jer je tada Isus razapet na krstu, ali i Velika subota kada je Isus sahranjen.

- Tajna večera Isusa Hrista sa svetim apostolima bila je na Veliki četvrtak, a tom prilikom je ustanovljena Sveta tajna pričešća. Na Veliki četvrtak u hramovima se služi Liturgija Svetog Vasilija Velikog, a predveče se služi Veliko bdenije sa čitanjem dvanaest Stradalnih Jevanđelja. Poznat je običaj u našem narodu da se tokom čitanja dvanaest Jevanđelja drži sveća u rukama, a ostatak te sveće se čuva u domovima, pa ako se, ne daj Bože, neko razboli ili neka muka dogodi onda se vernici pomole Gospodu sa tom upaljenom svećom. Gospod naš Isus Hristos je raspet na Veliki petak koji predstavlja uvod u ostvarenje starozavetnih proroštva i ispunjenje Tajne Spasenja - govori nam on.

Objašnjava de se naVeliki petak ne služi Liturgija već samo carski časovi, pre podne, a predveče se služi večernja služba sa iznošenjem Plaštanice. Napominje da se u večernjim satima služi jutrenja služba Velike Subote sa statijama, kojima se opisuje žalost i patnja Presvete Bogorodice zbog raspeća i smrti sina Isusa Hrista.

Sve se nastavlja duboko u noć uz litiju oko svetog hrama, i napominje da bi na Veliku subotu bilo poželjno da ljudi strogo poste.

Najstariji hrišćanski običaj radost dece

- Govoreći o najdrevnijem hrišćanskom običaju poznato nam je da je još Marija Magdalina propovedajući svetu Vaskrsenje Gospoda našeg Isusa Hrista stigla do Rima, a tamo je imala priliku da se susretne sa imperatorom Tiberijem koga je pozdravila rečima "Hristos Vaskrse!", podarivši mu jedno crveno jaje. U našem narodu je farbanje jaje vaskršnji običaj kome se najviše raduju deca - kaže za "Blic" sveštenik Praščević.

Mrsna hrana nakon posta i proslave na Uskrs

S obzirom da je u pitanju praznik koji slavi vaskrsenje i život, a kom prethodi veliki Uskršnji post kao čin pročišćenja, sveštenik Praščević kaže da bi svi oni vernici koji su postili trebalo da obrate pažnju kada je hrana.

- U toku Časnog posta hranili smo se hranom biljnog porekla i u nekim danima je bila razrešena riba tako da se naš organizam prilagodio lako svarljivom režimu ishrane, a to znači da po prestanku posta ne bi smeli naglo da opteretimo naš organizam mesom i drugim proizvodima životinjskog porekla. Kao što smo u post ušli postepenom pripremom, tako bi trebalo da iz posta izađemo postepenim uvođenjem mesa i mlečnih proizvoda u naš svakodnevni jelovnik. Umerenost je vrlina kojoj se učimo i u kojoj se usavršavamo upravo u toku posta, a pozvani smo da je uvek primenjujemo u svom životu - objašnjava nam on.

Upravo zbog trajanja velikog posta, brojna slavlja, svadbe, punoletstva, rođendani i slično nisu toliko organizovana, pretežno zbog posne hrane, ali i zbog toga "što nije bilo termina". Sveštenik Praščević nam kaže da bi za Uskrs iako imamo mnogo razloga i povoda za radost u životu ovaj praznik trebalo da provedemo u krugu porodice i najmilijih.

- Vaskrs kao praznik nad praznicima proslavlja se samo jednom u godini i predstavlja krunu naše radosti koja se ostvaruje u hramovima na svetim bogosluženjima i umnožava se u porodičnim i prijateljskim susretima na kojima je glavna tema Božja ljubav prema nama koji smo pozvani da svojim delima svedočimo našu ljubav prema Bogu i jedni prema drugima kao ljubljenoj deci Božjoj. U drugim danima možemo se posvetiti nekim drugim proslavama i slavljima.

Kako se ponašati za Uskrs

Među pojedinim vernicima postoje mišljenja o tome kako bi muškarci, žene i deca trebalo da se ponašaju tokom uskršnjih praznika, a sveštenik Aleksandar objasnio je za Blic koji je stav Srpske pravoslavne crkve.

- Gospod naš Isus Hristos, raspet na Krstu, učinio je nešto što običan čovek nije u stanju da uradi, pomolio za one koji su mu naneli smrtonosne rane rečima "Oče, oprosti im jer ne znaju šta čine" (Lk. 23, 34), pokazujući milost prema svojim goniteljima i svedočeći božansku ljubav prema čoveku čak i kada je čovek potpuno obuzet zlobom i grehom - govori on.

Kako kaže, svi ljudi bi trebalo da "otvore svoja srca", okaju grehe i prihvate ljubav i razumevanje prema bližnjima.

- Imajući pred sobom Gospoda Isusa Hrista kao uzor savršene ljubavi Boga prema ljudima i mi treba da očistimo naša srca od svih loših osećanja i misli tako što ćemo se kroz Svetu Tajnu pokajanja odreći greha, a u Svetoj Tajni pričešća sjediniti se sa Vaskrslim Gospodom. Sveti apostol Pavle nas uči "Ne budite nikome ništa dužni osim da ljubite jedan drugoga" (Rim. 13, 8), a ta ljubav treba da je delatna dok nam je Vaskrs prilika da se u toj ljubavi ostvarimo i da budemo vesnici radosti u Hristu. U tome nas podržava hristonosni apostol Pavle poučavajući nas rečima "Radujte se svagda! Molite se bez prestanka" (1Sol. 5, 16-17) - zaključuje on za "Blic".

Najradosniji hrišćanski praznik

Vaskrs je pokretni praznik, koji najranije može biti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, računato po novom, gregorijanskom kalendaru. Veruje se da je Isus tog dana vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima, od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji, darovao večni život.

Vaskrsenje se slavi tri dana, hrišćani se pozdravljaju sa: "Hristos vaskrse", a odgovaraju "Zaista vaskrse". Tako se pozdravlja do Spasovdana, četrdesetog dana od Vaskrsa. Veliki petak, Velika subota i Vaskrs, koji je uvek u nedelju, najznačajniji su dani u crkvenom kalendaru. Običaj je da i oni koji retko odlaze u crkve u te dane odu u hram i pomole se za duše svojih predaka i zdravlje svojih potomaka.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Nikola Todorović/Prenela: N.J)