U NEDELJU SLAVIMO CVETI, VELIKI HRŠĆANSKI PRAZNIK: Jedan OBIČAJ za ZDRAVLJE svi MORAJU DA ISPOŠTUJU, veruje se...

Cveti se slave u svim hrišćanskim zemljama, ali kod nas naročito veselo i svečano. Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim što znači da se ovaj praznik proslavlja u zavisnosti od toga kada je Vaskrs jer se praznuje nedelju dana ranije pre najvećeg hrišćanskog praznika.

Ovaj praznik ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka, za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, i na poslednju nedelju njegovog života.

Po narodnom običajnom kalendaru, dan počinje umivanjem vodom u kojoj su pretgodnog dana na Vrbicu, potopeljni cvetovi kako bi ukućani bili rumeni i zdravi. Na Cveti se obično bere cveće, ali se ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.

Nekada je bio rasprostranjen običaj da se na Cveti ceo dan šeta okićen cvećem. Momci su pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje. Stavlja se i vrbova grančica "za brz napredak", ponegde dren "za zdravlje", a devojke stavljaju i ljubičice.

U srpskoj istoriji, na ovaj dan, narod se uvek okupljao u radosti, ali bez veselja. Veoma mali broj porodica danas slavi krsnu slavu. Ponegde se slavi kao zavetina. Verovalo se da na Cveti treba započeti neke poslove, doneti odluke. Ljudi unose cveće u dom, kite kapije, ulazna vrata, drže cveće u vazi i poklanjaju ga dragim osobama. Na ovaj praznik odvojite vreme za sebe i dobro razmislite o svojim sledećim koracima - jer je rad na sebi najisplatljiviji posao!

Na Cveti je, drugi put od početka Velikog posta, dozvoljeno jesti ribu. Vernici ulaze u poslednju sedmicu Vaskršnjeg posta, nedelju stradanja, smrti i vaskrsenja sina božjeg. Od praznika Cveti do Duhova cveće se ne bere.

Bonus video:

(Espreso/BlicŽena/Marija Brčić/Prenela: N.J)