MNOGI RODITELJI ODLUČUJU DA DAJU IME DETETU PO PREMINULOM ČLANU PORODICE: Sveštenik otkrio da li time čine GREH

Davanje imena novorođenčetu oduvek je imalo veliki značaj u srpskoj kulturi i tradiciji, jer ime kao lični znak čoveka određuje njegovo mesto u univerzumu i društvu, određujući mu, prema verovanju, dalju sudbinu i život.

Prema našoj staroj tradiciji kum je bio taj koji detetu daje ime, a ovaj se običaj do dana današnjih zadržao u pojedinim delovima Srbije. Međutim, većina mladih roditelja danas sama odlučuje kako će se njihovo novorođenče zvati pa mesecima unapred razmišljaju o imenima

Nekada o izboru imena odlučuje zvučnost istog, nekada povezanost sa tim imenom, a nekada sasvim nešto treće.

Nije retkost da se roditelji odlučuju da svim detetu podare ime po nekom preminulom članu porodice, a jednu vernicu je upravo interesovalo da li je ovaj običaj u skladu sa crkvenim načelima.

Svoje pitanje postavila je na sajtu Svetosavlje i glasilo je ovako:

- Pomaže Bog, Kako sam u blagoslovenom stanju moj muž i ja razmišljamo o imenu za dete. Čitala sam da usmeravate na izbor imena prema svecu, koji je tih dana, ali mene muči druga stvar. Moj otac je preminuo pre par meseci, nekoliko dana pošto sam mu saopštila radosnu vest. Pitam se da li bi trebalo da dam ime po mom pokojnom ocu, koji se zvao Petar? Imali smo dogovor za žensko ime Marija, jer nam je slava Mala Gospojina i to ime volimo. Za muško smo poželeli Danilo, jer nam se sviđa značenje imena. Uz to, želeli bi da dete ima svog zaštitnika, a ovo su imena zastupljena u kalendaru. Međutim, svakim danom sam sve neodlučnija, jer ne znam šta nam je činiti. U budućnosti želimo da imamo još dece, a nisam sigurna da bih volela svu decu da nazovemo na ovaj način, jer nisu sva imena naših predaka zastupljena u našem kalendaru, interesovalo je vernicu Anu.

Sveštenik Dušan joj je na ovo dogovorio sledeće:

- Draga sestro Ana, U pravu si kad kažeš da preporučujemo imena deci po nekom Svetom, da bi mu taj Sveti bio pokrovitelj i obrazac u životu. Tako postupaju uglavnom Rusi i Grci, pa onda slave i dečiji imendan. Kod nas Srba ima veliki broj narodnih imena, koja su ili prevod sa grčkog (Teodor-Božidar, Irina-Mira, Mirjana) , ili pokazuju neku vrlinu i želju roditelja da takav bude u životu, naprimer Rodoljub, Radiša, Bogoljub, Vidosava, Darinka, Radojka… Može se detetu dati ime po nekom od predaka, koji je iza sebe ostavio lepu uspomenu dostojanstvom svoga zemaljskog života. Zaista, najbolje je tražiti ime detatu u porodici i svom narodu. Savremeno idolopoklonstvo ističe u prvi plan filmske, estradne, sportske “zvezde”, pa mnogi roditelji daju imena svojoj deci po trenutno poznatim ličnostima. A kad dete odraste, možda niko neće znati za ličnost po kojoj je dete dobilo ime. Kako se koja serija prikazuje na malim ekranima, tako se i u matičnu knjigu rođenih (nažalost i krštenih) upisuju našem narodu strana imena. Ta imena nemaju nikakvu vezu sa našim etničkim poreklom, našom slavnom istorijom, a često ni sa pravoslavnom verom uopšte. Imena se ne slažu sa prezimenima (Gordon Petrović, Izabel Milićević. Učinićete dobru stvar ako muškom detetu dadete ime Petar po tvom ocu, koji se sigurno radovao svom unučetu i nije dočekao da ga vidi. I nemojte se ustručavati da svojoj drugoj deci dajete imena po svojim srodnicima (dedi, babi) iako ih nema u kalendaru, samo ako predstavljaju lepa srpska narodna imena. Srpski narod po pravilu ne slavi ni rođendan, ni imendan. Mi imamo jedinstveni imendan i jedinstveni (duhovni) rođendan, imamo svoju Krsnu slavu, našeg porodičnog zaštitnika, kojeg su naši preci izabrali kad su iz mnogobožačke prelazili u hrišćansku veru, kad su se krštavali.

Bonus video:

(Espreso / Svetosavlje / Pripremila: J.N.)