KRVAVI USKRS ZA 53. BATALJON IZ UGLA HEROJA SA KOŠARA SAŠE RADOJEVIĆA: "Tamo nije bilo lakih trenutaka"

Bitka za Košare ima istorijski značaj, tamo se desio podvig, jer je zahvaljujući herojstvu boraca odbranjena granica, rekao je Saša Radojević, jedan od učesnika bitke, tada vodnik. "Sada kao oficir i kao neko ko je studirao geopolitiku i bezbednost mogu da kažem da tada nismo bili svesni šta smo uradili, ali danas znamo da smo učinili veliku stvar za svoju zemlju", naveo je Radojević.

Na današnji dan pre 25 godina, počela je bitka na Košarama. Borba na jugoslovensko-albanskoj granici trajala je 67 dana i odnela je 108 života. Zahvaljujući herojstvu boraca, granica je odbranjena. Jedna od najtežih borbi u novijoj istoriji srpske vojske postala je simbol odbrane otadžbine.

Potporučnik Saša Radojević stigao je na Košare 1. septembra 1998. godine, kao mlad podoficir.

I već tog prvog meseca boravka imao je prvo vatreno krštenje, sukob sa albanskim teroristima.

"Te 1998. godine na Košarama desio se težak teroristički akt, nekoliko dana posle mog dolaska na karaulu, tačnije 30. septembra, kada je Agim Ramadani sa njegovom terorističkom grupom ubio pet naših vojnika“, ispričao je Radojević za RTS.

Tada je, kaže, bio u patroli na graničnom Kamenu C4, i sa dva kilometra vazdušne linije sve to posmatrao.

"Da taj teroristički akt bude još teži, sproveo ga je oficir Vojske SFRJ Agim Ramadani koji je poznavao međunarodno ratno pravo, i koji je sa svojom grupom, prilazio vozilu 'pincgauer' i ranjene vojnike 'overavo' pojedinačnim pucnjima", rekao je Radojević.

Isto tako, kaže, na drugom kraju, na karauli Morina, gotovo u isto vreme desio se još jedan teroristički akt, zastavnik Bundalo je sa vozilom naleteo na protivtenkovsku minu.

U periodu do 9. aprila 1999. godine, nastavlja Radojević, oni su najmanje obezbeđivali državnu granicu, koja je je, kako i knjiga potpukovnika Dinčevskog govori, uvek bila krvava granica, odnosno branjena granica.

Neprijatelji sa obe strane granice

Graničari su, dodaje, imali svoje neprijatelje sa obe strane, jer su uz graničnu liniju, odnosno osam kilometara državne granice koji je obezbeđivala karaula, Košare, sve bila sela u kojima su živeli Albanci.

S druge strane je, kaže, bila Albanija koja je imala pretenzije da našu pokrajinu pripoji sebi.

Ipak, graničari su, ističe, u jednom takvom neprijateljskom okruženju veoma uspešno izvršavali zadatke obezbeđenja državne granice, sve dok 9. aprila na Veliki petak nije počeo taj kopneni napad.

"Taj napad je bio izuzetno dobro isplaniran i taktički, tako što je pomoćnim snagama krenuo na susednu karaulu Morina, da bi se kasnije, svega sat vremena nakon toga, glavnim snagama prebacio na svim zasednim mestima, na svim tačkama odbrane na pravcu karaule Košare", ispričao je Radojević.

"Nas su tada napali, prema onome što smo kasnije saznali, dve brigade terorističke vojske OVK, kompletna regularna vojska Albanije i oficiri NATO-a koji su im komandovali, koji su rukovodili vatrom, jer kada vi dejstvujete automatskom puškom dobijate laserski izmerenu u daljinu do vaših položaja i dobijate mine od minobacača bukvalno po rovima ili na svega nekoliko metara ispred vas", ispričao je Radojević.

Dva dana kasnije, na Uskrs 1999. godine, 53. granični bataljon je pretrpeo gubitke.

"Graničari su bili ti koji su na Košarama presudili i opredelili tok bitke da uspe, jer čitava dva dana su bukvalno sami vodili bitku na samoj državnoj granici. Sto petnaest graničara, jedno odeljenje minobacača iz 125. motorizovane brigade i u pomoć nam je stigao vod vojne policije iz Valjeva. I ako to sve saberete to ne prelazi brojno stanje od 150", ispričao je Radojević.

Branili su se, kaže, po principu otpornih tačaka na nekoliko zasednih mesta.

Krvavi Uskrs

I na Veliki petak, kako je rekao, posle dva dana iznurivanja, kada niko od graničara nije ni pomišljao ni na hranu, ni na vodu, jedini cilj je bio da se odbrani državna granica i da se po svaku cenu ostane na tim pozicijama odbrane.

"Albanci su u našim uniformama tog krvavog Uskrsa pokušali da nas još jedanput obmanu. Prišli su iza leđa tako što su naši vojnici mislili da su to neki dobrovoljci i bukvalno su ubili četiri vojnika i vodnika Vasojevića. Zatim na Šabanovim livadama je poginuo Milićević Dragan, zvani Šumar, zatim iz voda za intervenciju još tri vojnika, tako da je to bio krvavi Uskrs za 53. granični bataljon", rekao je Radojević.

Dok je trajala bitka za Košare, pokušana je i kopnena invazija preko Paštrika. Radojević je naveo i da je razamtran kopneni napad preko Mađarske, ali Mađari to nisu dozvolili. Nakon 67 dana bitke za Košare, graničari su se povukli, mnogi od njih, samo do Kopnene zone bezbednosti, gde su ih čekali novi oružani sukobi.

Na Košarama se, istakao je Radojević, zaista desio podvig, ne zbog, kako je rekao, bilo koga pojedinačno, već zbog svih učesnika i zbog svega toga što danas nijedna taktika vođenja borbenih dejstava ne može da objasni.

"Tako da tamo nije bilo lakih trenutaka, neko je tu bitku upisao kao pakao na zemlji ili pakao Košara. Zaista oni su pokušavali po nekoliko puta dnevno da probiju liniju i bilo im je bitno da zauzmu bilo koji grad, bilo koje veću komunikaciju puteva na teritoriji KiM. O tome govori i ta sama neuspela kopnena intervencija na pravcu Košara pa će oni kasnije probati u maju na pravcu Paštrika ili operacija 'Strela 2', stručno nazvana", naveo je Radojević.

"Nismo bili svesni šta smo uradili"

"Kao oficir jedne od naše najelitnije službe bezbednosti Vojnoobaveštene službe i kao neko ko je studirao geopolitiku i bezbednost mogu da kažem da mi tada nismo bili svesni šta smo uradili, ali da smo danas zaista učinili veliku stvar za svoju zemlju", rekao je Radojević.

Pored toga, kako kaže, što svi imamo onu zakonsku obavezu da branimo svoj teritorijalni integritet i suverenitet, tu je postojala i ona moralna obaveza gde su vojnici starešine rađe išli u smrt nego u povlačenje i predaju.

"I sa aspekta oficira vojnoobaveštene službe mogu da kažem da je ta odbrana danas za nas, ja mislim i za čitavu Srbiju, ima istorijski značaj, a sama bitka za Košare je uvedena u udžbenike istorije. I kao što sam rekao zaista tu se desio podvig, ne zbog bilo koga od nas pojedinačno, već isključivo zbog te jedne zajedničke energije, pre svega tih vojnika sa 19 godina i nas oficira i podoficira koji smo iz školskih klupa preuzeli da komandujemo, da bijemo bitku, naravno i naših starešina, oficira koji su nas kroz tu bitku vodili", ispričao je Radojević.

Bonus video: Heroj sa Košara Ivan Ranković na prvoj liniji borbe

(Espreso/RTS/Prenela: D.S.)