TKANJE I VEZ NISU SAMO ŽENSKE VEŠTINE: David Đorđević spaja tradiciju i modernu umetnost i to u današnje vreme

Vez je vrsta drevne domaće radinosti kojom se na jedinstven način izražava umetnički izraz.

Istorija veza seže čak do Antike. Još su stari Asirci, Rimljani, Grci i Egipćani svoje odevne predmete ukrašavali vezom. I u Vizantiji vez je bio izuzetno cenjen i vezivao se za više slojeve društva.

Etnolozi veruju da su Srbi znali za vez i pre nego što su se doselili na Balkan. Ova veština posebno se negovala u srednjem veku, pa su se crkvena odela za bogosluženje ukrašavala vezom.

U našem narodu vez je bio čest način ukrašavanja tekstilnih predmeta, a osim crkvenog i veza na dvorovima, u srpskom narodu poznat je i narodni vez.

I dan-danas se po mnogim kućama mogu naći vezeni peškiri, ukrasi za nameštaj i posteljina.

U vremenu digitalizacije, modne industrije i brzih modnih trendova, vez je gotovo zaboravljena veština koju neguju retki pojedinci.

Jedan od njih je i Zaječarac David Đorđević koji je neverovatnim talentom utkanim u svoje radove nedavno oduševio žiri na izložbi "Prenesi dalje”, koju je u Beogradu organizovala Sekcija za tekstil i savremeno odevanje ULUPDUS-a.

Ovaj student dizajna tekstila na master studijama na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, nagrađen je Plaketom stručnog žirija na pomenutoj izložbi.

- Plaketu ULPUDUS-a sam dobio za oba svoja izložena rada, a reč je o celini, tkaninama odevne namene „Bez naziva“, nastalim 2023. kao odgovor na studentski zadatak na predmetu Oblikovanje štampanog tekstila, pod mentorstvom profesorke Ivane Veljović. U pitanju su gotove tkanine nad kojima sam izvršio intervenciju tj. oplemenjivanje primenom dve tehnike, sito štampa i devore. Tehnika devore (fr. Dévorer) je francuska tekstilna tehnika intervencije na materijalu, potiče iz 19. veka i podrazumeva „nagrizanje“ tj. sagorevanje materijala u željenom motivu pod visokom temperaturom dok je sito štampa u zlatnoj boji upotpunila likovni izraz i odabranu tematiku, istakao je David Đorđević za Espreso.

Inspiraciju za bavljenje vezom dobio je od žena iz prošlosti koje su veštim prstima stvarale prava mala umetnička dela.

Za nagrađeno delo, materijal je bio ključan odnosno dao je strukturu dela.

- Inspiracija je ovog puta došla od samog materijala, tačnije njegove prirode i teksture. Praktično je sam materijal inicirao odabir tematike i tehnike oplemenjivanje. Glavna tema oba rada jeste srpsko srednjovekovno slikarstvo i ornamentika na odevnim i dekorativnim elementima koje se javlja na freskama sa prikazima odeće srpskog vladarskog plemstva. Takođe, pomenuta tematika je ukomponovana sa čistim geometrijskim formama, a sveobuhvatno prožeta japanskom atmosferom i njihovim načinom oslikavanja materijala za izradu tradicionalnog odevnog predmeta, kimona, navodi ovaj talentovani mladić.

Kako to obično, nadarenim ljudima skromnosti ne manjka, pa se David, kako kaže, nije nadao nagradi.

- Ogromna mi je čast i zadovoljstvo dobiti nagradu iz oblasti za koju sam se školovao i od strane branše u koju polako stupam, jer potvrda struke za vaš rad je uvek dobrodošla. Nagrada je došla potpuno nenadano, jer je češći slučaj nagrađivanja već oformljenih i afirmisanih umetnika, međutim od ove godine su nagrađeni i studenti, što svakako doprinosi većoj satisfakciji, a ohrabrenje studentima za budućnost, rekao je naš sagovornik.

Izložba otvorena do 20. aprila

Pomenuti nagrađeni radovi se mogu videti u Manakovoj kući, u okviru izložbe „3.Prenesi dalje“ koja je otvorena do 20. aprila. Minijature u tehnici veza koje su nastale u saradnji sa Etno Mrežom se nalaze u njihovom fondu.

Na savremen način u radove unosi duh tradicije

Osim što čuva tradiciju od zaborava, David uspeva da osavremeni vez. Motivi koji ga privlače nalazi u našem kulturnom nasleđu.

Njegovi radovi su autentična fuzija prošlosti i savremenog doba.

- Generalno u svim segmentima tekstilnog medija, bilo da se tiče rukotvorina, prostornih instalacija samog dizajna vidim plodno tlo za izražavanje svojih vizija. Svaka od tih oblasti donosi nešto novo i posebno, samim tim otkriva jedan deo moje ličnosti i osećaja za umetničko stvaralašto. Intrigantnost primenjene umetnosti leži upravo u samom nazivu, spoju dva pojma koja uvek zadaju muke u sprovođenju postavljenog zadatka. Teško je stvoriti nešto što će pre svega zadovoljiti vaše kriterijume, ukus i kriterijume klijenta ili većeg broja ljudi, potencijalnih kupaca, a istovremeno biti dovoljno kreativno, a ne utopljeno u more istih šablona koje se masovno nude tj. imati jedan ozbiljan stepen umetničkog pristupa onome što stvarate, ističe David za Espreso.

Tkanje i vez nisu samo "ženske veštine"

Prošle godine David je bio jedini muškarac koji se prijavio na konkurs za tradicionalnu izložbu rukotvorina „100 žena – 100 minijatura“ u organizaciji „Etno mreže“. I tu je prepoznat njegov talenat, te je postao jedini muškarac kome je pripalo odličje.

Danas su muškarci manje zainteresovani za ovaj umetnički izraz, ali je u prošlosti bilo potpuno drugačije.

- Razlog takve pojave leži velikim delom tome što živimo u patrijahatu i postoji to uvreženo mišljenje da se tekstilnim rukotvorinama bave isključivo žene što nije tako daleko od istine, budući da su se kroz čitavu istoriju, žene bile te koje su nesumnjivo doprinele razvoju rukotvorina i umetnosti tekstila. Međutim, istorija poznaje i veliki broj primera muškaraca koji su se bavili stvaranjem tekstila, pre svega tkanjem budući da je to bio izuzetno težak fizički posao. Takođe nekada ali i danas postoje narodi u Africi i Aziji gde se samim dizajniranjem tekstila, te oplemenjivanjem tekstilnih podloga bave muškarci, ističe David i dodaje da poslove poput izrade drvenih blokova ili pečata za štampanje tekstila ili batik tehnika koja zahteva veliki broj postupaka od kojih su neki izrazito opasni po zdravlje, upravo obavlja muški deo populacije.

- Takođe, mnogi renesansni i barokni umetnici poput Rafaela ili Rubensa izrađivali su kartone za izradu tapiserija. Tokom XX veka, i drugi veliki umetnici kao Pikaso i Dali su uvideli potencijal u tekstilnom mediju za svoje stvaralaštvo. I u današnje vreme na aktuelnoj umetničkoj sceni u svetu, a kod nas u manjoj meri, ima umetnika poput Džona Erika Risa (Jon Eric Riis), Grejsona Perija (Grayson Perry) i Jinka Šonibare (Yinka Shonibare) koji izražavaju svoje stvaralaštvo i kroz tekstilni medij, napominje ovaj mladi autor.

Planovi za budućnost

Ovaj talentovani Zaječarac prepoznao je potencijal veza i u visokoj modi. Planove za budućnost "veze" polako, po prioritetima.

- Trenutni prioritet jeste da se master studije privedu kraju, a za dalje planove i aktivnosti ćemo videti, kaže David kroz smeh i dodaje da su sve opcije otvorene, svakako edukacija, iskustvo i širenje delatnosti je uvek dobrodošlo.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

(Espreso / Pripremila Marina Letić)