"TO JE SVE PLAĆENO JOŠ PRE 100 GODINA": Poljaci seli u valjevsku kafanu, pa se šokirali kad su čuli konobarove reči

Da Srbi ne zaboravljaju dobro i da pamte svaku pruženu ruku tokom nevolja, najnoviji je dokaz jedan nesvakidašnji potez kafedžije iz Valjeva, Đorđa Momića o kojem je izvestila čak i ambasada Poljske u Beogradu.

Prvi svetski rat odnosno "Veliki rat" kako je poznat u našem narodu, doneo je Srbiji veliku pobedu, ali i stradanje. Junaštvo naših vojnika u presudnim bitkama, a posebno tokom proboja Solunskog fronta i danas se pamti. Golgotu našeg naroda pratili su i strani državljani, koji su svojim zalaganjem zauvek zadužili srpski rod. Jedan od njih bio je poljski biolog Ludvig Hiršfeld.

Vakcinisao 110.000 vojnika iz Srbije

Naime, tih ratnih godina, veliki broj lekara iz Engleske, Škotske, Francuske, Rusije i Amerike stigao je u pomoć Srbiji tokom Prvog svetskog rata. Jedan od njih bio je i poljski doktor Ludvig Hiršfeld, koji je došao u Srbiju 1915. godine zajedno sa suprugom Hanom. Sa našom vojskom je prešao Albaniju i prošao sve strahote rata. Tokom boravka u našoj zemlji, decidno je tražio da bude tamo gde je situacija najteža - u Valjevo. Tom prilikom, u proleće 1917. godine, on je u improvizovanoj i maloj laboratoriji, napravio vakcinu koja je štitila od trbušnog tifusa, kolere i paratifusa A, B i C. Njome je vakcinisano 110.000 vojnika. Prvi je primio srpski vojvoda Živojin Mišić.

Poljaci u kafani "Corner" ne plaćaju račun

Ovde nas priča seli, 107. godina kasnije, u Valjevo i kafe "Corner", čiji vlasnik Đorđe Momić, nije zaboravio delo poljskog biologa. Naime, on već decenijama u čast čovečnog i herojskog dela Ludviga Hiršfelda, Poljacima koji dođu kod njega u lokal ne naplaćuje ništa.

Priča o ovom Valjevcu i datoj reči koja se drži, usled simbolike, istorije i jačine, postala je viralna na društvenim mrežama.

"Poljska ambasada u Beogradu je pre nedelju dana objavila jednu interesantnu anegdotu. Bili su u Valjevu, seli u kafe-restoran "Corner" koji drži Đorđe Momić. Kada su zatražili da plate račun, konobar im je rekao da kod njih nijedan Poljak ne plaća račun, da je Ludvig Hiršfeld sve to platio pre 100 godina.

Ko je bio Ludvig Hiršfeld (1884-1954)?

Hiršfeld je 1910. dokazao da pripadnost nekoj krvnoj grupi zavisi od naslednih faktora. Na osnovu njegovog otkrića je postalo moguće dokazivanje očinstva na osnovu seruma krvi. Uveo je današnji način oznaka krvnih grupa: nulta, A, B, AB i definisao je pravila njihovog nasleđivanja.

Zadužio Srbe kao dobrovoljac

Zadužio je čovečanstvo kao značajan naučnik, a Srbe je zadužio kao lekar dobrovoljac u srpskoj vojsci. Valjevo je 1915. bilo označeno kao "glavni centar za razboljevanje i umiranje", središte epidemija. Hiršfeld je tražio da bude poslat iz bogate Švajcarske u Valjevo, suzbijao je epidemije i držao predavanja o zaraznim bolestima, bio bakteriolog. Njegova supruga, takođe lekarka, dr Hana Hiršfeld pridružila mu se u toj humanoj misiji. Hiršfeldovi su delili sudbinu srpske vojske, i napade tri vojske i povlačenje preko Albanije. Posle dolaska srpske vojske na Krf, uz Hiršfeldovu pomoć je osnovana je Srpska bakteriološka laboratorija, on je imao zadatak da u Švajcarskoj kupi svu neophodnu opremu. Dr Hiršfeld je 1916. u Solunu izolovao iz krvi jednog vojnika do tada nepoznati soj paratifusa, a novu bakteriju nazvao Bacillus paratyphi C. Danas se ovaj izazivač paratifusa naziva Salmonella hirszfeldi.

U proleće 1917. je Hiršfeld je u laboratoriji proizveo vakcinu koja je štitila od trbušnog tifusa, paratifusa A, B i C, te kolere. Njome je vakcinisano preko 110.000 boraca, a prvi vakcinisani vojnik bio je vojvoda Živojin Mišić. Zahvaljujući ovoj vakcini srpska vojska se vratila u Srbiju bez trbušnog tifusa, paratifusa i kolere. Hiršfeld je postavljan za šefa bakteriološkog odeljenja Vojne bolnice u Beogradu i dobio počasni čin pukovnika Srpske vojske i odlikovan je Ordenom Belog orla.

Izmakla mu Nobelova nagrada

Tek 1919. su Hiršfeldovi napustili Srbiju, vratili se u svoju Poljsku 1920. godine. Kada je nacistička Nemačka osvojila Poljsku 1939, Hiršfeld, Jevrejin preobraćen u katoličanstvo je bio uklonjen sa svih položaja. Ponuđeno mu je nekoliko naučnih mesta u inostranstvu, ali je on odbio i ostao u Varšavi. Zajedno sa ženom i ćerkom Marijom je 1941. poslat u jevrejski geto. Tada je Jugoslavija hitno dodelila Hiršfeldu počasno državljanstvo Kraljevine Jugoslavije, da bi Ivo Andrić, kao jugoslovenski poslanik u Berlinu neuspešno zahtevao njihovo puštanje. Dan pre nego što je trebalo da Hiršfeldovi 1943. budu poslati u koncentracioni logor, uspeli su da pobegnu. U kasnijem skrivanju, ipak umire njihova ćerka jedinica od tuberkuloze. Posle rata, Hiršfeld je imao veoma značajnu ulogu u medicini u Poljskoj. 1950. mu je izmakla Nobelova nagrada, između ostalih, za otkriće principa kada krvne grupe dovode do toga da majka odbaci plod.

U Srbiji dobio bistu

U dvorištu Srpskog lekarskog društva je 8. juna 2017. godine, svečano otkrivena bista profesora Ludvika Hiršfelda, a 2018. je "Pošta Srbije" objavila poštansku marku sa njegovim likom.

Ambasada Poljske u Srbiji objavila na Fejsbuku

Ovu priču, zajedno sa slikama valjevskog restorana, potvrdila je i ambasada Poljske u Srbiji na svom zvaničnom Fejsbuk nalogu, sa sve slikama.

"Da li znate da u Valjevu postoji kafe-restoran u kojem Poljaci mogu da ručaju ili popiju piće potpuno besplatno?!

Za ovo možemo zahvaliti dr Ludviku Hiršfeldu!

Čuvši priču o Hani i Ludviku Hiršfeldu, njihovoj žrtvi ne samo za Valjevce, već za ceo srpski narod, Đorđe Momić, vlasnik kafe-restorana Corner u Valjevu, odlučio je da u znak zahvalnosti nikada više nijednom Poljaku ne naplati račun!

Predstavnici ambasade posetili su gospodina Đorđa i kafe Corner I verujte nam - istina je!

Odlična , preukusna , divan razgovor sa gospodinom Đorđem Momićem, ponosnim Valjevcem, a kada smo od konobara tražili račun, dobili smo odgovor - Hiršfeld je to pre godina platio!", navodi se u saopštenju.

Od pošte Srbije dobio poštansku marku

Pošta Srbije je 9. novembra 2018. godine objavila emisiju prigodnih poštanskih maraka pod nazivom „100 godina od završetka Velikog rata”, kao svojevrstan omaž srpskim i stranim lekarima koji su dali nemerljiv doprinos u radu srpskog saniteta, zaštiti zdravlja naših vojnika i civila, razvoju medicinske nauke i prakse.

Na markama su ovekovečeni prof. dr Vojislav J. Subotić, dr Vilijam Hanter, dr Miloš Đ. Popović, dr Edvard Rajan, prof. dr Mihailo Mika Petrović i prof. dr Ludvik Hiršfeld. Njihova imena se i danas pominju sa najvećim pijetetom, jer su bili ljudi nade u najtežim vremenima za srpski narod.

Bonus video:

(Espreso / Blic, Stevica Rajčetić/ Prenela M.L.)