SVAKA MU ČAST
UČI DA SPASAVA LJUDSKE ŽIVOTE, A DO TAD SE BRINE O IMOVINI SVOJIH KOMŠIJA: Luka (18) je heroj Loznice, primer SVIMA
Cepanice u njegovim rukama deluju kao igračka, pa se njegov dnevni učinak meri kubicima isečenih drva
Luka Krstić, učenik četvrte godine Ekonomske škole iz Loznice, već zarađuje za život. On komšijama kosi travu i seče drva, a pored toga, najmlađi je član Dobrovoljnog društva Loznica sa kojima ravnopravno učestvuje u akcijama spasavanja života i imovine svojih meštana. Tek mu je 18 godina, ali je sa sekirom vešt kao da to radi ceo život.
Cepanice u njegovim rukama deluju kao igračka, pa se njegov dnevni učinak meri kubicima isečenih drva. U stvari, on tako zarađuje sebi novac. To nije jedini motiv jer starijim, nemoćnim i samohranim majkama ne naplaćuje.
– U početku je bilo teško, ali sada to radim sa lakoćom. Počeo sam da pre otprilike godinu i po dana, počeo sam u komšiluku da kosim i da sečem drva uslužno. Posao je počeo da se razvija. Davao sam brojeve telefona, oglas, hvala Bogu ove godine će biti još više posla – priča Luka Krstić.
Kada je s proleća posao stao, on se dosetio da kosi travu. Sada sa dva posla koja radi posle škole i vikendom, znatno olakšava roditeljima izdatke za školovanje.
– Prvo je svima bilo čudno, obično deca vole telefone, izlaske, a on je više za to da radi. Sam zarađuje za džeparac, pomažemo mi, ali on se bori da zaradi sam. Ima dosta posla i svi ga hvale – kaže majka Slavica Krstić.
I to nije kraj, već početak. Kad završi sa školom, on ostvaruje ono o čemu je kao dečak maštao.
– Vaspitačica nas je često vodila u vatrogasnu stanicu, i stvorila se ta ljubav prema vozilima i vatrogasnoj opremi. Od malih nogu sam sam maštao da budem vatrogasac i jedva sam čekao da porastem, završim školu i prijavim se za ovaj posao – kaže ovaj osamnaestogodišnjak.
Cilj je ostvario i pre, kada se javio Dobrovoljnom vatrogasnom društvu u Loznici i postao njihov najmlađi član.
– Prošlo leto sam proveo tu dva meseca sa kolegama, imao sam određenu ekipu. Sam sam otišao, dobrovoljno se javio, pitao komandira da li mogu da provedem sa njima neko vreme jer sam član Vatrogasnog društva, on je rekao da mogu. Radili smo vežbe za tehničke intervencije, spašavanje sa visina, paljenje kamiona. Čak sam kasnio u školu, jer sam želeo što duže da ostanem sa njima. Dosta sam toga naučio, za ne daj Bože i ako bude potrebno da mogu da upotrebim to znanje – priča Luka.
Kao i na svim poslovima, takav je i u školi, vredan, čestit i skroman.
- Luka je zaista jedno dobro dete, spreman je svima da pomogne, human je, što je jako retko u ovo vreme jer deca su danas nekako surova jedni prema drugima, a on je zaista dobar dečak – hvali Luku razredna Biljana Tufegdžić.
Nada se konkursu za vatrogasca, kako bi upotpunio svoj san. Do tada ne ostavlja kosačicu i sekiru, uz koje ne zarađuje samo novac, već stiče mnogo više od toga.
Bonus video: NAPUSTILA BEOGRAD SA MALIM DETETOM I OTIŠLA NA SELO: Život sa njim u gradu nije opcija, ali i ovde je teško EVO OD ČEGA ŽIVE
(Espreso/Blic/Prenela: D.S.)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!