UNOSI SE KRST PREKRIVENM BELIM ČARŠAVOM, A POST POČINJE NA PEPELJEVU SREDU: Evo kakvi su običaji za katolički Uskrs

Po hrišćanskom verovanju, trećeg dana nakon smrti Isus Hrist je vaskrsnuo. Kao spomen na taj dan, hrišćani širom sveta slave Vaskrs, odnosno Uskrs.

Uskrs kod katolika i pravoslavaca pada u različito vreme, jer je Uskrs pokretan praznik. Kod katolika se za datum uzima prva nedelja posle punog meseca koji pada na dan prolećne ravnodnevice i praznuje se u periodu od 22. marta do 25. aprila svake godine. Ove godine, Uskrs kod katolika se pada 31. marta.

Za razliku od pravoslavaca, kod katolika je zastupljenije proslavljanje Uskrsa prvenstveno kao simbola dolaska proleća. Ovo godišnje doba na svojevrstan način nosi simboliku novih nadanja i stvaranja. Vaskršnji običaji u katoličanstvu počinju već tzv. Pepelnicom, odnosno na početku posta. Post zapravo povezuje simbolično zimu i proleće.

Nedelju dana pre Uskrsa obeležava se Cvetna nedelja, kada je Isus Hrist ušao sa svojim učenicima u Nazaret, a narod ga je pozdravljao palminim i maslinovim grančicama. U okviru Velike nedelje hrišćani se na Veliki četvrtak podsećaju Isusove poslednje večere, njegovog zarobljavanja na Maslinovoj gori i početka mučenja. Veliki četvrtak se još zove i „zeleni četvrtak“ pošto vernici, u nadi za dobar rod i zbog posta, spremaju za ručak nešto zeleno, uobičajeno spanać.

Veliki petak je dan Isusovog razapinjanja na krst, dan žalosti. Na taj dan se strogo posti, samo se tri puta jede, a samo jednom do sitosti. U crkvama oltar je bez svećnjaka, cveća, unosi se krst prekriven belim čaršavom koji se zatim skida, što simbolizuje Isusovo lišavanje odeće pre razapinjanja na krst. Vernici se u crkvi okupljaju u tišini. Dolaze u crkvu kako bi razmišljali o Isusovoj žrtvi, a preko obreda dožive liturgiju reči, klanjaju krstu i pričešćuju. U toku mise obavezno se čita ili peva Pasija, zabeleška svetog Jovana o stradanju Isusa.

Narod je smatrao da donosi nesreću ako se na Veliki petak obavljaju poslovi sa životinjama i radi na njivi, nije se palila vatra niti se tkalo, a verovalo se da taj koji se okupa pre zore neće biti bolestan. Na taj dan domaćice po tradiciji farbaju jaja u crveno – boju ljubavi prema Isusu ali i u razne druge, šarene boje.

Velika subota podseća na dan kada je Isusovo telo ležalo u grobu i po evangeliumu će vaskrsnuti u zoru na vaskršnju nedelju. U crkvama se pali vatra, jer je vatra simbol Isusa i nade, najavljuje Isusovo vasksnuće i naše spasenje od grehova. Tradicija posvećenja upaljene vatre se razvila u obred. Vernici pale svoje sveće sa tog plamena. Taj dan se završava i uskršnji post, za večeru je već dozvoljeno da se služi šunka i barena jaja.

Na Uskršnju nedelju vernici praznuju Isusovo Vaskrsnuće. Na prepodnevnu misu se nose prekrivene korpe sa šunkom, jajima, jagnjetina, kolač, vino kako bi se osvešteno pojelo pri prazničnoj trpezi. Ni taj dan se nije radilo, kuvalo, čistilo, niti su se životinje uprezale.

Uskršnji ponedeljak je dan kada momci po običaju idu od vrata do vrata i pesmicama, recitacijom pozdravljaju devojke, a zatim ih na njihovu dozvolu poprskaju, poliju vodom. Veruje se da voda ima moć obnove i očišćenja. Devojke im zauzvrat poklanjaju ofarbana jaja. Za polivanje se po selima i dalje tradicionalno koristi voda sa bunara, dok se po gradovima više koriste mirisne toaletne vode. Ovaj običaj se vezuje za događaj kada su žene Jerusalima obaveštavale narod o Isusovom vaskrsnuću, a vojnici supokušavali da ih ućutkaju polivajući ih vodom.

Bonus video:

(Espreso / BlicŽena / Prenela: J.N.)