KAKO ŽENE KOJE IMAJU KARCINOM DOJKE U VRANJU PROSLAVLJAJU 8. MART? Ovo ne sme da bude jedini datum kad ih se setimo

Međunarodni dan žena ili Osmi mart je posvećen ženama i slavi se svake godine na današnji dan. Danas se na ovaj dan poklanja pažnja pripadnicama ženskog pola – majkama, bakama, ćerkama, tetkama, ujnama, strinama, komšinicama, koleginicama... Nažalost mnoge među njima boluju od jednog od najopasnijih karcinoma, a to je karcinom dojke.

Najveći procenat kancera sa kojim se danas žene suočavaju jeste kancer dojke. Prema broju umrlih žena naša zemlja se nalazi među onima sa visokom stopom mortaliteta, baš iz razloga kasnog otkrivanja ove maligne bolesti.

Društvo onkoloških pacijenata Vranje je udruženje koje ukazuje na preventivu ove opake bolesti.

"Od 2021. godine, svakog 8. marta obilazimo Dnevnu onkološku bolnicu u Vranju i pacijentkinjama koje se nalaze na hemioterapiji darujemo cveće. Takođe, poklone darujemo i doktorkama i medicinskim sestrama koje o nama brinu dok smo na terapiji. Cilj je da im na taj način pružimo pažnju i da im pokažemo da smo tu uvek uz njih i da nam je stalo do njih. To jeste simboličan poklon, ali je iz dubine srca i znak je konkretne podrške ovim ženama", priča Vesna Miletić za portal Espreso.

Kako kaže, 8. mart ne treba biti jedini datum kada poklanjamo pažnju ženama.

"S'obzirom da iz godine u godinu raste broj žena koje boluju od karcinoma dojke, Međunarodni dan žena ne treba da bude jedini datum kada mi trebamo da podsećamo društvo na ovaj problem, već moramo i trebamo da činimo svakoga dana. Takođe, treba ukazivati i na raniju prevenciju i otkrivanje karcinoma na vreme, u prvoj fazi", objašnjava ona.

Vesna Miletić tvrdi da je neophodno da se svaki pojedinac, svako udruženje, svaka institucija, kao i celokupna država uključe u zajedničku misiju, a to je da se skreće pažnja o ženama sa karcinonom dojke, kao i njihovoj prevenciji.

"Potreban je sistematski pristup na nivou države, od državnih institucija do nas pojedinačnih udruženja, svi moramo da budemo na istom frontu. Treba stalno pričati i skretati pažnju koliko su važni preventivni pregledi i koliko su važni skrininzi raka dojke. Dakle, svi moramo biti ujedinjeni, uključujući i medije. Ne trebamo samo da pričamo o crnoj statistici, odnosno o tome koliko je žena obolelo od karcinoma dojke i koliko je njih umrlo od ove zloćudne bolesti", smatra Vesna Miletić.

Za kraj, ona kaže da je jedan od najlepših "poklona" ženama za 8. mart jeste da se poduče o preventivnom pregledu i o skrining testu.

Organizovani skrining

Programi skrininga značajno smanjuju mortalitet od raka grlića materice, raka debelog creva i raka dojke. Skrining predstavlja prepoznavanje do tada neotkrivene bolesti, korišćenjem skrining testa u prividno zdravoj, tj. asimptomatskoj ciljnoj populaciji. Cilj skrininga raka dojke je smanjivanje mortaliteta dok se sa organizovanim skriningom raka grlića materice i raka debelog creva, smanjuju i incidencija i mortalitet, piše na sajtu Skriningsrbija.rs.

Organizovani skrining predstavlja masovno pozivanje ciljne populacije na testiranje i tumačenje skrining testova praćeno strogom kontrolom kvaliteta i izveštavanjem. Organizovani skrining se radi u ciklusima na nekoliko godina (2 ili 3, u zavisnosti od vrste skrininga) u skladu sa epidemiološkim i demografskim podacima kao i kadrovskim i finansijskim kapacitetima.

Organizovani skrining je organizaciono zahtevan i složen proces pa je zato neophodno postepeno širiti teritoriju na kojoj se sprovodi u skladu sa obezbeđivanjem svih potrebnih materijalnih i finansijskih uslova kao i edukacije zdravstvenih radnika.

Skrining test

Primenjuje se sa ciljem ranog otkrivanja bolesti. Treba da bude visoko senzitivan, specifičan i lako primenljiv. Za rano otkrivanje raka grlića materice koristi se citološki bris grlića materice (Pap test), za rano otkrivanje raka debelog creva - imunohemijski test na okultno krvarenje u stolici (iFOB test) i kolonoskopija, a za rano otkrivanje raka dojke, mamografija.

Prikupljanje podataka o skriningu

U skriningu je izuzetno važno prikupljanje određenih podataka, jer je samo sa kvalitetnim podacima moguće prikazati rezultate skrininga u pogledu uspešnosti i efikasnosti, ali i troškova samog skrininga. Podaci se prikupljaju i unose u vremenu i na mestu gde nastaju, popunjavanjem protokola (kliničkog puta) za svakog učesnika u skriningu pojedinačno. Zbirni periodični podaci prosleđuju se zavodima za javno zdravlje i Kancelariji za skrining u obliku izveštajnog obrasca, bilo u elektronskom ili papirnom obliku. Za uspešnost skrininga neophodna je jasno definisana odgovornost pojedinaca u svakoj fazi i kvalitetna saradnja svih aktera - od domova zdravlja, instituta i zavoda za javno zdravlje, preko zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa, do RFZO-a i Ministarstva zdravlja.

Bonus video:

(Espreso/Miloš Dojčinović)