ŽENSKI DEO ESPRESO REDAKCIJE DAO SAVETE ZLATA VREDNE: Ove stvari nikako ne kupujte damama za 8. mart

Međunarodni dan žena koji se obeležava 8. marta svake godine, nekada davno predstavljao je dan borbe za ekonomsku, političku i društvenu ravnopravnost žena.

Ono što je važno naglasiti, iako deluje izlizano i nepotrebno u 2024. godini, jeste to da smo došli u situaciju da čestitamo ženama za ono što im joj pravno zagarantovano - da budu jednake sa muškarcima. Čestitika jedino ima smisla ako je koncipirana kao pohvala za višedecenijsku borbu za mesto u društvu koje joj pripada i što se i dalje bori da kaže - ja imam pravo da ostvarim svoje snove i da budem šta god ja hoću i niko nema pravo da me zbog toga osuđuje samo zato što sam žena.

Međutim, čini se da je Osmi mart sa godinama izgubio političku konotaciju, a u Srbiji je Dan žena posvećen poklonima, odnosno, muškarci se na taj dan trude da darivanjem pokažu svoju ljubav i zahvalnost majkama, ženama, devojkama, bakama i drugim ženama u svom životu.

Ukoliko svakako planirate da sutra iskažete zahvalnost kroz neki poklon, ženski deo redakcije Espresa napravio je spisak poklona koje nikako ne bi trebalo da poklonite nijednoj ženi, jer ćete kao povratnu reakciju najverovatnije dobiti kolutanje očiju ili neko traljavo "hvala", čisto radi reda:

- Žao mi je što je konzumerizam pobedio borbu za ženska radnička prava, ali, vremenom, da ne kažem s godinama, prestala sam da imam problem sa kupovinom poklona za druge žene. Što se mene tiče, i dalje mi je "poklon" najgori poklon za Dan žena - kaže Verica.

- Velikog plišanog medveda. Ni danas, ni bilo kad. Samo skuplja prašinu i nema nikakvu funkciju. Ne bih volela ni da me dečko zaprosi na ovaj datum - kaže Ana.

- Ni za 8. mart, ni za rođendan, Dan zaljubljenih ne dolazi u obzir bilo kakve plišane igračke, mede ili magneti "za najbolju devojku", ne znam da li postoji nešto gluplje. Konkretno za 8. mart je karakteristično da se kupuje cveće, ali i to je kliše jer cveće je lep znak pažnje i bez bilo kakvog povoda, tako da mislim da je besmisleno kupovati ga samo za Dan žena. Dan žena treba posvetiti ženama, majkama, pa s tim u vezi treba biti originalan što se tiče poklona, recimo, kupiti ono što ona priželjkuje, a svaka od nas svom muškarcu skreće pažnju nekad i nesvesno da želi recimo da ode na masažu, ali nema vremena ili želi neku malo skuplju torbicu pa štedi za nju, itd. Poenta je slušati, onaj ko sluša svoju devojku, ženu, on nema problem. Konkretno, meni bi prijao neki tretman lica, a pošto mi je vreme za nokte, da mi uplati korekciju - kaže Dijana.

- Bilo kakva kućna pomagala, poput pegli, tanjira, šerpi i ostalih stvari, i naravno seksi donji veš koji je zapravo za njega - kaže Tamara.

- Ne bih nikako volela da dobijem plišanu igračku. To je za decu i nikada mi neće biti privlačan poklon. Ne razumem žene koje se oduševljavaju za plišanog medu, jedino ako nisu imale igračke u detinjstvu pa su zbog toga željne, onda mi je razumljivo. Ako ne znate šta ćeter, cveće je uvek sigurica - izričita je Milica.

- Ja ipak spadam u one koje vole da dobiju makar sitnicu. Najgori poklon, definitivno veštačko sveće. Ulice su prepune prodavaca koji prodaju živo cveće ovih dana, tako da mislim da je besmisleno kupovati veštačko - kaže Jovana.

- Za 8. mart ne bih volela da dobijem cveće i plišane igračke. Generalno nisam ljubitelj poklona, pa bi najbolje bilo da ništa i ne dobijem - jasna je Nikolina.

KAKO JE SVE POČELO?

Pojava Feminističkog pokreta krajem 19. i početkom 20. veka, proslavila je mnoge žene, među kojima je bila i Nemica Klara Cetkin koja je 1910. godine u Kopenhagenu predložila da se 8. mart obeleži kao međunarodni Dan žena. Prvi put ovaj praznik obeležilo je više od milion ljudi 1911. godine širom Austrije, Danske, Nemačke i Švajcarske. Ipak, ovaj praznik se kao međunarodni praznik žena slavi od 1917. godine, a Ujedinjene Nacije su ga prvi put obeležile tek 1975. godine.

Razlog zbog kog se baš 8. mart uzima kao dan obeležavanja povezan je sa nizom protesta i demonstracija koje su organizovale žene zaposlene u tekstilnoj industriji u Njujorku 1857. godine. Radnice su tokom protesta napadnute od strane policije što je rezultiralo da one dve godine kasnije osnuju svoje prvo udruženje kako bi se na lakši način borile za svoja prava. Narednih godina baš na ovaj dan žene širom sveta izlazile su na ulice i zahtevale ne samo bolji položaj za sebe, već i potpunu ravnopravnost sa muškarcima, što je u to vreme bilo nezamislivo.

Obeležavanje u svetu

Međunarodni dan žena je zvanični praznik u 55 zemalja u svetu, pa je u državama kao što su Kina i Nepal ovo neradan dan samo za žene. U zapadnim zemljama ovaj praznik se obeležavao sve do sredine prošlog veka, ali je njegov značaj opao pojavom novog, modernijeg talasa feminizma.

U Indiji se i dalje održavaju velike parade i zabave kojima prisustvuju samo žene koje pomoću raznih rituala obeležavaju ovaj dan. U Urugvaju se organizuju koncerti širom zemlje, a Italijanke na ovaj praznik od muškaraca dobijaju buket mimoza. U Poljskoj se ovaj praznik još uvek tradicionalno obeležava maršom feministkinja. Amerikanci i Britanci ovaj praznik obeležavaju kao Dan majki, dok se u severnijim zemljama ovaj praznik obeležava kao prvi prolećni praznik, jer za njih proleće počinje 1. marta.

Prvi masovni protest dogodio se 1909. godine kada je oko 15.000 žena marširalo ulicama Njujorka zahtevajući od države kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.

Novi Zeland se često navodi kao prva država na svetu koja je ženama dala pravo glasa 1893. godine, mada je malo poznato da Švedska prva zemlja u kojoj je još sredinom 18. veka postojalo uslovno pravo glasa za žene koje su su bile članice esnafa i plaćale porez. U Jugoslaviji je opšte pravo glasa uvedeno tek 1945. godine.

Bonus video:

(Espreso / A.P)