OVAJ MANASTIR JE JEDNA OD NAJSTARIJIH SVETINJA I NOSI NAJNEOBIČNIJE IME: Postoje 2 legende zašto se baš tako zove!

Među brojnim manastirima koji čine Malu ili Srpsku Svetu goru, najzapadniji je onaj koji nosi i posve neobičan naziv.

Manastir Privina Glava poznat je i pod nazivom Pribina glava i nalazi se u neposrednoj blizini istoimenog sela na Fruškoj gori. Od grada Šida je ova svetinja udaljena tek oko pet kilometara, navodi “Sremonline”.

Saboru Svetih Arhangela Gavrila i Mihajla posvećena je glavna crkva manastira, koji je okarakterisan kao nepokretno kulturno dobro, odnosno spomenik kulture od izuzetnog značaja. Izuzev glavne crkve, kompleks manastira Privina Glava čine još tri crkve. Jedna je posvećena svetom Georgiju, druga Pokrovu presvete Bogorodice, a “najmlađa” među njima, posvećena Uzdizanju Časnog krsta smeštena je na uzvišenju iznad ove svetinje.

Osnivanje manastira

Smatra se da je još tokom 12. veka jedan vlastelin, čije je ime bilo Priva ili Priba podigao ovu svetinju. Kasnije je, najverovatnije Jovan Branković upravo na temeljima prvobitne svetinje podigao novu.

Posebno su zanimljive legende koje prate nastanak ovog manastira, a u kojima se pominje i srpski despot Vuk Branković. Prema toj legendi, manastir je podignut na mestu na kome je “prebijena glava” lopovima koji su uzeli novac namenjen gradnji manastira i pobegli, navodi “Fruskac”.

No, bilo kako bilo, do danas se pouzdano ne zna ko je zapravo podigao ovu svetinju, ali se zna nešto drugo što je izuzetno značajno.

Naime, do 17. veka je riznica manastira Privina Glava bila mesto na kome je čuvana jedna, izuzetno značajna knjiga iz srednjevekovnih perioda. U pitanju je Minhenski psaltir, koji je tokom Velikog bečkog rata izvesni oficir iz Bavarske jednostavno uzeo i odneo u svoju domovinu, u kojoj je i danas.

Kako navodi “Vikipedija”, u pitanju je srpska knjiga, koja sadrži više od dve stotine stranica. Smatra se da je knjiga, čije su dimenzije 28x19,5 centimetara bila izrađena kako za srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića, tako i za njegovog sina Stefana. Srpski akademik Vojislav J. Đurić je u svom delu “Slikarstvo kod Srba u srednjem veku” naveo da je u pitanju “najraskošnija srpska knjiga iz srednjeg veka”.

Tragični događaj u manastiru

Istorija ove svetinje beleži neke, ne tako svetle trenutke. Nakon što je manastir Privina Glava opusteo po završetku ratova između tada velikih sila, Turske i Austrougarske, monasi se u manastir vraćaju tek pred sam kraj 17. veka.

Ješa Popović iz Šida bio je šumar i njegovo zaduženje se odnosilo i na čuvanje šuma koje su pripadale manastiru Privina Glava. Nakon što je bio otpušten, odlučio je da se uz pomoć Danila, svog tasta, osveti.

Zato su se njih dvojica te 1931. godine uputili u manastir i tamo zatekli Metodija Subotića, igumana. Ne časeći časa, Danilo je uzeo nož i njime izboo igumana i posekao ga po licu.

Samo deceniju kasnije, kada je počeo Drugi svetski rat, ustaše su ne samo proterale bratstvo manastira, nego i opljačkale ovu svetinju. Ono što je važno pomenuti jeste da ipak nisu tada razorili manastirsko zdanje, tako da je on već prilikom prve rekonstrukcije, koja je doduše organizovana tek 1987. godine, dobio pređašnji izgled.

U narodu i danas žive dve legende koje se dovode u vezu sa nazivom ove svetinje.

Po jednoj od njih, manastir je dobio ime po vlastelinu Privi koji ga je podigao krajem 12. veka. Otud je ovaj manastir i najstarija svetinja na Fruškoj gori.

Po drugom predanju, svetinja se zove Privina glava zbog okrutnosti despota Vuka Brankovića prema graditeljima koji su se drznuli da ga prevare.

Naime, Branković je majstorima dao novac za izgradnju svetinje, ali su oni pobegli a da svetinju nisu izgradili. Ljutit što su ga prevarili, despot je angažovao ljude da pronađu i uhvate majstore i presude im po tadašnjim zakonima koji su nalagali da svako ko je dao obećanje a nije ga ispunio bude tretiran kao lopov i za to bude kažnjen prebijanjem do smrti.

Početkom ovog veka kompleks manastira Privina glava je dodatno izgrađen; podignute su nove crkve, a umetnost rezbarija kojom je ukrašen ikonostas manastira slovi za najlepši u celoj Srbiji.

Bonus video:

(Espreso / Ona / Aleksandra Blažević / Prenela: J.N.)