TREBA LI ODMAH KRSTITI DETE ILI PUSTITI DA SAMO ODLUČI KAD ODRASTE? Otac Gligorije je jasan, ovo je MNOGO VEĆI GREH

Mnogi ljudi se pitaju - Treba li dete krstiti dok je još malo ili sačekati da odraste pa da samo odluči hoće li biti vernik i hoće li se krstiti? Kako god da roditelji odluče jedno je sigurno, krštenje deteta se smatra svetim i značajnim događajem za svaku porodicu. Prema nepisanom pravilu, smatra se da je krštenje moguće obaviti odmah čim beba ojača, odnosno dve, tri nedelje nakon rođenja.

Svakako, ne postoji posebno pravilo kada mora da se obavi krštenje, ono se može obaviti bilo koji dan samo je važno da se ono obavi verskom objektu poput crkve, matastira ili Hrama.

Iako se krštenje može obaviti u bilo kojoj životnoj dobi, krštenje odraslih je manje zastupljenije jer se sve više javlja trend da se krštenje deteta obavi u sklopu prvog rođendana, što za roditelje predstavlja posebnu olakšicu, a kako kaže otac Gligorije Marković sveštenik crkve Svetih cara Konstantina i carice Jelene na Voždovcu, to su sve sekularne stvari i poenta je da se čovek krsti i da ima jednog novog prijatelja sa kojim može da razgovara neprestano.

"Kada pričamo o krštenju dece, prvo tema je ozbiljna zato što je krštenje u hrišćanstvu egzistencijalni čin, to nije prosto predanje, tradicija, mesto pripadnosti u određenom prostoru života, nego jedan egzistencijalni čin koji treba da promeni život u potpunosti. Kada bih pokušao da uprostim tu veliku temu rekao bih da imamo nekoliko sadržaja - jedna tema je učenje hrišćansko o krštenju i šta je krštenje i šta je ono što su hrišćani primili kao Hristov nauk o novom rođenju vodom i duhom i šta to predstavlja", počeo je otac Gligorije Marković sveštenik crkve Svetih cara Konstantina i carice Jelene na Voždovcu i nastavio:

"Druga tema je da je to socijalni čin, čin objave pripadanja jednoj zajednici, a treća tema da je to jedan duboko lični čin koji treba da bude ukorenjen u ova dva, a to je prema učenju da to ne služi samo toj osobi koja je krštena nego služi jednoj široj zajednici koja je prevashodno hrišćanska, ali onda kao hrišćansko zvanje osvešćenja sveta i učešća u tvorevini. Krštenje se vrši nakon navršenih 40 dana života deteta, a zatim se vrši ucrkvenjenje. Poenta je da samo krštenje nema nikakvog smisla ukoliko nije osvedočeno u hrišćanskom životu", naglasio je.

Mnogi roditelji se odlučuju da ne krste dete po rođenju, a sa tim se slaže i Draško Đenović, verski analitičar.

"Mnogo veći greh je krstiti dete i onda ga ne podizati u hrišćanskom duhu, zato je po meni fer ne krstiti dete i ostaviti ga samo da donese odluku da li želi da bude Hristov sledbenik ili ne, da li želi da se krsti ili ne. Mnogo gore je krstiti ga i onda ga prepustiti ulici i ne podizati ga po nauku svetog pisma, crkve, da odraste u neku sekularnu osobu i onda kaže 'ali ja sam kršten'", rekao je Draško Đenović.

Bonus video:

(Espreso / MONDO / U. M.)