SVE ŠTO BI TREBALO DA ZNATE O ĐURĐEVDANU: Kako se proslavlja i šta bi danas trebalo raditi? (VIDEO)

Legendi o svetom Đorđu prethodi priča o njegovom životu. Sveti Đorđe (ili sveti Georgije) rođen je između 275. i 281. godine u maloazijskoj oblasti Kapadokiji, u vrlo bogatoj i uglednoj hrišćanskoj porodici. Kad mu je otac poginuo, s majkom se preselio u Palestinu, na njeno veliko porodično imanje, gde je stekao visoko obrazovanje. Stupivši u rimsku vojsku, isticao se hrabrošću, pa je munjevito napredovao od običnog vojnika do tribuna. Car Dioklecijan lično je Đorđu dao čin vojvode – komita kada mu je bilo samo dvadeset godina.

Međutim, upravo za vreme cara Dioklecijana, 303. godine, počeo je progon hrišćana, najveći do tada. Đorđe je doneo odluku koju je smatrao pravednom: podelio je sav lični imetak, kao i porodično imanje u Palestini siromašnima i oslobodio robove. Javno je govorio o strahotama progona hrišćana. Čuvši za to, car je naredio da se njegov savetnik Đorđe zatvori. Trebalo je da se odrekne vere.

Sledilo je najstrašnije mučenje. Đorđe je položen na zemlju, u njegove noge zabili su klade, a na grudi stavili kamen. Međutim, on je ostao nepokolebljiv. Čak i kad je donet točak za mučenje pun eksera i noževa... Misleći da je mrtav, odvezali su ga s točka... Tek tada su rimski vojnici primetili da je i dalje živ... To ih je još više razgnevilo. Zakopavali su ga u živi kreč, pojili smrtonosnim napicima, međutim, ništa nije vredelo. Naposletku su mu odrubili glavu, 6. maja 303. godine.

Kult svetog Đorđa začet je ubrzo posle njegove pogibije. Na mestu gde se nalazio njegov grob u Lidiji, za vreme vladavine cara Konstantina (306–337) podignut je hram posvećen njemu. U tu crkvu su prilikom osvećenja uz Nikomidije prenete mošti svetog Đorđa. Uspomena na taj dan praznuje se 16. novembra kao Đurđic.