ALEKSANDAR SE GODINAMA BORIO DA DOBIJE ZDRAV BUBREG, A ONDA SE POJAVIO ON! Ovo je njegova životna priča

Aleksandar Katanić iz Beograda, godinama se borio sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom. Sport, trčanje i osvajanje sveta oko sebe je morao da zameni mukotrpnim hemodijalizama. Dok su njegovi vršnjaci putovali, izlazili i vodili svakodnevan život na najnormalniji način, on je ležao u krevetu, brinuo za svoju budućnost i godinama strahovao od najgoreg.

Majka je želela da mu donira bubreg, ali nakon putovanja u Tursku, detaljnim analizama ustanovljeno je da njeni bubrezi nisu dovoljno kvalitetni i da postoji velika opasnost, da ukoliko bi ona bila donor, da kroz neko vreme i ona može završiti na dijalizi.

Aleksandar nije posustajao, svaki poraz doživljavao je kao motivaciju i trudio se maksimalno da pomogne sebi. A onda je došao dan kada je upoznao čoveka koji mu je promenio život iz korena.

Nakon uspešne transplantacije Aleksandar je počeo nov život. Ponovo može da vodi život kao i svi ostali mladići njegovih godina, ali put ka potpunom oporavku nije nimalo lak. On je za portal Espreso do detalja ispričao svoju životnu priču.

Dve godine, svakog utorka i subote, on je morao da ide na hemodijalize i prečišćavanje krvi. Pored podrške koju je imao od svoje porodice, u susret su mu izašli i radnici na VMA koji su mu govorili da mora da se bori i da mora da izdrži mukotrpan proces lečenja.

"Godinama sam imao bubrežnu insuficijenciju, tj. bubrežnu slabost, ali sve do trenutka dok nisam morao da pođem na hemodijalizu nisam ni bio svestan, niti toliko edukovan o svom zdravstvenom stanju. Zahvaljujući svojoj velikoj mentalnoj snazi, zahvaljujući predivnim lekarima i zdravstvenim radnicima sa VMA uspeo sam brzo da prihvatim i izdržim provedene dane i sate na hemodijalizi, bez psiholoških posledica, ali je objektivno bilo veoma iscrpljujuće. Tim danima, nepune dve godine, kada sam išao na hemodijalizu svakog utorka i subote, nisam mogao ništa drugo da radim, jer nakon tih tretmana osećao sam veliku slabost organizma, često nepodnošljive grčeve u mišićima i mučnine. Bubrezi kao najvitalniji parni organi u organizmu kada izgube svoju funkciju, jedino rešenje da biste ostali u životu jeste aparat koji prečišćava krv. Postepeno organizam gubi sposobnost da izlučuje mokraću, zadržava se voda koja bez hemodijalize može da vas uguši.", objašnjava Aleksandar.

Kao donor, prva se ponudila njegova majka, ali se onda dogodio neočekivan obrt.

"Odlučio sam da obavim transplantaciju bubrega u inostranstvu. Međutim, tamo sam se veoma namučio, jer je prvobitno moja majka trebala da mi donira bubreg, ali nakon ispitivanja na klinici u Turskoj ispostavilo se da njena zdravstvena situacija ne dozvoljava da mi bude donor, jer bi ušla u rizik da i ona ubrzo završi na hemodijalizi, a ni meni dugoročnije ne bi bio rešen zdravstveni problem", priseća se Aleksandar.

Sticajem životnih okolnosti, kako se to obično dešava, Aleksandar je upoznao čoveka koji je saznao za njegovu tešku sudbinu i odlučio je da mu donira zdrav bubreg. Podudarale su im se ćelije i bubrezi u visokom procentu i on je bio odličan kandidat.

Borba je nakon ovog saznanja bila još neizvesnija, vreme je prolazilo, Aleksandru je bio potreban novac. U svemu tome su mu u susret izašli mnogi ljudi, kako kaže, zahvaljujući kojima on sada ne bi bio u periodu oporavka.

"Zahvaljujući humanitarnoj organizaciji Budi human, divnim i humanim ljudima dobre volje, mojim kolegama, rođacima, prijateljima, komšijama, poznanicima uspeo sam da sakupim dovoljno novca kako bih se transplantirao u Azerbejdžanu.Organizovano smo otputovali prvo u Tursku, i tamo nismo uspeli zbog komplikovanih procedura da završimo transplantaciju. I tada sam upoznao bračni par koji živi u Turskoj i koji ima agenciju koja se bavi posredovanjem, tj. ljude sa naših prostora, bivše Jugoslavije, a kojima su potrebne hirurške intervencije i koji organizovano upućuju u zdravstvene centre u Turskoj i Azerbejdžanu. Tako da smo imali zakazanu transplantaciju u klinici u Azerbejdžanu, i tu sam imao sreće da nas transplantira jedan od najpriznatijih hirurga na svetu. Operacija je protekla odlično, kao i postoperativni period, tako da smo se moj donor i ja brzo oporavili. Ja sam bio presrećan što mi se pružila prilika da ponovo živim život bez bolova, patnje i strepnje da li ću preživeti još jednu hemodijalizu. Trinaest dana nakon transplantacije vratili smo se u Srbiju, i ja sam svoje kontrole nastavio na VMA. Svakih mesec dana odlazim na kontrolne preglede, na kojima se prati moje zdravstveno stanje i tok oporavka nakon transplantacije", tvrdi Aleksandar.

Sada, godinu dana nakon uspešno obavljene transplantacije Aleksandar se oseća dobro i uspeo je da se vrati životnim aktivnostima kao i svi ostali mladići njegovih godina, ali sa velikom dozom opreza.

"Zdravstveno stanje mi se poboljšalo u smislu da su mi svi parametri analiza očekivano dobri, za period od godinu dana nakon transplantacije bubrega. I ja se u skladu sa datim analizama, tako i osećam. Vratio sam se svim životnim aktivnostima koje su dozvoljene transplantiranim osobama. Počeo sam da radim, da lagano treniram trčanje, plivanje, brzi hod, kao i vožnju biciklom. Strogo, u minut se pridržavam propisane medikametozne terapije i vodim računa o ishrani. Mogu generalno sve da jedem, ali je bitno da to radim umereno. Alkohola i citrusnog voća sam se lišio, ali kada se prisetim šta sam sve preživeo, odlična je kompenzacija i sok od borovnice i flaširana voda", kaže Aleksandar Katanić.

Za kraj, on savetuje sve osobe koje imaju problem sa bubrezima da prihvate zdravstvenu situaciju, da se konsultuju kod više lekara, da se medijski eksponiraju i otvoreno pričaju o svom problemu, da se uključe u humanitarne organizacije i da se svim silama bore za svoje zdravlje.

"Svima koji imaju sličan ili isti zdravstveni problem kao i ja savetujem najpre da prihvate svoju zdravstvenu situaciju, da se dobro informišu i edukuju, da konsultuju više lekara koji se bave ovom vrstom zdravstvenih problema. Da se ne stide svog stanja, da otvoreno pričaju o svojoj zdravstvenoj situaciji, da pokušaju da se medijski eksponiraju, putem društvenih mreža, interneta i televizije, da se uključe u humanitarne organizacije, i da se bore za svoje zdravlje, da ne posustaju, da budu psihički jaki, jer za svakog od nas ima nade. Hvala Bogu postoji i hemodijaliza koja nas održava u životu, dok se ne pruži prilika da se transplantiramo", završava Aleksandar Katanić.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

(Espreso/Miloš Dojčinović)