ZAŠTO SE SISTEM "PRONAĐI ME" NIJE AKTIVIRAO, A BILO JE SLUČAJEVA NESTANAKA DECE? Postoji objašnjenje

U poslednjih nekoliko dana imali smo nove slučajeve dece o čijim nestancima čitamo kroz apele porodice objavljenje na društvenim mrežama. Mnogi se pitaju zašto se nijednom do sada nije oglasio sistem "Pronađi me", srpski pandan američkom modelu za efikasno pronalaženje nestale dece - “Amber Alert”. Evo kako taj sistem, koji je u Srbiji zaživeo 25. oktobra prošle godine funkcioniše i u kojim situacijama se tačno aktivira.

Podsetimo, "Pronađi me" je sistem obaveštenja putem elektronske komunikacione mreže s ciljem preduzimanja hitnih mera i radnji na pronalaženju nestale osobe, deteta do 18 godina.

Od uvođenja sistema "Pronađi me”, 25. oktobra 2023, srpskog "Amber alert", svedoci smo brojnih objava na društvenim mrežama, putem interneta i medija o nestanku dece, prvenstveno tinejdžera, ali sistem nije nijednom pokrenut zbog čega se često može pročitati u komentarima apel da se to učini.

Kriterijumi alerta: U kojim slučajevima se aktivira "Pronađi me"

Međutim, poput “Amber Alerta”, koji ima tačno utvrđene kriterijume za pokretanje, i srpski “Pronađi me” radi po istom principu, tačnije kriterijumima.

Još tokom višegodišnjeg iščekivanja realizacije ideje i inicijative Igora Jurića, osnivača Fondacije “Tijana Jurić” i Centra za nestalu i zlostavljanu decu, od 2015. godine, bilo je reči da “svaka država ima slobodu da uvede svoje kriterijume, u odnosu na potrebe koje proizilaze iz sopstvene prakse”.

Najčešći kriterijumi država u Evropi su da se sistem pokreće i potraga vrši za maloletnom osobom, da postoji potvrda policije da objava alarma neće ugroziti život deteta, da se sumnja da otmičar ima nameru da povredi dete. Bitna je dostupnost osnovnih informacija, na primer, o izgledu deteta. Važni kriterijumi su sumnja da nestanak ima potencijalno ugrožavajuće posledice po život deteta i/ili da su nepoznate okolnosti nestanka.

Ukoliko je u pitanju dete koje je pobeglo od kuće, mehanizam se ne aktivira, osim u specifičnim okolnostima, i to obično kada dete ima manje od 13 godina, dakle, da dete nije u tinejdžerskom periodu.

Policija, pomoć timova i građana

Ključnu ulogu ima policija. Kako se pitanje kapaciteta, finansijskih i ljudskih resursa opravdano nameće, treba napomenuti da na primer, belgijska policija ima pomoć nevladinog sektora, kao i posebnih timova koji se mobilišu za ove potrebe, a u naš sistem su takođe uz policiju uključeni drugi važni činioci.

I Igor Jurić je potvrdio nedavno za “Blic” da je imao veliki broj upita zašto sistem nije pokrenut, čak i uz komentare da je to “još jedna od onih stvari koja je urađena forme radi”.

- U danima pre same implementacije sistema “Pronađi me”, naglašavali smo da imamo u Srbiji prijavljenih, konkretno prošle godine, više od 1.500 nestalih mališana. Ukoliko bi se sistem pokretao za svaki prijavljeni nestanak on bi potpuno bio obesmišljen, jer je to i četiri puta na dnevnom nivou. U zemljama gde funkcioniše, ovakav sistem se pokrene jednom, dva ili tri puta godišnje. Procene su da će i kod nas tako biti, a to je jednom ili dva puta godišnje, kada je dete zaista u životnoj opasnosti – kaže Jurić.

Posebni kriterijumi

Podseća da pokretanje sistema rade načelnici policijskih uprava. Dakle, kada se ispune kriterijumi, da je dete mlađe od 18 godina, ukoliko je u pitanju dete sa nekim od oblika invaliditeta, ako ima lakše intelektualne teškoće, bez provere bilo svega drugog sistem se pokreće. Ako je dete u životnoj opasnosti sistem će biti pokrenut bez obzira na ostale okolnosti.

Od otmice do ubistva četiri sata

- U slučajevima nestanaka koje smo imali, policija je imala informacije da je bilo bežanje od kuće, zatim imali su informacije za kontakt deteta, da je samovoljno otišlo. Nije bilo potrebe da policija pokreće sistem “Pronađi me”. To svaki građanin mora da zna. Kriminalne otmice su najređe, one se dešavaju u proseku jednom ili dva put godišnje i sistem je namenjen upravo za te slučajeve. Kriminalne otmice su najređe, ali je život deteta je tada najugroženiji. Globalna statistika kaže da je vek života deteta od kada se otme do ubistva četiri sata i zbog toga je jako bitno da se onda javnost informiše – kaže Jurić.

On je tada podsetio da statistika “Amber Alert” za 2022. u Americi potvrđuje da kada je sistem pokrenut u prva tri sata je gotovo 50 odsto dece pronađeno, i zbog toga je bitan sistem koji informiše celu javnost o nestanku, i jako je mala verovatnoća da niko ne zna šta se desilo, da ne postoji nijedna informacija, da niko nije video dete…

Brza i jednostavna platforma

Jurić napominje da ljudi treba da znaju da se sistem ne pokreće za svaki prijavljeni nestanak, da o tome odlučuje policija i da ne brinu, jer načelnici policijskih uprava su već prošli obuke vezane za pokretanje sistema, a sama platforma “Pronađi me” je vrlo jednostavna”.

- Potrebno je, tako smo imali na testiranju, samo 20 minuta od momenta kada se zaprimi informacija o nestanku, da se vidi da li su ispunjeni kriterijumi do obaveštavanja javnosti. Jako brzo funkcioniše, ali se pokreće samo u izuzetnim slučajevima. Svi slučajevi koji su bili u prethodnom periodu su rešeni vrlo brzo, deca su vraćena kući i nije bilo problema – poručuje Igor Jurić.

Ključna uloga medija i poruka

Podsetimo, srpski sistem pronalaska dece podrazumeva objavu putem medija, televizijskih, radio emisija, internet, SMS poruka, ekrana na bankomatima, autoputevima i drugo da bi građani mogli da vide i zapamte lik deteta i ukoliko ga uoče ili imaju prave informacije da pomognu policiji u potrazi.

Vremenski period od prijave do aktiviranja sistema ne sme da bude duži od sat vremena, i traje maksimalno 24 sata, s tim da se na svakih šest sati revidira odluka da li sistem treba ugasiti pre isteka 24 sata.

Bonus video: IGOR JURIĆ OBJASNIO KAO ĆE FUNKCIONISATI SISTEM PRONAĐI ME Od informacije o nestanku mediji su u obavezi da prekidaju program

(Espreso/Blic/Prenela: D.S.)