NAJDETALJNIJA PROGNOZA METEOROLOGA SOVILJA ZA FEBRUAR: Vraća se SUROVA ZIMA, a pre toga PROLEĆNE TEMPERATURE

Kraj januara obeležili su jutarnji mrazevi i uglavnom sunčano i povremeno oblačno vreme, a početak februara, prema dugoročnoj prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), donosi nam natprosečno toplo vreme. Ono što mnoge zanima jeste i kako će biti vreme oko 15. februara kada ćemo zbog praznika imati mini odmor, a prognoza kaže - biće hladno!

Meteorolog Slobodan Sovilj, načelnik Nacionalnog centra za hidrometeorološki sistem, rane najave i upozorenja u RHMZ, kaže za „Blic“ da će prvih deset dana februara obeležiti natprosečno toplo, pretežno suvo i stabilno vreme.

Jutarnji mrazevi će značajno oslabiti s obzirom da je prethodnih dana jutarnja temperatura bila od čak -9 do -1 stepen.

Prva dekada februara za 10 stepeni toplija, kao da je mart

- Prvih 10 dana u februaru minimalne temperature kretaće se od -3 do +7 stepeni, dok će dnevne vrednosti u većini mesta dostići od +7 do +15 stepeni, a lokalno i do +18 stepeni, što znači da će temperature biti i do 10 stepeni iznad višegodišnjeg proseka za prvu dekadu februara i da će više priličiti drugoj polovini ili kraju marta po vrednostima - kaže Slobodan Sovilj.

Prolazna kratkotrajna kiša očekuje se samo sutra i to na severu Srbije, a onda će u toku noći, u petak, ponegde i u ostalim krajevima padati kiša.

- Na planinama će biti vrlo malo snega, a zatim će biti suvo vreme i postojaće uticaj tople vazdušne mase koja dominira Sredozemljem, jugozapadnom Evropom, Pirinejskim poluostrvom, dok će se istovremeno frontalni sistemi premeštati severnije i istočnije od našeg regiona, a tamo će se zadržati hladna vazdušna masa – kaže Slobodan Sovilj. za Blic

Vreme oko Sretanja: Hladno, kiša i sneg

Ipak, postepenu promenu vremena treba da očekujemo početkom već druge dekade meseca, kada možemo oko 10. februara računati na prvo manje zahlađenje.

Intenzivnije zahlađenje trebalo da nastupi u periodu između 15. i 20 februara, gde se uključuju i dani praznika – 15. i 16. februar i vikend koji sledi odmah zatim.

- Ovo zahlađenje bi uslovilo u nižim predelima i kišu i sneg uz kratkotrajna stvaranja snežnog pokrivača i u nižim predelima, dok bi na planinama, u svakom slučaju, u tom periodu bilo češćih naoblačenja sa snegom – kaže Sovilj.

Temperature će tih dana biti oko i malo iznad nula stepeni Celzijusovih.

Snega trenutno najviše ima na Kopaoniku i drugim višim planinama, ali će se on u prvoj dekadi februara topiti. Tek za praznik stiže nova tura snežnog pokrivača.

Gde ima najviše snega

Kada je sneg u pitanju, trenutno ga najviše ima na Kopaoniku, oko 30 centimetara, slična visina je i na drugim planinama preko 1.500 metara, te će zbog visokih temperatura u prvoj dekadi februara doći do smanjenja visine snega na visokim planinama.

- Sneg se neće potpuno istopiti u prvoj dekadi februara na nadmorskim visinama preko 1.500 metara, biće ga između 10 i 25 centimetara, dok na nižim planinama, kakav je, na primer, Zlatibor, do praznika neće biti snežnog pokrivača. On će se formirati tek kada bude praznik, zbog zahlađenja i tada očekivanih snežnih padavina – kaže meteorolog.

Toplo – hladno u trećoj dekadi februara

Poslednja dekada februara donosi temperaturne oscilacije, česte promene toplog i hladnog vremena, ali i dalje česte padavine.

- Sve ukupno, padavine će biti češće u drugoj i trećoj dekadi meseca i na mesečnom nivou njihova ukupna količina će biti iznad proseka, od 40 do 70 mm u nižim predelima i oko 80 mm na planinama. Takođe će i februarska temperatura biti iznad proseka. Pozitivno odstupanje temperature je +1 stepen. Srednja mesečna temperatura će imati vrednost od 2 do 5 stepeni, a srednja maksimalna od 7 do 10 stepeni – kaže Slobodan Sovilj.

Najhladniji i najtopliji februari u Srbiji

Prema podacima RHMZ, najhladnije u februaru nam je bilo 11. februara 1929. godine, kada je u Beogradu izmereno -25,5 stepeni Celzijusa.

- Ipak, treba reći da su te vrednosti izmerene u periodu kada je grad bio daleko manje urbanizovan i da bi se u današnjim uslovima, pri uticaju veoma hladnih vazdušnih masa se ovakve temperature mogle osmotriti tek na perifernim delovima grada. Zbog efekta urbanog ostrva toplote zimi u jutarnjim satima temperatura može biti viša za 5 ili čak 10 stepeni u odnosu na periferiju – kaže Slobodan Sovilj.

Najtoplije nam je bilo 30. februara 1899. godine kada je izmereno +24,5 stepeni, međutim, postoji zanimljiv podatak koji se vezuje za februar, a to je da je rekordna visina snega u Beogradu zabeležena baš u februaru. To je bilo 3. februara 1962. godine, kada je izmereno čak 80 centimetara snega.

- Mnogi naši građani verovatno pamte februar 2012. godine koji je u novijoj istoriji bio najhladniji sa periodom od tri nedelje koji su pratili umereni i jaki jutarnji mrazevi, međutim tokom tog perioda visina snega u Beogradu je premašila tek nešto malo više od 50 centimetara, tako da nismo bili blizu rekorda iz 1962. godine – zaključuje meteorolog.

Bonus video:

(Espreso/ Blic, Biljana Vučković/ Prenela M.L.)