VLADIMIR SE KUPA U HLADNOJ VODI I MEDITIRA U SNEGU: Srpski LEDENI ČOVEK za Espreso otkrio TAJNE SVOJE VEŠTINE!

Vladimir Stevanović iz Leskovca svakodnevno pomera granice izdržljivosti, a zbog svoje neustrašivosti dobio je nadimak "srpski ledeni čovek".

Na samu pomen snega, leda i hladnoće mnogima se diže kosa na glavi ali, za Vladimira, to su samo "sredstva" kojima jača mentalnu snagu i imunitet, vežba samokontrolu i predanost.

Na minusu i pod velikim naletima vetra, samo u šortsu i obući, on se satima probija kroz sneg i tako osvaja planinske vrhove Srbije. Meditira u ledenim rekama i jezerima, a treninzi u prirodi, na više od 1.000 metara nadmorske visine za njega su uobičajena stvar.

Vladimir je master arheolog, viši kustos, istraživač, pisac, nosilac crnog pojasa 7. dan, osvajač velikog broja medalja, predsednik i glavni instruktor ninđucu kluba...

Ovo je samo deo "titula" kojima je okitio svoju biografiju i koje mu život čine sadržajnijim i bogatijim. Ipak, "srpski ledeni čovek" za sebe kaže da je pre svega suprug i otac dvoje mališana.

- Po struci sam master arheolog (završio sam Filozofski fakultet u Beogradu) i radim kao viši kustos arheolog u Narodnom muzeju u Leskovcu. Bavim se izučavanjem, istraživanjem i prezentovanjem praistorije Leskovačke kotline. Takođe sam predsednik i glavni instruktor Ninđucu kluba "Buđinkan" Leskovac, koji u Leskovcu funkcioniše skoro 12 godina. Bavim se i pisanjem knjiga. Pored arheoloških i muzeoloških naučnih radova, kataloga i monografija, ja sam i aktivni pisac. Do sada sam publikovao tri knjige, od kojih je jedna naučno-fantastični roman (sa nastavcima u pripremi), druga je istoriografski i praktični pregled veštine Ninđucu, dok je treća knjiga „Ledena veština“. Kada imam slobodnog vremena, bavim se i tretmanima japanske tradicionalne medicine, akupresurom i hiropraktikom. Uklapanje mojih obaveza su svojevrsni ekstremni sport sam po sebi, jer je jako malo vremena, a jako puno aktivnosti, ali nikada ne bih uspeo u tome da nemam nemerljivu podršku svoje divne žene i mojih divnih klinaca, ali i mojih posvećenih roditelja koji mi često izlaze u susret sa obavezama oko dece, kaže Vladimir Stevanović za Espreso.

Istočnjačkom duhovnom tradicijom u kontru potrošačkom društvu

Inspiraciju za izlaganje ekstremnoj hladnoći, Vladimir je dobio iz istočnjačkih duhovnih tradicija. Moć ledene vode, kako kaže, prvi put je otkrio kada je otišao na studije, pre dvadesetak godina.

- Od ranog detinjstva, sve do studija sam bio jako bolešljiv i konstantno sam imao problema sa respiratornim organima, česte upale itd., što mi je stvaralo razne neprijatnosti i probleme. I tada sam bio jako aktivan i svestran, te sam se pored obaveza u školi, bavio i košarkom, kao i muzikom (bio sam gitarista i kantautor). Budući da nisam imao rezultata i poboljšanja od metoda alopatske medicine, rešio sam da sam pokušam da pronađem neke druge metode i uspešne modele u drugim kulturama, navodi naš sagovornik i dodaje da je tako naišao na dve knjige koje su mu na izvestan način promenile život:

- Prva je bila „Inicijacija u hermetizam“, autora Franca Bardona, u kojoj autor navodi da osoba koja želi da se bavi samorazvojem, mora da radi na razvoju fizičkog, psihološkog i mentalnog plana. U okviru fizičkog razvoja, autor je naveo neizostavno kupanje ili umivanje gornje polovine tela hladnom vodom, budući da u mnogim kulturama i tradicijama hladna voda predstavlja jak agens koji spira lošu energiju sa našeg tela, kao što su bolesti, umor, negativost i sl. Druga knjiga bila je „Prekaljivanje, bosonogo hodanje i gladovanje“, autora Porfirija Ivanova. Ovaj čovek je tokom 20. veka bio izuzetno poznat u Rusiji pod sličnim ideomom ledenog čoveka i imao na hiljade sledbenika, tokom 50 godina svog eksponiranja hladnoći. On je kroz lično iskustvo, a i budući da je to tradicija u severnim zemljama, shvatio da kratkotrajno izlaganje hladnoći utiče povoljno na zdravlje, te je nakon mnogo iskustva, u zimskim ekstremnim i u letnjim uslovima, boravio samo u šorcu. Uticao je na ozdravljenje velikog broja ljudi, a propagirao je prekaljivanje (kupanje hladnom vodom), bosonogo hodanje i gladovanje. Danas, nakon mnogo studija, mi znamo da su sve tri aktivnosti jako povoljne za imuni sistem i zdravlje čoveka. Sledeći njihove savete i metode, počeo sam da praktikujem tuširanje hladnom vodom i ubrzo sam počeo da primećujem dobre rezultate kada je u pitanju psihofizičko zdravlje, priseća se "srpski ledeni čovek" početaka svoje fascinacije izlaganja ekstremnim uslovima.

Japansku ratničku veštinu Ninđicu počeo je da trenira 2006. godine, a u pitanju je vrlo specifična i kompleksna veština koja u sklopu svog programa sadrži kompletan psihofizički razvoj praktikanata.

- Ova veština obuhvata borenje sa i bez oružja, preživljavanje, vežbe snage i kondicije, boravak u prirodi u svim uslovima, tradicionalnu medicinu, psihologiju, istezanje i gimnastiku, penjanje, glumu, filozofiju itd. Ta veština podstiče praktikante da se razvijaju u svim aspektima života, konstantno. Tu spada i razvoj izdržljivosti, pa sam paralelno sa treninzima počeo da se takmičim i u drugim borilačkim sportovima, da se bavim planinarenjem, padobranstvom, ronjenjem, streličarstvom, streljaštvom, da bih vremenom došao do takmičenja u maratonskim i polumaratonskim trkama, planinskim trkama, olimpijskom triatlonu i planinskih trka sa preprekama (OCR trke). U pitanju su discipline koje zaista sadrže neke ekstremne uslove i ozbiljnu psihofizičku zahtevnost. U okviru svoje tradicije jedan deo Ninđucu filozofije se bazira na Šugendou, sinkretičkoj duhovnoj tradiciji koja se bazira na šamanističkim verovanjima i poštovanju prirode u njenim najekstremnijim uslovima, što bi grubo rečeno bilo meditacija u ekstremnim uslovima (budući da se njihova praksa bazira na čvrstom treningu duha, posmatrajući ga kao fizički trening). Tako, oni borave u zaleđenim jezerima, rekama, ispod ledenih vodopada, unutar pećina, na liticama stena i sve to dok pokušavaju da održe pustinjačku i monašku svest, poštujući i voleći prirodu i tragajući za mističnim vrlinama pod nazivom Genriki. Taj sistem mi je delovao jako izazovno i primamljivo, te sam i sam krenuo da se bavim time, budući da nisam ljubitelj konzumerizma i savremenog života, koji se bazira na napornom radu, kako bi kupovali stvari koje nam ne trebaju, kao glavni smisao i svrha života. Moj cilj je bio samorazvoj i prevazilaženje sopstvenih ograničenja, navodi Vladimir za Espreso.

Vladimir je Šidoši - to je stepen zvanja, u prevodu instruktor, koji se dobija nakon položenog testa za 5. Dan, odnosno Godan test.

- Ovaj test je specifičan jer je u pitanju testiranje intuicije praktikanta i njegove instinktivne reakcije na neprijateljski napad i potiče iz tradicije Togakure Rju škole, koja je hronološki opredeljena u 12. vek n.e. Nakon opsežnog fizičkog treninga i ovladavanje fizičkim aspektom veštine, Ninđucu praktikanti bi trebalo da se bave psihološkim i energetskim razvojem, te ovladavaju metodama tradicionalne medicine, vojne taktike i strategije, ali i vođenjem i obučavanjem novih ljudi i slično, priča nam Vladimir.

Njegova glavna inspiracija su, kako kaže, bili roditelji, koji su mu omogućili pristup raznim zanimljivim knjigama kada je bio mlađi. Oni su mu davali ogroman vetar u leđa, govoreći mu da može da postigne velike stvari.

- Nakon toga, glavni uzor u mom životu bio je moj Ninđucu učitelj Blažo Nastov, nosilac crnog pojasa 15. Dan, koji je svojim primerom demonstrirao konstantno pomeranje ljudskih granica i bio u stanju da uradi neverovatne stvari. Dugoprugaško trčanje, penjanje po svim terenima, planinsko trčanje, vežbe snage, gimnastika i agilnost, borenje, tradicionalna medicina, boravak na snegu i ledu… Blažo mi je bio i ostao velika inspiracija. Pored toga, tu je i pomenuti Porfirije Ivanov, te čitava tradicija budističkih monaha koji praktikuju Tumo praksu, tokom koje se zagrevaju na ekstremno niskim temperaturama, bez odeće, na tibetanskoj visoravni, otkriva naš sagovornik.

Osvajanje ledenih uspona

Vladimirovi poduhvati imaju naučnu pozadinu i bazirani su na istraživanju uspešnog modela koji se praktikuje vekovima širom sveta. Na taj način, do sada je osvojio brojne vrhove.

Najveći izazov, kako kaže, bio je ledeni uspon na Staru planinu koji mu je zadao najviše muke.

- Do sada sam tokom ledenih uspona popeo deset planinskih vrhova, od kojih su najviši Midžor (2169 mnv.) na Staroj planini, Besna kobila na istoimenoj planini (1923 mnv.), Veliki Strešer na planini Vardenik (1876 mnv.), Trem na Suvoj planini (1810 mnv.) i drugi. U planu su mi planine Ozren, Jastrebac i još neke u relativnoj blizini Leskovca i to su kratkoročni planovi. Dugoročno imam neke ozbiljnije ciljeve, ali o tom potom. Najveći izazov do sada je definitivno bio ledeni uspon na Staru planinu i vrh Midžor, zbog nemilosrdnog i snažnog ledenog vetra koji mi je sve vreme duvao u grudni koš. U jednom momentu sam pomislio da nikako ne mogu da izađem bez posledica nakon toga, ali zahvaljujući tome što planina i priroda očigledno nisu želele da me povrede, vratio sam se kući bez ikakvih posledica, priča nam Vladimir.

Ključ pripreme za ovakve poduhvate je u gradaciji izlaganja hladnoći.

- Ja svakodnevno praktikujem kupanje hladnom vodom, već godinama. Nakon toga (dok se sve vreme svakodnevno kupam hladnom vodom i dalje), više godina sam zimi praktikovao kratkotrajna izlaganja hladnoći, do 30 minuta, u vidu meditacije na snegu, u zaleđenim rekama i jezerima, gimnastike u šorcu na snegu i planinskim prevojima itd. Kada sam bio apsolutno siguran da mi hladnoća neće naškoditi nakon 30 minuta eksponiranja, shvatio sam da je moje telo spremno da pokuša i dugotrajna izlaganja od više sati. Naravno, sve vreme uz sebe imam toplu odeću u rancu, za svaki slučaj, navodi "srpski ledeni čovek" za Espreso.

Praksa koja dobija na popularnosti

Vladimir je aktivan na Fejsbuku, a njegovu stranicu "Srpski ledeni čovek" prati više od 2.000 ljudi.

Ovde promoviše benefite prakse izlaganja ekstremnoj hladnoći bez posledica i svoje pratioce svakodnevno informiše o svojim novim poduhvatima. Kaže da u svetu postoji relativno veliki broj ljudi koji se bavi sličnim stvarima.

- U pitanju je više hiljada ljudi, što je procentualno gledano, u odnosu na celokupni broj stanovnika planete, jako malo. Ali, pored dugotrajnog izlaganja hladnoći i ledenih planinarenja, čak još veći broj ljudi sada, a i generacije severnih naroda kroz istoriju u velikoj meri praktikuju kupanje i boravak u ledenim jezerima i rekama, te čak i u ledenim banjama. U našoj zemlji, zahvaljujući promocije ledene veštine mene i par mojih drugova koji se time bave u Vojvodini, ljudi počinju da shvataju nebrojene benefite ovakvih praksi po zdravlje i psihu, tako da polako počinje da dobija na popularnosti, ističe naš sagovornik.

Šta je "Ledena veština"?

Vladimir je sinoć u sali Leskovačkog kulturnog centra održao promociju svoje nove knjige "Ledena veština".

U pitanju je skup praktičnih tehnika iz različitih tradicija, vežbi ali i ličnih iskustava i motivacije.

- Promocija je protekla u divnom ambijentu i atmosferi, u prepunoj sali Leskovačkog kulturnog centra. Urednica programa bila je Slađana Mladenović, dok je moj sagovornik bio profesor i glumac, Miodrag Krčmarik, inače majstor Ninđucua i član našeg kluba, koji je sa mnom popeo čak tri ledena uspona (samo u šorcu), na različitim planinama u ekstremnim uslovima. Govorili smo o našim iskustvima i samoj knjizi. Knjiga je pokušaj sistematizacije onoga što ja praktikujem godinama unazad i sveukupno nazivam ledenom veštinom. U pitanju je svojevrsni priručnik sa praktičnim tehnikama i objašnjenjima vežbi iz oblasti tradicionalne medicine, metodama kupanja hladnom vodom, vežbi snage i izdržljivosti, ali i psihološkog razvoja i rada na uverenjima. Takođe, u knjizi „Ledena veština“ nalazi se i poglavlje o svetskim ledenim tradicijama i pregledu ovakvih praksi širom sveta, kroz istoriju. I konačno, treći segment se sastoji iz mojih ličnih iskustava i metodologije koju ja koristim prilikom svojih ledenih uspona, navodi Vladimir Stevanović za Espreso.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

(Espreso/ Marina Letić)