OD SADA TREBA DA GOVORITE AKUŠERICA, VATROGASKINJA, REKTORKA: Novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti PODELIO Srbiju

Zakon o rodnoj ravnopravnosti ulazi u prve dane primene sa početkom 2024, tri godine od kada je usvojen u Narodnoj skupštini, a od 1. juna bi trebalo u celosti da stupi na snagu, sa sve najinteresantnijim delom koji se odnosi na rodno osetljivi jezik.

Jednako kao i te 2021. godine kada je donesen, jedan deo pomenutog zakona i danas deli Srbiju na dve strane, a problem je u tome što "ne govore istim jezikom". Preciznije, sa jedne strane se nalaze oni koji su ZA upotrebu rodno osetljivog jezika, sa druge strane oni koji su PROTIV.

Široj javnosti je rodno osetljiv jezik postao poznat kroz "prevođenje" zvanja i zanimanja iz muškog gramatičkog roda u ženski. Tako smo po prvi put imali prilike da čujemo za atašeicu (ataše), vodičicu/vodičkinju (vodič), vatrogaskinju/vatrogasilju (vatrogasac), žetelicu (žetelac), uz pojmove koji nam govorno nisu nimalo strani poput: profesorica/profesorka, doktorica/doktorka, ministarka, premijerka, advokatica.

Primena ili promena?

U delu Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji treba da se primenjuje od 1. juna ove godine, treba da se koristi rodno osetljivi jezik u (član 37, stav 4, tačka 3):

• školskim udžbenicima
• nastavnom materijalu
• svedočanstvima
• diplomama
• licencama

Takođe, mediji su kao sredstvo javno informisanja dužni da počnu sa primenom istog (član 44, stav 3).

Kako nezvanično saznajemo, REM je već izdao uputstvo za medije kako da koristi rodno osetljiv jezik, a to uputstvo bazira se na Priručniku za upotrebu rodno osetljivog jezika koji je 2019. godine objavilo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost.

Za nepoštovanje odredbi 37 i 44 Zakona biće kažnjeni organi javne vlasti sa 5.000 do 150.000 dinara, dok mediji neće novčano odgovarati.

Ko se protivi?

Protivljenje korišćenju rodno osetljivog jezika izrazili su pojedini stručnjaci, ali i poglavar SPC.

Patrijarh Porfirije*: srpska kultura je nepodeljena i ne sme da cepa društvo, niti da stvara nedoumice, a da mnogi smatraju da Zakon o rodnoj ravnopravnosti to čini.

Prof. dr Sreto Tanasić (Odbor za standardizaciju srpskog jezika): Postoji potreba da se ukaže na naučnu istinu da srpski jezik nije diskriminatoran prema bilo kojim osobama, pa ni prema osobama ženskog pola, da on ima svoje mehanizme za davanje informacija u tom pogledu, te da se nikad ne može dovesti u nedoumicu o kom polu osobe je reč.

*SPC je zajedno sa Maticom srpskom organizovala i skup "Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti".

Ni lingvisti nemaju konsenzus

Savet za srpski jezik koji je Vlada Srbije formirala u martu 2023, uputiće Vladi predlog povodom primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti – da se preispitaju i ukinu sve lingvističke postavke u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, izjavio je na skupu predsednik Saveta, profesor Aleksandar Milanović.

Još dok je u pripremi bio nacrt pomenutog zakona, vodila se žustra polemika o tome da li rodno osetljivom jeziku ima mesta u srpskom jeziku.

Tako je svojevremeno pokojni čuveni lingvista i akademik Ivan Klajn za "Blic" rekao da je promena potrebna, najpre da bi jezik bolje gramatički funkcionisao.

- Prigodan primer u tom smislu je da je "psiholog nešto rekla detetu", gde uočavamo neslaganje subjekta sa predikatom. Ukoliko je u pitanju ženska osoba, onda ona mora imati i poseban naziv u struci - smatrao je Klajn.

Ipak, ukazivao je i na manjkavosti u primeni.

- Nedostatak rečnika je u tome što autorke nisu iznele predloge za reči koje se ne odnose na profesiju, kao što su potrošač, kupac, civil, boem... - zapazio je tada Klajn, govoreći o delu "Rod i jezik" koji je napisala profesorka Svenka Savić sa grupom lingvistkinja 2009. godine.

Na "Rod i rečnik" se oslanja i glosarijum (spisak) zvanja, zanimanja, titula i imenovanja žena pomenutog Priručnika za upotrebu rodno osetljivog jezika koji su napisale Hristina Cvetinčanin Knežević i Jelena Lalatović, a koji je objavilo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije.

Da pogledam u rečniku

Ipak, pomenuti rečnik, kao ni priručnik sa spiskom zvanja i zanimanja ne predstavljaju zvanični rečnik rodno osetljivog jezika, potvrđeno je za "Blic" iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

Dakle, nazive zanimanja, zvanja, titula u ženskom rodu bi, prema izjavi Gordane Čomić iz 2021. godine kada je bila ministarka za ljudska i manjinska prava, trebalo da pruži Odbor za standardizaciju srpskog jezika. To se nije dogodilo.

Međutim, među saopštenjima Odbora još iz 2018. godine može se pročitati uputstvo "Kako imenovati zanimanja i titule ženskog roda".

Tu se, između ostalog navodi da "jezička praksa ukazuje i na to da upotreba ženskog roda za zanimanja i titule žena ne ide u korak sa sociološkom i kulturno-političkim razvitkom društvene stvarnosti, da jezik takve promene nedovoljno prati i ne nalazi uvek rešenja u prilog činjenici da u savremenom društvu žene zauzimaju sve više pozicije koje su mahom bile predodređene za muškarce". Ipak, ističe se da "treba prepustiti pre svega spontanoj govornoj praksi stvaranje posebnih naziva za zanimanja i zvanja koja se odnose na osobe ženskog pola, a lingvistima i merodavnim lingvističkim institucijama treba prepustiti ocenu normativne valjanosti stvorenih reči, svake ponaosob".

A šta kažu žene?

U prilog takvom stavu ide i mišljenje dr socioloških i filoloških nauka, Vanje Barišić Joković koja objašnjava za "Blic" da, kada je reč o Srbiji dominantni problemi koje žene navode su siromaštvo, nasilje, odsustvo podrške majčinstvu, akušersko nasilje, nejednak tretman na radu.

- Samo u toku prošle godine imali smo 28 slučajeva femicida i ove probleme neće rešiti rodno senzitivni jezik. Ako znamo da je jezik dijagnoza jednog društva, slika stanja, onda bi logično bilo da zakonske intervencije budu suštinske kao i da se pokrenu svi mehanizmi da se stanje menja, a to neko buduće društvo blagostanja i jednakosti za žene propatile bi i promene u jeziku, prirodno, a ne kao zakonski dekret - navodi Barišić Joković.

Rektorka ili rektorica?

Autorka dela "Rod i rečnik" profesorka Svenka Savić je objasnila da se sama standardizacija radi upravo prema jezičkom osećanju većine.

- Koji nastavak treba pridodati određenoj imenici uspostavlja se prema intuiciji izvornih govornika za svoj jezik. Neko će reći rektorka, a neko rektorica. Kada budemo imali dovoljno podataka za oba sufiksa za različite geografske oblasti (na primer u Republici Srpskoj i u Srbiji) tada ćemo moći da predložimo jednu normativnu formu. Do tada, cvetaju svi cvetovi - objasnila je ranije profesorka za "Blic".

Udžbenici na čekanju

Ipak, dok cvetaju cvetovi ostaje činjenica da Zakon o rodnoj ravnopravnosti sa sve članovima 37 i 44 mora da se primenjuje od juna 2024. godine, a da još uvek nema jasnih smernica po kom principu će to funkcionisati.

Predlog Standarda kvaliteta udžbenika nalazi se pred Ministarstvom prosvete, rekao je za "Blic" Zlatko Grušanović, direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Kako je naveo, on je usklađen sa mišljenjem Nacionalnog prosvetnog saveta i Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

Dok ne bude usvojen, izdavači neće moći da dobiju jasne smernice o tome kako bi udžbenici i nastavna sredstva trebalo da izgledaju po pitanju upotrebe rodno osetljivog jezika.

Dodaje da je implementacija ovog dela zakona neizvesna.

- U ovakvoj situaciji gde se ne dopušta prirodni razvoj jezika, to zavisi isključivo od normativnih akata - poručio je Grušanović.

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ V.Z/ Prenela V.A)